in

Глобална криза успориће привредни раст Србије у 2022.

Оцењено је да се Србија у великој мери опоравила од пандемије ковида-19, остваривши у 2021. раст реалног БДП-а од 7,4 одсто, који је подстакнут снажном приватном потрошњом и инвестицијама.

Презентацију је организовала Светска банка, а извештај су представили и коментарисали директор канцеларије Светске банке у Србији Никола Понтара, виша економисткиња за енергетику Катарина Гаснер и водећи економиста за Западни Балкан Ричард Рекорд. Према резултатима извештаја последице рата у Украјини негативно се одражавају на извоз из Србије, као и на стране директне инвестиције, дознаке и приходе од туризма.

Такође, наведено је да ће Србија одржати макроекономску стабилност упркос наглашеним негативним ризицима који би се могли остварити у 2022. години.

Када је реч о инфлацији, она је у Србији већ у порасту, а може се очекивати и њено даље убрзање, баш као и у другим државама Источне Европе, услед повећања цена хране и енергената на светском тржишту, поручено је на конференцији.

Директор Светске банке у Србији Никола Понтара казао је да би фискални дефицит могао бити виши од пројектованог због успоравања привредног раста и потребе за већом јавном потрошњом у форми субвенција и гаранција као подршке предузећима из сектора електричне енергије и гаса која су погођена кризом.

„Очекује се да ће привреда Србије на средњи рок остваривати стабилан раст од око 3 одсто годишње, што је слично стопи раста забележеној пре пандемије“, казао је Понтара.

Према његовим речима, изгледи превасходно зависе од спољашњих чинилаца, као што су рат у Украјини и глобална енергетска криза, али и од брзине којом Србија буде спроводила унутрашње реформе са циљем финансијске консолидације својих јавних предузећа.

Слично као и у случају Србије, пројекције раста кориговане су и за све друге земље Западног Балкана, те ће према новим анализама стопа раста у региону у 2022. бити 3,1 одсто.

Директорка Светске банке за Западни Балкан Линда Ван Гелдер рекла је да се, упркос снажном опоравку од пандемије, Западни Балкан сада суочава са новим изазовима чији утицај додатно отежава рат у Украјини.

Навела је да су највећи изазови са којима се суочавају земље Западног Балкана раст цена енергената и хране, висока инфлација и успоравање трговинске размене и инвестиција.

„Земљама Западног Балкана биће потребна пажљиво промишљена подршка у виду јавних политика које ће им омогућити да нађу излаз из ових криза и заштите значајне резултате остварене током 2021, између осталог и на пољу смањења сиромаштва“, закључила је она.

У извештају се наводи да на Западном Балкану не може бити одрживог раста без структурних реформи у циљу подизања продуктивности, јачања конкуренције, улагања у људски капитал и унапређења управљања.

Закључено је да би у овом неизвесном окружењу привредни раст подстакле мере за смањење регулаторних трошкова за привреду, повећање тржишне конкуренције, подршку учешћу свих грађана на тржишту рада и јачање независности јавних институција.

На конференцији је било речи и о сектору енергетике у региону и о њему је говорила виша економисткиња за енергетику Катарина Гаснер која је рекла да енергетска криза јасно утиче на све земље Западног Балкана.

„Осетљивост земаља се разликује у зависности од тога у којој мери се државе ослањају на увоз природног гаса и електричне енергије“, казала је Гаснер.

Истакла је да су Владе земаља Западног Балкана на самом почетку кризе спровеле политике, како би се ублажили шокови цена енергената на домаћинства, као и на мала и комерцијална предузећа.

Објаснила је да немају све земље капацитете да ублаже шокове због енергетске кризе, те нагласила да се Србија налази међу земљама које су имале више могућности да спроведе мере како би заштитила своје грађане и послодавце.