in

Ima li ekonomske krize za građane Srbije kada ih uhvati putna groznica?

Ima li ekonomske krize za građane Srbije kada ih uhvati putna groznica?

U emisiji “Signali” na Radio-televiziji Vojvodine, o ovome su govorili Uroš Kandić, državni sekretar Ministarstva turizma i omladine, Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam i Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne organizacije turističkih agencija.

Broj poseta kineskih turista raste u 2023. godini u odnosu na 2022. godinu u znatnoj meri i više nego duplo. U apsolutnim ciframa, kada su u pitanju Kinezi nije dostignuta 2019. godine, ali je broj noćenja premašen u znatnoj meri u odnosu na na tu godinu, rekao je Kandić.

“Tako da možemo reći da kineski turisti, pored toga što polako pristižemo i tu cifru od pre covid-a, ostaju duže nego što su ostajali i to je dobra vest za hotelijere i za kompletnu turističku privredu”, rekao je on.

Kandić je dodao da su kineski turisti poznati kao izuzetno platežni, oni koji troše u znatnoj meri, naročito kada putuju Evropu, tako da je to vest koja nas u svakom slučaju raduje

“Dobra veza turističku privredu”, naglasio je on.

uros, kandic

Ivanišević kaže da je samo relativno tačno da je nestao “turistički patriotizam” kod naših građana, te da je njemu drago što ljudi putuju u inostranstvo.

“To pokazuju da platežna moć ljudi u Srbiji raste i pokazuje napredak cele države. Ali činjenica jeste da za januar prošle godine i januar ove godine imamo povećanje broja dolazaka gostiju na teritoriju AP Vojvodine. To znači da smo i tu rekordnu 2022. godinu uspeli da nadmašimo i 2023. godine”, kaže on.

Kada se govori o praznicima, koji su pred nama, da li katolički Uskrs ili ovaj državni praznik, pa Pravoslavni Uskrs, Ivanišević napominje da se u Vojvodini sada ne može naći ni jedno mesto, ni na Paliću, ni na Fruškoj Gori, niti bilo gde.

“Dakle, sve je rasprodato i govorimo o domaćim gostima. Tako da, što se tiče tog odnosa domaćih i stranih gostiju, mi smo tu negde uspeli, po svim podacima, da zadržimo sve te goste iz doba korone. Hajde da kažem, kad nije bilo mogućnosti da da se putuje”, ističe on.

“I evo jedan divan podatak, za jedan grad koji je možda malo skrajnut sa turističke mape, ali 2021. godine bilo je 20.000 prenoćišta u Zrenjaninu, 2023. godine 81.000 prenoćište. Turistički kapaciteti su nedovoljno razvijani, privatnici su se kroz svoj smeštaj razvijali”, navodi on.

nenad, ivanisevic

Kandić se nadovezao i dodao da imamo rast broja dolazaka domaćih turista i na nivou cele Srbije, a ne samo AP Vojvodine.

“Dakle, mi u prošloj godini imamo porast u odnosu čak na 2019. godinu, koja je bila predkovid, i domaćih turista i stranih turista. Dakle, rast je evidentan na oba polja i naravno da jeje bolje kad rastu strani turisti, jer to znači veći devizni priliv, ali je dobro kad rastu i domaći turisti, jer to znači da naša ponuda konstantno raste kvalitetom i uspeva da zadrži određen broj turista na našim destinacijama”, kaže on.

Kandić kaže da je banje rastu izuzetno, pre svega zahvaljujući vaučerima, više hotela u ovom periodu koji su nikli visoke kategorije.

“Naravno, naša Vrnjačka Banja je mondenska banja apsolutno poznata, ne samo u okvirima naše zemlje, nego i u regionu, pa i u ovom delu Evrope. Kada su u pitanju ostale banje, gospodin Ivanišević je pomenuo Frušku goru i Vrdnik, koja izuzetno brzo raste, jedna veoma značajna spa destinacija”, objašnjava on.

Seničić kaže da je Srbija celogodišnja destinacija i da smo za vreme korone pokazali da i u vremenu letnjih odmora, kada su nam mnoge destinacije bile zatvorene, te uobičajene morske destinacije.

“Jer ovde je malo stvar mentaliteta, znate, kad dođe lepo vreme i more, kada kažete idete na godišnji odmor, svi misle idemo na more. Dakle, to je prevashodno prva želja svih onih. Međutim, pokazalo se i u koroni da je broj destinacije u Srbiji koje mogu da ponude i taj letnji odmor u stvari dosta veliki”, navodi on.

Seničić dodaje da su otkrivene neke nove destinacije, neke destinacije poput jezera, reka, plaža, u nekim skrivenim mestima za koje nismo znali, te da to svakako ima svoj broj ljudi koji obilaze, i kada je reč o praznicima i van praznika.

“Dakle, sam podatak da raste broj domaćeg gosta iz godine u godinu u Srbiji kao destinacije, dakle ne možemo posmatrati samo jedan deo godine, kao što je ovaj praznik”, navodi on.

Kad je reč o prazniku Uskrsu, Seničić kaže da će nas biti puno inostranstvu, ali bi voleo da kaže da ne možemo da pravimo poređenja jer nas nema tako puno na egzotičnim destinacijama.

aleksandar, senicic

“Nema nas na Sejšelima ili u Indoneziji, to je par stotina ljudi u toku godine, eventualno neka hiljada se skupi u toj celoj priči. Poznatija destinacija jeste bila Tanzanija, gde je bilo više desetina hiljada srpskih turista, ali periodično po godini to je par hiljada turista. Nisu one nama do te mere zanimljive, to sam mali brojevi, radi se o avionskim gostima koji imaju ograničeni broj sedišta”, objašnjava on.

Seničić dodaje da je slična situacija i za ove praznike, dakle ogroman broj destinacija zahvaljujući Er Srbiji.

“Ono što se tiče karata i cene karata, to sad sve zavisi od sezone do sezone, ali imamo veliki broj redovnih linija, što je jako važno, dakle veliki broj mogućnosti da putujemo direktno iz Beograda na preko 80 destinacija i to jeste privilegija i u tom smislu najpopularnije jesu nešto južnije destinacije, kao što je Lisabon, jedna od destinacija koja je skoro otvorena, pa Valensija, Sevilja, Madrid, Barselona, u Italiji nekoliko destinacija, od Bolonje, Milana, Rima, Barija. Dakle, to su sve destinacije koje bude veliko interesovanje”, kaže on.

Seničić naglašava da će najveći broj putnika, verovatno 10-ak puta više nego onih avionskih, biti takođe ka evropskim destinacijama i evropske metropolama, ali da sada govorimo o autobuskom prevozu.

“To su ipak najjeftiniji aranžmani i najdostupniji najvećem broju ljudi. Kad je reč o ovoj vrsti putovanja, tu pre svega govorimo o Uskrsu, kao jednom porodičnom prazniku. Dakle, jedan veliki broj ljudi će za Uskrs biti ipak u Srbiji i to je ono što je negde važno. Dakle, pre i posle toga možemo da pričamo o tako velikom broju ljudi koji će biti van Srbije, ali utiču naravno vremenske prilike. Pre svega u zimskoj sezoni, a onda i u letnjoj sezoni, naravno utiču na izbor odluku ljudi gde će putovati”, zaključuje on.

 

Celu emisiju možete da pogledate ovde.



Autorska prava RTV / Tekst / Slika / Video /