in

In memoriam: Олга Остојић Белча

Олга Остојић Белча, романсијерка, приповедач, песникиња, есејиста и врсни преводилац, спада у сам врх аутора који су писали реалистичку поетско-рефлексивну прозу, високог стилског рафинмана и као релевантни препознати у неколиким прегледима-панорамама савремене литерарне сцене.

Већ првим романом “Смрт годишњег доба” из 1963. године Олга је одредила свој стилски “модус операнди” и сваком новом књигом продубљивала га и цизелирала постижући завидне уметничке резултате. Она је прецизно, танано и проницљиво понирала у психологију својих јунака, у динамику сложених породичних односа односно у дух варошица, препличући временске линије прошлости и садашњости.

У свему томе успевала је да буде наоко једноставна, полетна и духовита; наравно, та је једноставност резултат великог мајсторства у стварању прича и њиховом претварању у речи и реченице.

Све поменуто знатижељни читалац открива и у њеном последњем роману “Спавач у долу”, који је написала упркос тешкој болести за годину и по дана (2020-21).

олга, остојић, белча

Сам наслов реферише на знамениту песму Артура Рембоа о мртвом младом војнику усред набујале природе; у једној приповедној линији јунаци романа дискутују о превођењу стихова и врсти цвећа међу којим војник лежи; у другој браћа одлазе у атар око Вршца како би, на посебном месту, убрали цветове које ће поклонити мајци за рођендан да би, у коначној слици, међу тим цветовима погинуо старији брат, преводилац Рембоове песме, у самоубилачком покушају мале групе бораца да априла 1941. године пред Вршцем зауставе наступајућу немачку војну колону. Његово ће тело немачки војници ставити на тенк и провести кроз град, као знак уважавања храброг противника.

Олга Остојић Белча рођена је у Уљми крај Вршца.

Објавила је романе “Смрт годишњег доба” (1963, 2003), “Анина кожа” (1971, 2003), “Дрво на ивици пустиње” (1983, 2005), “Несаница” (1989, 2008) и “Спавач у долу” (2021); књиге приповедака “Осветљени прозор” (1986) и “Куће у којима смо живели” (2010); књиге есеја “Повратак у завичајни предео” (1985) и “Препознавање дана” (2002) и збирку песама “Насликани предео” (2004). 

фотка, 1, олга, остојиц, белца

С француског је преводила дела Фламариона (Uranie – Уранија), Метерлинка (L’intelligence des fleurs – Интелигенција цвећа) Уисмана (La-bas – Тамо) и Сирана де Бержерака (L’Autre Monde – Други свет).

По њеном роману “Смрт годишњег доба” снимљен је филм.

Олга Остојић Белча биће сахрањена у уторак, 5. јула 2022. године, у 14 сати на Градском гробљу у Вршцу.