Jezik i ekonomija: Kada dug znači i krivicu, ljudi i narodi drugačije gledaju na zaduživanje

Autori ističu da u nekoliko jezika, među kojima su nemački, holandski i švedski, reč za “dug” nosi i značenje “krivice”. Ova semantička podudarnost, prema nalazima, utiče na spremnost ljudi da se zadužuju, ali i na stavove prema javnom dugu.

U Nemačkoj, procenat odobravanja novih državnih zaduživanja raste za 11 odsto kada se pominju krediti (na nemačkom “kredite”) umesto dugova (“sshulden”, što na nemačkom znači i “dug” i “krivica”), a spremnost domaćinstava da se zadužuju raste za 18 odsto.

Kroz niz eksperimenata i analiza u sedam zemalja, istraživači pokazuju da kada se koristi jezik obojen moralnim značenjem, ljudi su manje spremni da pozajmljuju ili da podrže zaduživanje države.

Ovakvi rezultati sugerišu da osećaj krivice nije samo lični doživljaj, već ga može aktivirati sam izbor reči. Dug, prikazan kao moralna obaveza, menja način na koji pojedinci vide svoje finansijske odluke – od podizanja kredita do planiranja kućnog budžeta.

Kompanije takođe postaju opreznije u planiranju finansiranja kada se dug povezuje sa krivicom, a analiza trideset godina nemačkih parlamentarnih govora pokazala je da protivnici javnog duga sistematski koriste fraze koje su povezane sa moralnim prestupom, objavljeno je na veb stranici IFO.

Reči oblikuju ekonomske odluke, a jezik može da usmeri ponašanje potrošača, menadžera i političara, zaključuju istraživači.