in

Јоксимовић: Усклађеност спољне политике с ЕУ може утицати на кластере

„Одређивање датума за улазак у ЕУ не зависи, нити би смело да зависи искључиво од тог питања. Процес је много комплекснији и перспектива чланства се сагледава на основу методологије и оствареног напретка у свим кластерима и преговарачким поглављима, а не само на основу стања у једном поглављу, у овом случају поглављу 31 – Спољна и безбедносна политика, делу кластера 6 – Спољни односи“, рекла је Јоксимовић за Танјуг у одговору на питање колико је извесно убрзање нашег пута у ЕУ уколико би се Србија придружила санкцијама Русији.

Према њеним речима, таква корелација не би могла бити оправдана.

“ЕУ питање усклађености може поставити као приоритетно и то се може одразити на сагласности држава чланица за отварање нових кластера”, рекла је и додала да је Србија спремна да подржи сваку одлуку ЕУ која је у прилог кредибилнијег и динамичнијег процеса приступања, при чему мора да води рачуна о заштити виталних националних интереса, као што то раде све чланице.

Подсетила је да је Србија, иако активно не учествује у доношењу одлука унутар ЕУ, будући да није чланица ЕУ, политички јасно исказала став, сагласан са ставом ЕУ и нагласила да нисмо политички неутрална земља, већ придружена земља у процесу приступања ЕУ.

Како је навела ту чињеницу и наши грађани, али и бројни, не бих рекла превише одговорни политичари морају да знају и да у складу са тим одмеравају своје изјаве.

“Председник и влада су те чињенице потпуно свесни и у односу на то веома промишљено и пажљиво прилазимо обавезама, као и појачаним очекивањима према нашем стратешком опредељењу, свесни да времена нису лака ни за кога али да се баш тада морају доносити одлуке које ће, ако ништа друго, изазвати најмање штете и дугорочних последица за грађане и земљу. Или по могућству, трасирати дугорочно стабилно позиционирање земље у наредним деценијама које ће бити изузетно захтевне и тешке у енергетском, економском, политичком, социјалном и здравственом сегменту”, рекла је она.

Јоксимовић је додала да сада очекујемо објављивање полугодишњег извештаја о напретку у владавини права који би Европска комисија у среду – 11. маја могла представити чланицама.

На питање где су сада преговори о проширењу, будући да је фокус ЕУ на Украјини, Јоксимовић каже да је ескалација рата донела нове импулсе идеји процеса проширења уопште, а појачано према западном Балкану, пре свега у правцу мира, стабилизације и подршке интеграцији региона, као и самом приступном процесу, како би чланство у ЕУ имало одрживу динамику и реалну временску перспективу.

„Мислим да су сада сви лидери ЕУ постали свеснији значаја кредибилности и фер приступа у спровођењу политике проширења ЕУ и њене динамике, која треба да буде заснована на принципу по којем државе кандидати остварују напредак у складу са брзином спровођења реформи“, рекла је Јоксимовић.

Оценила је да криза у Украјини носи много изазова, не само за нас, већ за целу ЕУ и да је због тога веома значајно што смо одговорним реформским процесом и запаженим и непобитним резултатима оправдали статус предводника процеса проширења ЕУ у региону.

Подсетила је да је једино Србија прошле године остварила помак у процесу европских интеграција – први смо наставили преговоре по новој методологији и тиме практично омогућили њену примену у пракси, као путоказ и другима у региону.

Тај успех Србије је, како оцењује, свакако важан политички догађај за регион, јер остали кандидати и потенцијални кандидати увиђају да је неопходно појачати реформске напоре како би што ефикасније одговорило критеријумима које намеће нова методологија.

На питање шта се очекује од конференције посвећене ЗБ коју је најавио председник Макрон, Јоксимовић подсећа да је планирано да она буде након француских парламентарних избора, који це бити одржани од 12. до 19. јуна и наглашава да ће тада бити усвојени главни политички закључци о региону.

„Чињеница да Француска председава Саветом ЕУ изузетно је важна, како због контекста украјинске кризе, тако и због закључака који ће бити донети о интензивирању перспективе чланства у ЕУ како за државе нашег региона, тако и у погледу одлука које ће бити донете за три државе Источног партнерства на састанку Савета ЕУ 23 и 24. јуна“, навела је Јоксимовић.

На питање шта се може очекивати од међувладине конференције и да ли ће Србија отворити кластер 3 каже да смо одавно спремни за отварање тог кластера – Конкурентност и инклузивни раст.

Подсетила је да је и Европска комисија у последњем Извештају о Србији дала препоруку да отворимо кластере 3 и 4, али су одређене чланице, иако смо већ увелико били у процесу измене уставних амандмана, задржале прилично ригидан став да нам не дају сагласност за отварање оба кластера док се уставна реформа формално не заврши.

„Имајући у виду да смо тај процес успешно спровели, уз јасну подршку грађана јачању независности правосуђа, стекли су се услови за отварање кластера 3. Ипак, не искључујем могућност да неке државе чланице, сагласност определе очекивањем за већим усклађивањем са Заједничком спољном и безбедносном политиком,”, навела је Јоксимовић.

Нагласила је да уколико из неког разлога све чланице не буду спремне да нам дају сагласност то неће значити да у реформском смислу нисмо урадили нешто што је била наша обавеза.

Србија ће настојати да на најбољи начин, резултатима, покаже европским партнерима да политика проширења остаје једна од најкредибилнијих политика Уније.

На питање да ли смо спремни за више од кластера 3 подсећа да Србија константно ради и на испуњавању мерила за отварање преосталих кластера.

„Најлогичнији след након кластера 4 и 3, требало би да буде отварање кластера 5 – Ресурси, пољопривреда и кохезија“, навела је она и додала да у оквиру тог кластера имамо обавезу достизања мерила само у поглављу 12, које се тиче безбедности хране, ветеринарске и фитосанитарне политике.

Како каже, сва преостала поглавља у оквиру тог кластера, изузев два већ отворена, прослеђена су, Савету ЕУ и чека се на сагласност чланица.

Подсетила је и на промене у концепту функционисања ЕУ, и то да је током овог, 13. по реду, француског председавања усвојен нови „Стратешки компас ЕУ“, који представља заједничку анализу претњи али и европски механизам за решавање криза, а где се Србија на примеру регионалне сарадње, мигрантске кризе и пандемије, показала као кредибилан и поуздан партнер ЕУ.

Нагласила је да смо изузетно захвални председнику Макрону што упркос изазовима питање проширења држи високо на политичкој агенди Француске и ЕУ и додала да Србија има много разлога да верује да је реизбор Макрона добар исход за процес стабилизације, унапређење евроинтеграција и политику проширења.