Kako do sada funkcioniše obavezna primena rodno senzitivnog jezika

Polemika u javnosti, međutim, oko upotrebe ženskih oblika za pojedina zanimanja u ženskom rodu, tu nije prestala.

I dalje se lome koplja, a bogami i jezik, oko reči kao što su vojnikinja, pešakinja, vatrogaskinja. Lingvisti kažu, jezik ne može promeniti nijedan zakon, i treba prihvatiti činjenicu da postoje neki oblici koji su opšti.

Rodno senzitivan jezik i njegova obavezujuća primena samo je jedna od mera Zakona koji u širem smislu ima za cilj ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti u Srbiji.

Ipak, stiče se utisak da je njegovim usvajanjem napravljen još veći jaz između onih koji su maksimalno liberalni po pitanju promene jezika i onih koji su a priori protiv.

“U našem jeziku za većinu zanimanja postoje reči koje određuju muški i ženski rod, ali ne treba očekivati da će u tom sistemu sva mesta biti popunjena, jer u svakom jeziku postoje izuzeci. Dobra stvar je da, što je zakon sa jedne strane pokrenuo polemiku oko ove teme, ali sa druge, stvorio se utisak da se taj problem može lako rešiti, a to sa jezikom tako ne funkcioniše”, Prof. dr Milivoj Alanović, lingvista.

“Zato što i vi i ja i oni koji ga profesionalno koriste i oni koji puno ne razmišljaju o jeziku već ga prosto samo koriste imaju neki svoj stav, imaju neko svoje znanje, oslanjaju se na intuiciju, prema tome norma i oni koji se bave uopšte jezikom moraju da uvaže i neko činjenično stanje, a ne onu neku zamišljeno ciljno mesto gde bi jezik trebalo da dođe, a on verovatno nikada neće doći tako da mi za neke oblike verovatno nikada nećemo imati pandane. To da li će neka reč zaživeti u govori, zavisi pre svega od toga kako se govornici odnose prema tome, dok sa druge strane neka vrsta normativnog filtera takođe mora da postoji”, istakao je Prof. dr Milivoj Alanović, lingvista.