admin
Sve su češći i intenzivniji toplotni talasi, suše, poplave, oluje i požari. Ovo poslednje je početkom meseca izazvalo ogromnu štetu u pojedinim delovima zemlje.
Klimatolog Vladimir Đurđević za Radio-televiziju Vojvodine kaže da je neuobičajena situacija da u isto vreme izbije više stotina požara imajući u vidu da je jun mesec kada kod nas nema požara.
Naš sagovornik objašnjava da klimatske promene ne dovode do požara, ali stvaraju uslove za takve situacije.
Prognoze, nažalost nisu povoljne, ističe Vladimir Đurđević navodeći da će se takvi ekstremi pojavljivati češće. Ne čudi zato što se u javnosti već pre nekoliko godina pojavio izraz klimatska kriza.
Prethodnih godina i na ovim prostorima pojavile su se superćelijske oluje koje izazivaju veliku štetu, ali i žrtve. Kako one nastaju, objašnjava klimatolog Vladimir Đurđević.
U izveštaju o stanju evropske klime, objavljenom u aprilu, navodi se da je Evropa prošle godine zabeležila najtopliju godinu u svojoj istoriji, sa rekordnim temperaturama koje su pogodile gotovo polovinu kontinenta. Nasuprot tome, hladni ekstremi su u opadanju pa se površina evropskog kopna sa manje od 90 dana mraza proširila na rekordnih 70 odsto, u poređenju sa prosečnih 50 odsto u prethodnim decenijama.
Stručnjake zabrinjava i nastavak topljenja glečera, najviše u Skandinaviji i na arktičkom arhipelagu Svalbard. Uprkos ovim izazovima, zabeležen je i jedan pozitivan pomak. Udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije u Evropi dostigao je rekordnih 45 odsto, što ukazuje na sve snažniji zaokret ka održivim energetskim rešenjima. Kako bi se ublažio uticaj klimatskih promena, stručnjaci još jednom apeluju da je neophodno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, a rešenje zahteva zajedničke napore svih zemalja.
Prema proceni Svetske banke, u narednoj deceniji Srbiji će biti neophodno skoro deset milijardi evra za zaštitu stanovništva od negativnog uticaja klimatskih promena.
Autorska prava RTV / Tekst / Slika / Video /