Linta: “Bljesak” bio završni čin progona Srba iz Zapadne Slavonije; Dodik: Vratite nam Dejton i ostaćemo u BiH

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta izjavio je danas da je zločinačka akcija “Bljesak”, izvedena pre 30 godina, bila završni čin progona Srba iz Zapadne Slavonije, i istakao da još niko nije odgovarao za masovne zločine protiv našeg naroda.

“Ne sme se zaboraviti činjenica da je većina Srba iz Zapadne Slavonije proterana do kraja 1991. godine. U leto, jesen i zimu 1991. godine u zločinačkim akcijama hrvatskih paravojnih i policijskih snaga ‘Otkos’, ‘Orkan’ i ‘Papuk 91’ sa oko 80 odsto područja Zapadne Slavonije proterano je više od 70.000 Srba, a stradalo oko 2.000 Srba. Tada je popaljeno, opljačkano i minirano oko 200 srpskih sela”, navodi se u saopštenju Saveza Srba iz regiona.

Linta naglašava da je prošlo 30 godina od zločinačke akcije Bljesak i 34 godine od zločinačkih akcija Otkos, Orkan i Papuk 1991, a da još niko nije odgovarao za masovne zločine protiv našeg naroda.

“Nisu podignute ni optužnice, a kamoli da je neko osuđen. To je jedan od mnogih dokaza da je hrvatsko pravosuđe etnički motivisano i u funkciji hrvatske državne politike. U Hrvatskoj se veličaju i slave ratni zločinci i odaju počasti hrvatskim žrtvama a srpske žrtve se ponižavaju, prećutkuju i negiraju”, navodi on.

Prema Lintinim rečima, Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu treba konačno da pokrene istrage i podigne optužnice protiv pripadnika hrvatskih vojnih i policijskih snaga koji su počinili masovne i brutalne zločine protiv ratnih zarobljenika i civila srpske nacionalnosti.

“Srbija ima obavezu da osnuje posebnu državnu instituciju, to jest Memorijalni centar srpskih žrtava na prostoru bivše Jugoslavije, i započne aktivnu borbu za istinu o masovnom stradanju srpskog naroda tokom devedestih godina prošlog veka”, zaključuje Linta.

Dodik: Vratite nam Dejton i ostaćemo u BiH

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas da je BiH stvorena da uništi srpsko nacionalno biće i poručio da je sada trenutak da Srbi nešto urade za sebe i da niko nema pravo da izda Srpsku.

“BiH je monstrum koji je napravljen da uništi srpsko nacionalno biće ovde. Okupite se, borite se, niko nema pravo da izdaje Republiku Srpsku. Kao predsednik Srpske, to neću dozvoliti, ostaću na putu odbrane Republike Srpske”, poručio je Dodik na obeležavanju 30 godina od pogroma 15.000 Srba iz Zapadne Slavonije u hrvatskoj zločinačkoj akciji “Bljesak”, kada je ubijeno 283 Srba, među kojima 12 dece.

On je naglasio da je sada vreme da Srbi kažu – vratite nam Dejton i ostaćemo u BiH ili drugačije nemaju šansu da njihovi potomci žive slobodno u BiH.

“Da nam se ne desi ponovo Slavonija, Jasenovac, Brod na Drini”, naglasio je Dodik.

On je ukazao da je opasnost ogromna.

“Zato i sklanjaju nas. Ako mislite da Dodik nema pametnija posla grdno se varate. Tek smo dobili mali predah jer u Americi nije pobedila struktura koja bi nas već očistila. Sve su sistematski radili 30 godina”, istakao je predsednik Srpske.

On je poručio da je ponosan na aktuelno rukovodstvo Republike Srpske, koje se bori za Srpsku.

“Ostajem na putu odbrane Srpske”, poručio je Dodik.

Istakao je da se na mestima na kojima se obeležavaju godišnjice stradanja srpskog naroda treba dati novi zavet za odbranu srpskog nacionalnog bića i dve srpske države – Republike Srpske i Srbije.

“U tom okviru treba da tražimo našu slobodu i nama je to dovoljno”, rekao je Dodik.

Predsednik Srpske je poručio da ne vodi političku, već narodnu i državnu kampanju, te pozvao opoziciju da razgovaraju o suštini.

“Oni ne mogu da naprave ono što žele na zajedničkom nivou. Ovo je bila ozbiljna prilika da odmaknemo Republiku Srpsku od BiH da oni nisu izdali. Trebalo je samo da ćute, ali oni su postali proaktivni protiv Srpske i njene vlasti”, rekao je Dodik.

On je istakao da je opozicija urušila Ustav, koji kaže da delegaciju u Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH bira Narodna skupština Srpske, a dozvolili su podvalu muslimana da Nenad Vuković bude izabran kuglicom.

“PDP je pod direktnim uticajem engleske obaveštajne službe koja sada rovari i u Republici Srpskoj i u Srbiji. Ako neko misli da se Republika neće obračunati sa tim, grdno se vara”, rekao je Dodik.

Predsednik Srpske je istakao da ne želi da bilo ko ovde oseti rat.

“Borimo se za ovaj komad zemlje, Srpska je prelepa, stabilizovaće se i Srbija, čiji predsednik Aleksandar Vučić je omogućio da Republika Srpska ima dodatni ekonomski razvoj i da pobegnemo od priče da je EU jedina alternativa”, rekao je Dodik, prenela je Srna.

On je naveo da hoće EU, ali da u tome Srpska bude vidljiva.

“Međutim, stalno su nas podmuklo varali. Dejtonski sporazum su rušili od prvog dana, a sada tvrde da ga mi rušimo. Kako ga mi rušimo? Isti slučaj je i sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, u kojoj je rečeno da je Kosovo sastavni do Srbije”, rekao je Dodik.

On je ukazao da srpski narod može da se spasi samo ako bude okupljen.

Trideset godina od progona Srba

Pre trideset godina, 1. maja 1995. hrvatske vojno policijske formacije napale su Srbe u Zapadnoj Slavoniji, zauzevši taj deo tadašnje Republike Srpske Krajine, pri čemu su ubijene 283 osobe srpske nacionalnosti, a proterano je najmanje 15.000 Srba.

Bila je to zapravo kulminacija hrvatskog etničkog čišćenja Srba iz Slavonije, koje je trajalo sve vreme od 1991. godine.

Tako su tokom decembra 1991. sa prostora Slavonije raseljena, proterana, brojna srpska sela, njih gotovo 200.

Progon Srba je paralelno trajao na čitavom prostoru Slavonije, ljudi su maltretirani, masovno ostajali bez posla i stanarskog prava, imovina pljačkana, uništavana, srpsko kulturno i duhovno nasleđe demolirano i sistematski razarano.

Sa prostora Pakraca, Daruvara, Lipika, Grubišnog polja, Požeške kotline, obronaka Papuka, oterano je tada oko 70.000 Srba.

Hrvatske vlasti su oformile i logore za Srba: “Pakračka poljana” i “Marino selo” u koje nisu dovođeni samo Srbi iz Slavonije, nego iz drugih krajeva, kao iz Zagreba.

U vreme napada prvog dana maja 1995. deo Zapadne Slavonije koji je bio u sastavu Republike Srpske Krajine nalazio se u statusu zaštićene zona UN, pod imenom sektor “Zapad” UNPROFOR.

Bez obaziranja na prethodne sporazume ili obaveze UN, četiri profesionalne brigade HV i više specijalnih formacija napale su u ranim jutranjim satima 1. maja 1995. južni i centralni deo zapadnoslavonskog dela Republike Srpske Krajine, i to paralelno od Novske prema Okučanima i jednim krakom prema Jasenovcu, i sa istoka iz pravca Nove Gradiške, prema Okučanima i put Stare Gradiške.

Njihov prvi cilj bilo je presecanje i razbijanje snaga Srpske Vojske Krajine, odnosno njenog 18. Korpusa koji je pokrivao taj deo Zapadne Slavonije.

Odatle se dalje nadiralo na Savu kod Jasenovca, kako bi bila onemogućena eventualna pomoć iz Republike Srpske.

Nema dileme da je osnovni cilj hrvatskih vlastodržaca bilo odstranjivanje srpskog stanovništva sa prostora Zapadne Slavonije, kao sastavni deo planskog i sistematskog uklanjanja srpskog življa, odnosno etničkog čišćenja, sa celokupnog prostora Hrvatske, a uostalom, u meri mogućeg i BiH.

Po zvaničnim podacima, u akciji je učestvovalo oko 7.200 pripadnika hrvatskih snaga, profesionalnih pripadnika vojske i policije.

Nasuprot se u Zapadnoj Slavoniji nalazilo, u sastavu 18. korpusa Srpske vojske Krajine, približno 4.000 lica, gotovo isključivo rezervisti, s minimalnim brojem profesionalaca.

Vojne operacije odvijale su se 1. i 2. maja, a manjim delom i tokom naredna dva dana.

Na hrvatskoj strani poginula su 42 vojnika ili policajca, a ranjene su 162 osobe.

Paralelno, ubijena su 283 lica srpske nacionalnosti a proterano najmanje 15.000 Srba, prema pojedinim navodima čak do 18.000.

Srpske formacije su razbijene, a srpsko stanovništvo sistematski proterano.

Pritom, dok je trajao zbeg, povlačenje Srba, civila, na prostor južno od Save u Republiku Srpsku, kolone izbeglih hrvatske formacije su gađale iz vazduha kao i artiljerijskim dejstvima, maljutkama montiranim na helikopterima kao i streljačkom vatrom, snajperima.

Hrvatsko ratno vazduhoplovstvo, letelice tipa MIG 21 u dva navrata su tokom ta dva dana gađale i Bosansku Gradišku, kada je poginulo više lica, među njima i dvoje dece.

Isto tako, hrvatska artiljerija je ciljala srpska sela na suprotnoj obali Save u Republici Srpskoj.

Odmah pošto su preživeli izbegli otišli, ostaci stradalih su pokupljeni, a prostor opran šmrkovima.

Kada je potom predstavnik OUN Jasuši Akaši doveden, svi tragovi su bili uklonjeni. Prethodno, nikom od predstavnika međunarodnih organizacija pritup nije bio dozvoljen.

Uhapšeno je približno 1.450 lica srpske nacionalnosti. Usledilo je njihovo odvođenje u logore, u Varaždinu, Bjelovaru, Virovitici, Novoj Gradiški, Slavonskoj Požegi.

Potom je brojnima suđeno, uglavnom na osnovu lažnih, iskonstruisanih optužnica.

Najveći broj Srba izbeglih iz Zapadne Slavonije tokom takozvane operacije “Bljesak” nije se nikada vratio.

Većina je ostala na prostoru Republike Srpske, u BiH. Smatra se da se oko 1.500 osoba srpske nacionalnosti, uglavnom u poodmaklim godinama, kasnije vratilo u Slavoniju.

Valja naglasiti, formacije OUN, UNPROFOR, koje su imale obavezu zaštite stanovništva, pošto se dogodio napad hrvatskih vojno policijskih formacija, organizovano su se sklonile u svoje baze.

Isto tako, zapovednici hrvatskih formacija, generali Ante Gotovina i Mladen Markač, na procesu u takozvanom Tribunalu za bivšu Jugoslaviju sa središtem u Hagu, konačno su oslobođeni novembra 2012. godine, ma kakve odgovornost zbog događanja tokom i posle operacija “Bljesak” i “Oluja”.