List Dnevnik obeležio osam decenija postojanja

Tom listu je pre pet godina dodeljena Oktobarska nagrada Novog Sada, a u pitanju je najstariji dnevni list koji izlazi u Vojvodini na srpskom jeziku, štampa se na ćiriličnom pismu i drugi je po starosti u Srbiji.

“Svi smo veoma ponosni na ovaj sjajan jubilej, i kao čitaoci i kao sugrađani. Svih osam decenija, izložen raznim društvenim i političkim udarima i promenama, list “Dnevnik” je ostao svoj – dosledan svojoj tradiciji i viziji i veran svojim čitaocima. On je jedan od simbola, ali i brend našeg Novog Sada. Iza zidova zgrade na Bulevaru oslobođenja, marljivo su beležene istorija našeg grada i pokrajine, i mnoge ljudske sudbine. On se decenijama prilagođavao novim vremenima, digitalnoj eri, ali nije odstupao od svoje politike pravovremenog i objektivnog izveštavanja. Forme su se menjale, ali suština je ostala ista”, rekao je gradonačelnik Đurić.

“Velika je čast što kao gradonačelnik, u ime svih Novosađana, imam priliku da prenesem najiskrenije čestitke svima vama – uredništvu, novinarima i svim zaposlenima u listu “Dnevnik”, povodom 80 godina postojanja. Želim vam da i ubuduće sve prepreke na koje naiđete savladavate profesionalnošću, pravovremenim i istinitim informacijama. Siguran sam u to da je pred nama još mnogo godina uspešne saradnje”, naglasio je on.

Jedini dnevni list na ćiriličkom pismu u Pokrajini

Na svečanosti se obratio i predsedik Pokrajinske vlade Igor Mirović, istakavši da je upravo “Dnevnik” jedini dnevni list na srpskom jeziku i na ćiriličkom pismu u Pokrajini.

“To je važan doprinos negovanju našeg jezika i pisma, kulturnog i nacionalnog identiteta u celini. Upravo to, zajedno sa pravovremenim, celovitim i objektivnim informisanjem javnosti o aktuelnostima iz svih sfera društvenog života u Vojvodini, ali i u celoj našoj zemlji i svetu, upotpunjuje misiju ′Dnevnika′ i čini je još važnijom”, izjavio je Mirović ocenivši da je današnji jubilej veliki dan i za novinarstvo u našoj zemlji, ali i za sve koji žive u Novom Sadu i Vojvodini.

Podsetivši na to da je prvi broj lista izašao pod imenom “Slobodna Vojvodina” i da ga je osnovao Svetozar Marković u teškom vremenu okupacije, Mirović rekao je da je taj prvi znak bio zapravo izraz onoga što je “Dnevnik” danas – znak rodoljublja, odgovornosti i borbe za činjenicu i istinu i tako 80 godina unazad.

“Ovo je prilika i za to da izrazimo zahvalnost i poštovanje generacijama novinara, urednika, lektora, redaktora, prelamača i svih drugih koji su u njemu radili tokom proteklih osam decenija, koji su ovaj list gradili i izgradili”, izjavio je Mirović.

Mirović je dodao da je i “Dnevnik”, kao i većina medija u našoj zemlji, u poslednje dve decenije prošao kroz iskušenja koja su, u jednom trenutku, ugrozila i sam njegov opstanak.

Mirović je rekao da nas činjenica da je reč o jedinom listu koji danas u Vojvodini izlazi na ćiriličkom pismu i srpskom jeziku obavezuje da i u vremenu pred nama Pokrajinska vlada nastavi sa podrškom “Dnevniku”.

“Nastavićemo da pomažemo kako bi novosadski, naš ′Dnevnik′, i ubuduće bio vodilja kada govorimo o informisanju i javnoj i kritičkoj reči”, istakao je predsednik Pokrajinske vlade.

Direktor “Dnevnika” Dušan Vlaović rekao je da je list nastao u vreme najvećeg rata koji je čovečanstvo videlo.

“Preživeli smo razna iskušenja i opstali 80 godina. Ovo je istorijski dan za ′Dnevnik′”, izjavio je Vlaović i najavio da je u pripremi otvaranje elektronske prodavnice.

Glavni i odgovorni urednik Nada Vujović osvrnula se na preteču današnjeg “Dnevnika” – list “Slobodna Vojvodina” – koji je, kako je navela, nastao u jeku stradanja u Vojvodini i Evropi, kada je grupa entuzijasta i boraca za slobodu rešila da krene u borbu pisanom rečju, koju su platili svojim životima.

“Vatra koja je tada zapaljena gori i dalje, a ′Dnevnik′ je i danas njen čuvar. List ′Dnevnik′ je taj koji proteklih 80 godina u našoj Vojvodini, na severu Srbije, čuva ćirilicu i srpski jezik – i to je najvažnije”, navela je Vujovićeva.

Događaju je prisustvovala i Dragana Milošević, pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.