Merc u Davosu: Očekuju nas velika ulaganja i reforme; Klingbajl: Evropa ne želi eskalaciju sa SAD, ali mora biti snažnija

“Ekonomska konkurentnost i sposobnost da se oblikuje globalna politika su dve strane iste medalje”, poručio je Merc i naveo da bez snažne ekonomije nema ni geopolitičkog uticaja, ni održive evropske industrijske politike.

U tom kontekstu, Nemačka planira 500 milijardi evra ulaganja u modernizaciju infrastrukture, uključujući elektroenergetske mreže, proizvodne kapacitete, sisteme za skladištenje energije i snabdevanje toplotom.

Fokus energetske strategije je na kombinaciji obnovljivih izvora, skladištenja i savremenih gasnih elektrana, sa ciljem da se industriji obezbedi stabilno i dugoročno predvidivo snabdevanje energijom.

Poseban akcenat stavljen je na industrijsku transformaciju i digitalizaciju, dok podrška malim i srednjim preduzećima Nemačke i dalje predstavlja glavni stub ekonomske politike.

Merc je istakao da Nemačka raspolaže jednim od najvećih industrijskih fondova podataka na svetu, što vidi kao ključnu prednost u globalnoj trci za skaliranje i razvoj veštačke inteligencije.

Vlada u Berlinu planira ulaganja u AI giga fabrike, ubrzano širenje data centara i izgradnju digitalne infrastrukture za konkurentnu ekonomiju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji, dodao je on.

Na evropskom nivou, Nemačka se zalaže za radikalno smanjenje birokratije i reformu jedinstvenog tržišta.

Merc je ocenio da je Evropska unija poslednjih godina postala “svetski šampion u prekomernoj regulaciji”, zbog čega Berlin pokreće inicijativu za uvođenje hitne “kočnice birokratije”.

Poseban samit lidera EU, zakazan za 12. februar, trebalo bi da postavi pravac ka deregulaciji i jačanju konkurentnosti evropske privrede, naveo je kancelar i napomenuo da želi “brzu i dinamičnu Evropu”.

Merc je naglasio da Evropa mora da nudi otvorena tržišta i fer uslove, uz jačanje pravila međunarodne trgovine.

Kao ključne korake naveo je sporazum sa južnoameričkim Merkosurom, kao i nastavak pregovora o trgovinskom sporazumu između Evropske unije i Indije, koji bi trebalo da otvori nove izvore rasta za evropsku industriju.

Govoreći o fiskalnoj politici, Merc je odbacio tvrdnje da povećana potrošnja za infrastrukturu i industriju ugrožava stabilnost javnih finansija.

“Neinvestiranje bi bilo najveći fiskalni rizik”, rekao je kancelar, dodajući da bez infrastrukture i industrije nema ni održivog rasta.

 Merc je napomenuo da je glavni problem nemačke ekonomije niska produktivnost, kao i da se njegova vlada fokusira na smanjenje prepreka rasta kao što su visoke cene energije, značajna birokratija, poreska opterećenja i troškovi rada.

 Međunarodni monetarni fond (MMF) je nedavno korigovao naviše prognoze privrednog rasta Nemačke na 1,1 odsto u 2026. i 1,5 odsto u 2027, ali on je pre svega posledica velikih ulaganja, a na vladi u Berlinu je da postavi čvrće temelje privrednog oporavka, poručio je nemački lider.

Klingbajl u Davosu: Evropa ne želi eskalaciju sa SAD, ali mora biti snažnija

Nemački ministar finansija i vicekancelar Lars Klingbajl izjavio je danas u Davosu da se protivi eskalaciji tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope povodom novih pretnji carinama, naglasivši da transatlantski odnosi ne treba da budu zasnovani na međusobnom nanošenju štete.

On je poručio da Evropa mora da radi na jačanju Evrope i njenoj većoj nezavisnosti.

“Suština transatlantskih odnosa nije u tome da jedni drugima nanosimo štetu”, rekao je Klingbajl novinarima na marginama Svetskog ekonomskog foruma, preneo je Rojters.

On je odbacio pozive na finansijsku odmazdu, nakon navoda da je jedan danski penzijski fond prodao američke državne obveznice, istakavši da to “nipošto ne znači raskid sa Amerikancima niti razgradnju odnosa”.

Klingbajl je ocenio da je Evropa snažna i da ima opcije, ali da njen cilj nije dalja eskalacija.

On je dodao da se svet nalazi u periodu velikih previranja i da se dugogodišnja savezništva stavljaju na probu, ali i naglasio da mnoge zemlje i regioni traže bližu saradnju sa Nemačkom i Evropom.

Govoreći o sporu u vezi sa Grenlandom, Klingbajl je rekao da je “dobro što se razgovara”, ali je upozorio da ne treba donositi zaključke dok ne postoji konkretan dogovor “crno na belo”.

Prema njegovim rečima, pretnje upotrebom vojne sile i bilo kakvi pokušaji da Grenland postane deo SAD neprihvatljivi su za Evropu, uz istovremenu spremnost da se u okviru NATO-a razgovara o legitimnim bezbednosnim interesima.

Uprkos, kako je naveo, iznenađujućem zaokretu američkog predsednika Donalda Trampa u vezi sa Grenlandom, Klingbajl je upozorio da nema mesta prevelikom optimizmu.

“Ne treba prerano da se radujemo”, rekao je on u intervjuu za nemački list Špigel.

Klingbajl je pozvao na suštinski drugačiji evropski pristup, poručivši da bi “svako u Evropi konačno trebalo da shvati ozbiljnost situacije”.

On je naveo da će Nemačka, zajedno sa Francuskom i drugim partnerima, raditi na jačanju Evrope i njenoj većoj nezavisnosti, uz upozorenje da EU “ne sme biti naivna”.

Prema njegovim rečima, Evropa bi trebalo da javne nabavke u većoj meri usmeri ka evropskim kompanijama, da ojača digitalni suverenitet i unapredi koordinaciju u oblasti zajedničke nabavke naoružanja.

Na kraju, ocenio je da je neophodno formirati strateške rezerve kritičnih sirovina, jer je Evropa u suprotnom ranjiva, kao i da treba ograničiti “monopolsku moć velikih američkih digitalnih platformi”.