Ministar pravde za RTV: Sudije i tužioci imaju pravo na protest, ali kao građani; u suprotnom se narušava nepristrasnost pravosuđa

Vujić je, gostujući u emisiji Pravi ugao, rekao da je protest sudija i tužilaca, zbog navodnih političkih pritisaka na pravosuđe, koje vide i u najavljenim promenama pravosudnih zakona, a koji navodno vode ka reorganizaciji tužilaštva, njihovo građansko pravo.

“Ono što je problematično je kada neko izričito naglašava da je sudija ili tužilac, zato što onda dolazimo u specifičnu situaciju i može da se postavi pitanje njihove nepristrasnosti kada sude. E, zato imamo često i u praksi Evropskog suda da sud upozorava sudije ili porotnike, da ne mogu da učestvuju tek tako u nekoj javnoj debati i da iznose svoje mišljenje, zato što to onda narušava percepciju javnosti da je taj sud nepristrasan”, objašnjava on.

Ministar je rekao da smo ustavnim reformama ojačali nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva, ali da se ta nezavisnost i samostalnost odnosi na rad u konkretnom predmetu i da struka ima pravo da iznese svoj stav o konkretnim rešenjima.

“Ovde smo došli do pitanja učešća u političkoj debati. E sad, to je ono pitanje koje može da bude sporno i prema praksi Evropskog suda. A prvo moraju da izađu sa konkretnim podacima, koja je to vrsta pritiska. Ako je razmatranje izmene pravosudne mreže nekakva reorganizacija i vi kažete da skupština nema pravo da to uradi, a skupština je telo koje donosi zakone, onda je to jedna vrsta politike. Skupština ima pravo da donosi zakone mi imamo praksu da pre svakog usvajanja zakona radimo ozbiljne analize, isto tako i javne debate. Na tim javnim debatama o konkretnim predlozima naravno da je dobro došlo i učešće sudija i tužilaca”, ističe on.

Govoreći o navodnim pritiscima na pravosuđe, ministar Vujić naglašava da tu postoji jedna tanku granica i da političari imaju pravo da daju određene komentare i određene izjave.

“Sada, neko to može tumačiti kao pritiskam, a neko može tumačiti i kao pravo narodnog poslanika da iznese svoje mišljenje i da postavi određeno pitanje. Gde je ta granica između toga šta je pritisak, a šta pravo na mišljenje? Svako od nas ima pravo da iznese mišljenje u javnom prostoru i to je svima zagarantovano po našem ustavu. Naravno, sa druge strane neko može onda da kaže da to nije tačno, to je isto njegovo pravo”, navodi on.

Vujić dodaje da se postavilo slično pitanje, kada se u Sjedinjenim Američkim Državama izmenila presuda Vrhovnog suda u vezi sa abortusom i da je predsednik Amerike davao određene komentare zbog toga.

“Isto tako je rečeno da predsednik Amerike, u tom trenutku Džozef Bajden, ima pravo da iznese mišljenje, jer on predstavlja građane i on je neko ko je izabran”, naglašava on.

Ministar Vujić podseća da mi često zaboravljamo jednu stvar, da je sudstvo nezavisno, a da je tužilaštvo samostalno, ali da imamo i nove tendencije koje govore o tome da to nije grana vlasti, nego da je to pravosudni autoritet.

“Imate, s jedne strane, ljude koje su izabrani u jednoj demokratskoj proceduri, na izborima, a na kojim izborima je onda izabran sudija ili tužilac. Kao što neko kaže, zašto govorimo o potrebi analize tih ustavnih promena? To nije politički pritisak… imate Venecijansku komisiju, koja kaže da vi u jednom periodu, koji je tri do četiri godine posle usvajanja, treba da uradite analizu. Ovde je posebno osetljiv taj balans između nezavisnosti i samostalnosti, sa jedne strane, i odgovornosti, sa druge. Da li smo možda taj balans narušili ili je potrebno izvršiti određene korekcije”, kaže on.

Na pitanje da li je u toku otvoren sukob, neviđen u poslednje vreme, na relaciji vladajuća Srpska napredna stranka, sa jedne strane, a tužilaštvo i sudstvo, sa druge strane, ministar odgovara da to ne vidi kao sukob. već kao nešto gde svako radi u okviru svoje nadležnosti.

“Funkcija Narodne skupštine i jeste, ne da kontroliše, ali da ima jednu nadzornu funkciju između grana vlasti… to i piše u našem Ustavu, a međusobno grane vlasti uvek moraju da sarađuju i da imaju jedan vid saradnje, ali međusobne kontrole”, napominje on.

Govoreći o nedavnom neusvajanju godišnjeg izveštaja Vrhovnog tužilaštva pred Odborom za pravosuđe Skupštine Srbije, ministar objašnjava da Član 156 Ustava Srbije jasno kaže da Vrhovni javni tužilac podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o svom radu i o radu tužilaštva.

“Vrhovno tužilaštvo je hijerarhijski uspostavljeno. Mi imamo vrhovnog tužioca, koji ima određene nadležnosti i rukovodi sistemom. Npr. predsednik Vrhovnog suda ima potpuno drugu ulogu… predsednik Vrhovnog suda ne može da izda obavezna uputstva nižim tužilaštvima. Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac ne podnosi izveštaj kao građanka, nego podnosi izveštaj o radu Vrhovnog javnog tužilaštva jer tako kaže Ustav, da ličnost podnosi izveštaj, zato što ličnost rukovodi”, zaključuje on.

 

Celu emisiju možete da pogledate ovde.