Od zemljišta se očekuje da nahrani ljudsku populaciju, da nam obezbedi zdrav životni prostor, bude izvor sirovina, da bude rezervoar i filter voda, da sačuva bogati zemljišni biodiverzitet i da doprinese rešavanju globalnog otopljavanja. Pritisci na zemljište su veliki i svakodnevno ga gubimo nepovratno. Prema rečima naučne savetnice u Novosadskom institutu za ratarstvo i povrtarstvo Jordane Ninkov, zemljište je godinama bilo neopravdano izostavljeno iz sistema zaštite životne sredine i nije slučajno da je ove godine 5. jun posvećen njegovom očuvanju:
Vojvodina je, kako su nas učili, bogata černozemom ali danas imamo problem sa opadanjem organske materije, humusa u zemljištu. Razlozi su brojni, ističe Jordana Ninkov. Jedan je nedostatak šuma jer je Vojvodina najnepošumljenija regija u Evropi sa samo 7% pošumljenosti koja je neravnomerno raspoređena. Mi smo faktički agrarna pustinja i jako nam nedostaju vetrozaštitni pojasevi prvenstveno zbog erozije zemljišta :
U borbi protiv degradacije zemljišta u Evropi je u aprilu prvi put u istoriji Evropske unije usvojen Nacrt zakona koji se odnosi na regulisanje kontrole zdravlja zemljišta. Usvajanje sledi u novom sazivu Evropskog parlamenta posle evropskih izbora. Mi smo u tom pogledu otišli korak napred jer od 2015. godine imamo Zakon o zaštiti zemljišta, ali njegova primena je ostala bez bez podrške, i finansijske i u ljudstvu, pogotovo u inspekcijskom sektoru, dodaje Jordana Ninkov.
Autorska prava RTV / Tekst / Slika / Video /