Obeležena slava Grada Novog Sada – Đurđic

Domaćin, gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić učestvovao je u ceremoniji sečenja slavskog kolača i blagosiljanja slavskog žita. Ceremoniji je prisustvovao i Njegovo Preosveštenstvo Episkop novosadski i bački, somborski i segedinski gospodin dr Irinej, a verski obred je održao Episkop valjevski gospodin Isihije uz sasluženje novosadskih sveštenika.

“Kao što svaki dom ima svog zaštitnika, tako i naš grad – naša velika porodica, ima svog zaštitnika Svetog Georgija. Gradska kuća je suviše mala da primi sve kojima je Novi Sad u srcu, različitih jezika i veroispovesti, ali iste namere – da rade najbolje za svoj grad. Neka nas ta ljubav i sloga i ubuduće ujedinjuju, jer samo takvi smo jači i spremniji za sve izazove. Na ovaj veliki praznik za nas Novosađane, želim da poručim da nam je Đurđic snažan duhovni temelj na kome nastavljamo dalje da gradimo i da razvijamo Novi Sad, da gradimo vrtiće i škole, nove bolnice, fabrike i crkve, da otvaramo nova radna mesta… Novi Sad je bio i biće grad velikog srca, Srpska Atina i Evropska prestonica kulture. Neka nam naš zaštitnik da snagu da istrajemo u savladavanju svakodnevnih izazova, i da nikada ne posustanemo u borbi za bolji život građana”, rekao je gradonačelnik čestitavši slavu svim Novosađanima.

Prethodno je, povodom zajednička slave svih Novosađana – praznika Obnovljenja hrama Svetog velikomučenika Georgija, gradonačelnik Đurić sa predsednicom Skupštine Grada Novog Sada Jelenom Marinković Radomirović, saradnicima, predstavnicima vojske, javnog i kulturnog života Novog Sada, prisustvovao svetoj arhijerejskoj Liturgiji u Svetogeorgijevskom hramu. Ovogodišnji kum slave grada je generalni sekretar Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine dr Nikola Banjac, koji se zahvalio na ukazanoj časti i poverenju.

Đurđic je slava ili preslava mnogih srpskih mesta i porodica

Sveti Georgije pogubljen je 303. godine, zato što je, kao Hristov vojnik, odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana, izjavivši da se ne plaši da umre za svoju veru.

Svetac je veoma poštovan u našem narodu. Slavi se dva puta godišnje – 16. novembra po novom kalendaru, kao Đurđic, praznik prenosa moštiju svetitelja u Palestinu i polaganja u velelepni, njemu posvećeni, hram, i 6. maja kao Đurđevdan, dan smrti Svetog Georgija, velikomučenika i borca za hrišćanstvo.

Označava početak Vučjih dana ili Mratinaca, dana do Mratindana, 24. novembra.

Po običajnom kalendaru, u tom periodu, ništa se ne daje iz kuće, žene ne rade ručne radove, obućari i krojači odmaraju. Ne ide se u lov na vukove.

Ako su Mratinci magloviti, zima će biti promenljiva, ako je vedro, zima će biti ljuta.

Prema narodnom verovanju zima dolazi sa Đurđicem, a odlazi sa Đurđevdanom.