Obeleženo 33 godine od zločina nad vojnicima JNA u Dobrovoljačkoj

Parastos za stradale pripadnike NA služen je u Hramu Svetog velikomučenika Georgija u Miljevićima nakon čega su se porodice ubijenih i brojne delegacije uputile autobusima u Sarajevo, u ulicu Hamdije Krševljakovića, bivšu Dobrovoljačku, gde su mirnom šetnjom, polaganjem cveća i prisluživanjem sveća odali pomen stradalim pripadnicima NA, prenosi RTRS.

Počast ubijenima odali su članovi njihovih porodica, oni koji su preživeli ovaj zločin, kao i građani iz Istočnog Sarajeva.

Zajedno sa njima su izaslanik srpskog člana i predsedavajuće Predsedništva BiH Boško Tomić, vršilac dužnosti direktora Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Viktor Nuždić, predsednik Boračke organizacije Republike Srpske Radan Ostojić, predstavnici Srba u zajedničkim institucijama BiH, kao i narodni poslanici.

Sa njima je i predsednik Republičke organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila Isidora Graorac, gradonačelnik Ljubiša Ćosić i načelnici gradskih opština, predstavnici sus ednih lokalnih zajednica i drugi predstavnici organizacija proisteklih iz Odbrambeno-otadžbinskog rata kao i veterani iz Srbije.

Prisutni su bili i predstavnici Ambasade Srbije u BiH, kao i pripadnici Oružanih snaga BiH iz reda srpskog naroda.

Policija Republike Srpske obezbeđivala je put do Vraca, gde su je na međuentitetskoj liniji preuzeli pripadnici MUP-a Kantona Sarajevo, i to u velikom broju.

Osim uniformisanih policajaca, primijećen je i veliki broj pripadnika specijalne jedinice MUP-a Kantona kao i pripadnika policije u civilu, koji su koordinisanom akcijom blokirali sve raskrsnice i ulice od Vraca do Dobrovoljačke.

Bivši pripadnici “Zelenih beretki” i takozvane Armije BiH okupili su se u Dobrovoljačkoj ulici, uoči dolaska srpske delegacije na obeležavanje 33 godina od zločina nad vojnicima NA, ali su pre dolaska srpskih predstavnika, napustili su mesto zločina u Dobrovovoljačkoj.

Izaslanik srpskog člana i predsedavajuće Predsedništva BiH Boško Tomić izrazio je žaljenje što još niko nije odgovarao za masakr nad pripadnicima NA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu.

“Nema pomirenja dok se ne priznaju zločini nad Srbima u proteklom ratu. Istina je samo jedna i kada pokušavamo sa Bošnjacima da dođemo do prave istine, onda oni izbegavaju. Oni je tumače na svoj način”, rekao je Tomić.

On smatra da je potrebno da se razgovara o tome što su Bošnjaci juče proslavljali takozvanu odbranu BiH, podsetivši kako su u Domu NA ubili sedam ljudi.

“Ubiju ih i na ulici i to je odbrana”, upitao se Tomić i istakao da je NA tada bila legitimna i da je dogovoreno povlačenje vojnika.

Tomić je istakao da je tadašnji član Predsedništva Ejup Ganić iskoristio priliku da se počini zločin za koji još nema presude.

“Neoprostivo je što je stranac tužilac Džud Romano odustao od optužnice. Ona je ponovo otvorena 2022. godine i pitanje je šta se čeka toliko vremena. Traži se neki povoljan trenutak i kojem bi se ponovo odustalo od te tužbe”, rekao je Tomić.

Dodao je da je nešto slično uradila srpska vojska, tada bi delovali veoma brzo i efikasno.

Milenko Perić iz Loznice, koji je 1992. godine bio u koloni NA, koja se povlačila iz Sarajeva, rekao je da su imali naređenje da ne pucaju i da idu u mirnoj koloni, a da su ih muslimanske snage izvlačile iz vozila i u njih pucali s leđa.

“Oni su na nas otvorili vatru. To je jedina istina o ‘braniocima Sarajeva’ koji danas slave”, rekao je i dodo da su ga izveli iz vozila i pucali mu u noge s leđa, nakon čega je zarobljen.

Kolona NA napadnuta je u Dobrovoljačkoj ulici dok se mirno povlačila iz Sarajeva prema ranijem sporazumu i uz garanciju mirovnih snaga UN na čelu sa generalom Luisom Mekenzijem.

Napadom su rukovodili tadašnji član Predsedništva BiH Ejup Ganić i rukovodstvo tadašnje takozvane RBiH.

Iako je za bezbednost vojnika garantovao tadašnji predsednik Predsedništva BiH Alija Izetbegović, kolona NA je napadnuta.

CB Istočno Sarajevo podnio je 2005. godine krivičnu prijavu protiv 15 lica osumnjičenih za ovaj zločin, ali je Tužilaštvo BiH tek u novembru 2007. godine pokrenulo istragu. Međunarodni tužilac u BiH Džud Romano doneo je u januaru 2012. godine odluku o obustavljanju istrage.

Tužilaštvo BiH je 20. novembra 2018. godine donelo naredbu o ponovnom otvaranju istrage u predmetu “Dobrovoljačka”, pa je Sud BiH u maju 2022. godine potvrdio optužnicu protiv 10 lica koja se terete za ratni zločin.

Među optuženima su Ejup Ganić, kao član Predsjedništva RBiH, Zaim Backović, kao član operativnog centra Štaba Teritorijalne odbrane RBiH i usuf Pušina, kao pomoćnik ministra unutrašnjih poslova RBiH i načelnik štaba MUP-a RBiH.

U Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 3. maja 1992. pre 33 godine, napadnuta je kolona JNA koja se mirno, u skladu s prethodnim dogovorom, povlačila iz Sarajeva i tada je ubijeno 42 pripadnika JNA, 71 osoba je ranjena a preko 200 je zarobljeno.

Napadači su bili pripadnici takozvane Armije BiH, Teritorijalne odbrane BiH i paravojnih muslimanskih formacija i radikalni islamisti, posebno pripadnici takozvanih Zelenih beretki, a među zapovednicima bilo je poznatih kriminalaca.

Linta: Ratni zločin u Dobrovoljačkoj ulici dokaz da je Alija Izetbegović izabrao rat

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta izjavio je danas da je počinjeni ratni zločin nad vojnicima i civilima koji su bili u službi JNA 3. maja 1992. godine u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu jedan u nizu dokaza da je Alija Izetbegović izabrao rat.

“U pitanju je bio mučki i kukavički napad paravojnih formacija na nevine vojnike koji je dobro isplaniran od strane muslimanskog političkog i vojnog vrha uprkos garancijama Alije Izetbegovića i tadašnjeg komandanta UNPROFO-a u BiH kanadskog generala Mekenzija. Za ove zločine niko od naredbodaavca i počinalaca nije odgovarao”, istakao je Linta.

Kako kaže, muslimanske paravojne formacije su dan ranije tj. 2.maja po nalogu vlasti tzv. Republike BiH napale Dom JNA i više drugih vojnih objekata u Sarajevu i tog dana je ubijeno i poginulo najmanje 19 pripadnika JNA, ranjeno 24, a veliki broj je zarobljen i svirepo mučen.

“Nesporna je istina da JNA nije prva otvorila vatru već se samo odgovarala na napad”, dodao je Linta.

Linta je naveo da bošnjački političari i mediji napad na JNA u Sarajevu 2. maja 1992. godine lažno predstavljaju kao odbranu grada.

“Cilj je da se falsifikuje istorija i JNA okvalifikuje kao agresorska vojska koja je tobože toga dana napala Sarajevo. U propagandu spadaju izjave zarobljenih starešina JNA u kojima navodno priznaju da su oni prvi otvarali vatru. Sva priznanja iznuđena su mučenjem”, rekao je on.

Linta je naglasio da prema svedočenjima oficira JNA nije postojalo nikakvo naređenje, ni pisano, ni usmeno, o napadu na Predsedništvo BiH ili bilo koju drugu instituciju u Sarajevu, kako lažno tvrde bošnjački političari i mediji, jer je vojska prema prethodnom dogovoru postepeno napuštala i Sarajevo i BiH.

Dodao je da je Sporazum o mirnom povlačenju JNA sa teritorije BiH koji je postignut 26. aprila u Skoplju muslimanska strana prekršila više puta.

“Srbija treba da se uporno i aktivno bori za istinu o događajima u Sarajevu, karakteru rata i stradanju srpskog naroda u BiH. To je važno zbog činjenice jer etnički motivisano pravosuđe BiH ne procesuira naredbodavce i izvršioce brojnih zločina nad Srbima a srpske žrtve se omalovažavaju, ponižavaju, umanjuju i negiraju”, istakao je Linta.

Kako je rekao, prema podacima Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih u Banjaluci 2. i 3. maja 1992. u Sarajevu je poginulo i ubijeno najmanje 28 pripadnika i službenika JNA, 50 je ranjeno a veliki broj njih je zarobljen i izložen torturi.

“Ubistva vojnika su, kako navode u Republičkom centru, započela 20.aprila kada su ubijena dva mlada vojnika na Bistriku, a dva dana kasnije tj. 2.aprila u Velikom parku je zarobljeno i ubijeno osam pripadnika JNA. Ni za zločine na Bistiku i u Velikom parku niko nije odgovarao”, zaključeno je u saopštenju.