in

Округли сто „Српски изазови“: Да ли је Србија Исток на Западу и Запад на Истоку?

Да ли је Србија заиста Исток на Западу и Запад на Истоку? И која страна има више навијача? Професор Факултета политичких наука у пензији и некадашњи амбасадор Србије у Немачкој, Иво Висковић, сматра да је због подела у друштву, држава у опасности да изабере погрешну страну.

„Јачају оне снаге које не бих назвао русофилима, које поштујем. Ово је русопатофилија, патолошки однос склоности ка Русији, само да би се парирало утицају или политици Запада. Непријатељ мог непријатеља је теза која кошта свакога у спољној политици. На томе се спољна политика не може градити“, рекао је Иво Висковић, професор и дипломата у пензији.

НАТО бомбардовање, санкције Уједињених нација, ратови деведесетих и притисци за сарадњу са Хашким трибуналом хранили су антизападне сентименте, става је професор Факултета политичких наука Славиша Орловић. Он наводи и да су недавни избори у Србији представљали сукоб националиста и западњака.

„Тај сукоб традиционализам-модернизам и грађанско-национално има дубоке корене. Да ли сте за Русију или Европску унију различите су интерпретације дубљег друштвеног расцепа“, казао је Славиша Орловић, професор Факултета политичких наука.

На скупу названом „Српски изазови“, историчарка Латинка Перовић рекла је да су територијални принцип и решавање националног питања као државног подразумевали честе ратове. Она је истакла да је Србија и данас пред изазовом изградње модерне државе.

„Ако као циљ имате заокружење етничког корпуса, ирелевантни су вам сви други процеси унутар реалне државе. У тежњи за имагинарним, споредни су циљеви економског просперитета, културног и нарочито демократског развоја“, рекла је Латинка Перовић, историчарка.

Све оно што данас имамо као проблем наслеђено је из тренутка када је требало да се определимо према великим променама насталим падом Берлинског зида и завршетком хладног рата, казао је професор Иво Висковић.