in

Округли сто у Новом Саду: Како зауставити друштвену искљученост особа са инвалидитетом

Округли сто је реализован у склопу пројекта „Manage the Covid with Care, reasOn, Values, unIty, soliDarity“ који је подржан од стране програма „Европа за грађане и грађанке“. Догађај је наставак округлог стола организованог 2019. године „Култура и комуникација“. 

Како је истакла Наташа Херор, директорица Центра за развој мањинских илокалних медија, централна тема пројекта је да је примена европских вредности, бриге, јединства исолидарности најефикаснији начин за суочавање са последицама укупне кризе изазване пандемијом Covid-19. „Пројекат Управљајте ковид кризом са пажњом, разумом, вредностима, јединством исолидарно жели да покаже да иунајгорим ситуацијама постоји нешто добро“, рекла је Херор.

На који начин и да ли су у довољној мери током пандемије Covid-19 медијски садржаји били доступни особама са инвалидитетом и припадницима маргинализованих група, била је тема првог панела.

Жељко Бајић, радијски новинар из Сарајева, одговарајући на питање како је његова редакција обрађивала тему пандемије нагласио је, да је у првим данима пандемије акценат био на неким другим стварима, док су особе са инвалидитетом остале у другом плану. „Размишљало се о глобалним стварима, док се о специфичностима особа са инвалидитетом није размишљало. Радио је ту био најбољи, најбржи, имао је највише информација које су биле приступачне слепим људима, старим особама, док су друштвене мреже постале преплављене свим и свачим. Слепе особе су на неки начин имале предност, јер нису имале увид у све оно што су шириле друштвене мреже а шириле су доста негативног садржаја“, рекао је Бајић. Као велик проблем истакао је прекид свих социјалних контаката, који је настао за време пандемије а који је у највећој мери погодио особе са инвалидитетом. Као је нагласио, иако је и сам особа са оштећеним видом, због рада у медију и великом броју познанстава, није био погођен овим последицама у мери у којој су биле остале особе са инвалидитетом.

Маријана Чанак, новинарка ,,Портала о инвалидности” је истакла, да новинари њиховог портала су и током пандемије настојали да не упадају у замке у које медији често упадају, у које спада и пласирање сензационалистичких прилога. Такође, њихови садржаји нису били о особама са инвалидитетом, већ су исти креирани заједно са њима.

округли, сто

Учесница панела била је и Владимира Дорчова Валтнерова, главна и одговорна уредница портала „Storyteller“. По њеним речима извештавање овог портала базирало се на локал, одн. Општину Бачки Петровац, двојезично, на словачком и српском језику. „Никада нисмо тему пандемије обрађивали из угла особа са инвалидитетом. Разлог за то је био страх да ћу бити склона стереотипизацији, или ћу правити жртве или хероје, што ми није била намера. Због тога смо обрађивали разне теме, не само те које се тичу особа са инвалидитетом, јер особе са инвалидитетом у контексту пандемије, на локалу где ја живим и радим, нису биле укључене у ту врсту информација. Први корак ка бољем инфомисању особа са инвалидитетом је плугин, који омогућује особама са слабијим видом да повећају фонт, да направе контраст. То је мој први мали лични корак.“.

Јелена Котевић, виша саветница, шефица одељења за притужбе из канцеларије Повереника за заштиту равноправности, истакла је да су мере током пандемије имале негативне ефекте на најугроженије особе, где спадају и особе са инвалидитетом. „Током пандемије се Поверенику обраћао велики број грађана. У 2020. преко 3.000 грађана, у 2021. Преко 3.200 грађана обраћало се поверенику. Током 2020. године упутили 476 препорука мера за остваривање равноправности, у 2021. када се ситуација нешто стабилизовала 312 препорука.“, рекла је Котевић.

Како је рекла, у првим данима пандемије најчешћи разлог обраћања грађана био је немогућност остваривања права на услугу персоналног асистента, услугу помоћ у кући и неформалог неговатеља. „Једна од првих мера које је Повереник упутио Влади Србије био је предлог да се персоналним асистентима, личним пратиоцима, геронто домаћицама омогући несметано кретање и након тзв. полицијског часа.“

Једна од препорука била је упућена и јавним сервисима РТВ и РТС указујући на обавезу поштовања како међународних докумената тако и домаћих прописа који се односе на сектор информисања. „Кроз препоруку мера затражили смо да се обезбеди да сви садржаји, посебно информативни, буду приступачни овим особама.“

„Када причамо о медијима нисмо свесни какве промене су настале за ове две године, на који начин смо ушли у пандемију. Мере које су увођене нису препознале важност једног великог друштвеног сегмента, а то је податак према последњем попису, да су преко 570.000 људи у Србији особе са инвалидитетом. Нису препозанте као група, за коју су потребне неке олакшице а ни јавност, ни медији нису на то реаговали“, рекао је Стеван Ристић, председник Управног одбора Асоцијације медија. Како је рекао, једино су јавни медијски сервиси имали обезбеђен превод на знаковни језик. „Нажалост, медији су били у проблему и пре пандемије и за време, а и после. Видим огоман проблем, зато што медији који професионално извештају су притиснути свим проблемима и посвећују недовољно пажње тој теми.“

Други панел округлог стола односио се на приступачност културном садржају особама са инвалидитетом и маргинализованим групама.

Проф. др Зоран Павловић, Покрајински омбудсман, истакао је да вандредна ситуација 2014. године није била довољна поука да се пробудимо исхватимо да је време да уовој реалности треба да идемо корак даље. „Последњих десетак год примећујем широку лепезу у остваривању људских права усвим сферама друштвеног живота ирада, али исто тако и константну неприступачност те лепезе у области културе, уобласти конзумирања људских права за све на приступачан начин“, рекао је покрајински омбудсман. Како је рекао, разне начине за остваривање основних права гледамо кроз призму злоупотребе. По његовим речима архитектонске баријере, које су некада биле синоним за особе са инвалидитетом, уданашње време су све мање нека врста препрека за особе са инвалидитетом. Потребно је посматрати ствари не из својих ципела, већ да дијалогом дођемо до заједничких решења, истакао је Покрајински омбудсман.

округли, сто,

Психолошкиња Татјана Стојшић Петковић истакла је страх као проблем који се прећуткује.

„Морате да имате нешто што вам пружа животну радост, ако немате, тај страх ће наћи пут како да изађе. Телевизија, новине, друштвене мреже радиле су на подгревању тог страха“, рекла је Стојшић Петковић.

Мирко Кнежевић, представник заједнице Глувих, истакао је да се на пољу приступачности културних садржаја није пуно урадило. Сматра, да садржаји услед недостатка тумача за знаковни језик нису доступни глувим особама, те им титловане позоришне представе ништа не значе.

Као позитиван пример праксе је Галерија Матице српске, која своје садржаје прилагођава иособама са инвалидитетом. Ивана Растовић, кустоскиња Галерије Матице српске, сматра да музејски садржаји морају да буду доступни широј јавности. „Галерију посећује разноврсна публика, са различитим интересовањима и важно је размишљати на који начин ће се креирати садржаји.“ Такође, по њеним речима, изолованост нас је навела да размишљамо о старијим лицима у домовима, који нису умогућности да посећују културне институције. „Због тога планирамо да посећујемо особе које физички нису умогућности да посете нашу Галерију.“

Маријана Рамић Вулин, из Фондација Нови Сад ЕПК 2022, види два проблема: зашто особе нису у публици и зашто нису креатори културних садржаја? Како је рекла, Фондација сматра ову тему изузетно важном икао допринос најавила да ће уоктобру месецу посебно посветити теми инклузије ито кроз укључивање маргинализованих особа укултуру.

Панелисти су се сложили да би било потребно формирање кризног менаџмента у медијима, како би се новинари обучили за рад у ванредним ситуацијама, одн. потреба за доступношћу културних садржаја особама са инвалидитетом, њихово укључење укреирање садржаја, као и заједничко деловање, наводи се у саопштењу.