Otvoren Jahorina ekonomski forum; Macut: Zajednički infrastrukturni projekti mogu dodatno povezati Srbiju, Srpsku i zemlje Zapadnog Balkana

Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik i premijer Srbije Đuro Macut učestvuju na centralnom panelu foruma.

“Jahorina je postala simbol za uspešno organizovanje i susretanje ljudi iz javnog sektora, iz realnog i privrednog sektora i ljudi koji imaju viziju i koji nose i povlače za sobom ogroman broj ljudi kroz angažovanje u poslovnim zajednicama na javnom mjestu, a sve sa ciljem da obezbijedimo rast, kretanje i stabilan život”, izjavio je Dodik na osmom “Jahorina poslovnom forumu”.

“Ranije smo govorili da želimo da Srpska raste i ona je to učinila. To predstavlja dostignuće u ovakvim vremenima koje treba ceniti. Srpska je obezbedila u prošloj godini, i nastavila da radi i u ovoj, veoma nisku stopu zaduženosti”, rekao je Dodik.

On je istakao je Republika Srpska ostala stabilna i nije promenila nijedan zakon koji je stimulisao privredna ulaganja.

“Mislimo da nije dovoljno primećeno sve ono što nudimo poslovnoj zajednici i ljudima iz inostranstva da ovde otvore biznis i da kreiraju ne samo nove poslove za naše radnike, nego i nove poslove za svoj profit”, rekao je Dodik u obraćanju na otvaranju “Jahorina ekonomskog foruma”.

Dodik je naglasio da nisku zaduženost Republike Srpske prati i nizak budžetski deficit koji je u prošloj godini iznosio 0,4 odsto.

Prema njegovim rečima, pre desetak godina odnos javnog i realnog sektora bio je 70 prema 30 u korist javnog, dok je danas taj odnos 60 prema 40 u korist realnog sektora.

“Doprineli smo da realan život prevlada i da ukupan razvoj zavisi od inovacija i želje privrednika da ulažu”, rekao je Dodik.

On je istakao da je ponosan na činjenicu da su mnogi ulagali u Republiku Srpsku i otvarali pogone iako su im domicilne zemlje govorile da je ovde nestabilno, jer su njihove političke strukture htele da kreiraju sasvim drugi ambijent u Srpskoj.

Dodik je naglasio da je Republika Srpska uspela da se reši i mnogih opterećenja iz prošlosti, navodeći da je Srpska nasledila znatan deo duga do 1992. godine koji je iznosio 2,8 milijardi KM.

“Uspeli smo da u kombinaciji smanjenja duga kroz otpise i onoga što smo učinili kroz povrat dođemo u poziciju da je dug skoro isplaćen. To nije bilo lako jer je išlo na teret razvoja, a danas više nemamo tu opterećujuću stavku”, istakao je Dodik.

On je napomenuo i da je Republika Srpska nasledila obavezu isplate stare devizne štednje koja je iznosila 600 miliona KM, što je isplaćeno.

“Isplatili smo i ratnu štetu oko 400 miliona KM, što govori o tome da smo stavili prioritet da očistimo obaveze. Danas smo prepoznatljivi i kada se u svetu sretnem sa nekim koji su realni, oni kažu da žele da upoznaju predsednika Republike Srpske koja u teškim okolnostima izmiruje svoje obaveze”, naglasio je Dodik.

On je naveo i da niska zaduženost Republike Srpske omogućava kreiranje sistema u kojem će moći da se ponude bolji ekonomski uslovi za razvoj poslovnim ljudima, ali i svim građanima.

Predsednik Ekonomskog foruma Goran Račić naglasio je da ovom manifestacijom žele da ekonomske teme stave u fokus, prenosi RTRS.

Ovogodišnji forum donosi fokus na konkretne strategije i korake ka održivom razvoju i ekonomskoj transformaciji regije i na jednom mjestu okupiće visoke zvaničnike iz Srpske, BiH Srbije i regiona, vodeće ekonomiste, lidere iz privatnog i javnog sektora, predstavnike međunarodnih organizacija i investitore kako bi zajedno oblikovali smjer budućeg razvoja regiona.

Dodik: Iza Srpske i Srbije ostaju veliki projekti koje zajedno radimo

Republika Srpska prati iskustva koje Srbija postiže i zajedno radimo na mnogim pitanjima infrastrukture, izjavio je danas predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

“Neki tome daju politički predznak, ali na kraju ostanu veliki projekti koje zajedno radimo”, rekao je Dodik na panel-diskusiji “Plan rasta – razgovor sa liderima”.

On je naveo da je još predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokrenuo inicijativu Otvorenog Balkana.

“Zemlje poput Srbije, Severne Makedonije i Albanije uspele su to da naprave. Srpska je htela to da napravi, ali u BiH nisu hteli. Omogućavanje trgovina, roba i ljudi kroz to povećava ekonomsku efikasnost i donosi bolje rezultate. Ako ne napravimo jedan kompatibilan sistem komunikacija, otvorenosti i jednakih prepoznatljivih uslova za privrednike veoma je teško integrisati ukupan Balkan”, istakao je Dodik.

On je naglasio da je Srbija nesumnjivo lider.

“Mnogi se boje snage Srbije u tom pogledu, ali to je deo zastarelih ideoloških zabluda”, rekao je Dodik.

Macut: Zajednički infrastrukturni projekti mogu dodatno povezati Srbiju, Srpsku i zemlje Zapadnog Balkana

Predsednik Vlade Srbije prof. dr Đuro Macut izjavio je danas na osmom “Jahorina ekonomskom forumu” da zajednički infrastrukturni projekti mogu dodatno povezati Srbiju, Republiku Srpsku i ostale zemlje Zapadnog Balkana.

Macut je na centralnom panelu “Plan rasta – razgovor sa liderima”, na pitanje oko kojih zajedničkih ciljeva bismo se mogli svi okupiti u regionu rekao da nije ekonomista, ali da dobro poznaje realnost u kojoj živimo i da je to svakako nešto što nas sve spaja.

“Svakako mislim da su to, ako govorimo sad u dugoročnom smislu, infrastrukturni projekti i da je definitivno neka naša budućnost u povezanosti”, istakao je Macut.

Dodao je da je Republika Srpska već značajno iskoračila u tom pogledu, pre svega u saobraćajnoj infrastrukturi, ali i u industriji i građevinarstvu.

“Tu možda jesu najveći potencijali koji su neiskorišćeni. Mislim da zajedničkim sadržajnim planovima možemo unaprediti čitavu neku strukturu. Pogodili ste da je Zapadni Balkan u stvari zona koja jeste od interesa i Republici Srbiji, a znam da jeste i Republici Srpskoj, tako da integracija u svakom pogledu, ali u zajedničkim projektima i planovima, jeste nešto što je realnost i potreba ovog dela Evrope”, naglasio je Macut.

Osmi “Jahorina ekonomski forum” pod nazivom Agenda Zapadog Balkana – Plan rasta” održava se od danas do 21. maja.

Značajni pomaci u dijalogu sa predstavnicima univerziteta

Predsednik Vlade Srbije izjavio je da je prilično zadovoljan dijalogom sa predstavnicima univerziteta i akademske zajednice i istakao da je Univerzitet u Kragujevcu praktično odblokiran, a da Univerzitet u Nišu počinje da radi u velikom kapacitetu.

Macut je izrazio nadu da će svi fakulteti biti odblokirani i da će akademska godina biti završena po planu.

Premijer je rekao da postoje značajni pomaci u dijalogu sa predstavnicima univerziteta koji se, kako kaže, ne vide u javnosti i dodao da se o tim razgovorima ne daju saopštenja za štampu.

”Mislim da treba raditi i pokazati neke rezultate. Danas imamo već praktično odblokiran čitav Univerzitet u Kragujevcu, Univerzitet u Nišu već počinje da radi u velikom kapacitetu”, rekao je Macut na panelu “Plan rasta – razgovor sa liderima” u okviru osmog “Jahorina ekonomskog foruma”.

Kada je reč o Beogradskom univerzitetu, on je kazao da je taj univerzitet najveći i ”najtromiji” nacionalni univerzitet, ali da postoji potpuno razumevanje situacije i da se ne može očekivati da se stvari odmah promene posle nekoliko meseci ”zabagovanosti” i zakočenosti sistema.

”Ne možete odmah to otkočiti, ali jedini način je razgovorom. Mislim da je problem što se to transponiralo na sve nivoe obrazovnog sistema ili na većinu, ali mislim da sistem dobro odgovara, tako da su se srednje škole potpuno vratile u ritam. Nadam se da ćemo i fakultetski nivo odblokirati i da ćemo imati završenu akademsku godinu po planu koji je dosta realan”, rekao je Macut.

Naveo je da Srbija treba da ide ka održivom rastu koji je stabilan i konstantan i dodao da socijalna i politička dešavanja u Srbiji utiču na kompletan privredni profil.

”Tako da je definitivno održavanje mira i pokušaj da se stabilizuje društveni element neophodan da bi u obrazovanju, kao osnovi napretka jednog društva, postavili standarde. Treba da razmišljamo da se poboljšavaju uslovi dobijanja dobrih obrazovnih profila, ali oni koji su savremeni za savremeni trenutak u kojem se sada nalazimo”, rekao je Macut.

On je naveo da je Srbija verovatno najdemokratskija zajednica trenutno u Evropi i šire koja, kako kaže, ide ka izlasku iz problema pokazujući spremnost da se razgovara i dođe do rešenja.

”Od prvog dana, kada sam preuzeo kormilo srpske vlade, krenuo sam u razgovore sa predstavnicima obrazovnog sistema i pokazao da moramo razgovarati.

Zategnute situacije ne vode rešenju bilo čega, da li govorimo o situaciji u Srbiji ili u Republici Srpskoj ili celoj BiH. To definitivno nije modalitet i ja sam uvek spreman da razgovaram”, naveo je Macut.

Borovčanin: Privrednici iz Srpske i BiH mogu da imaju velike koristi od Ekspa 2027.

Direktor preduzeća “Ekspo 2027” Dušan Borovčanin izjavio je danas na “Jahorina ekonomskom forumu” da privreda i biznismeni iz Republike Srpske i BiH mogu da imaju velike koristi od predstojeće specijalizovane svetske izložbe Ekspo 2027. u Beogradu.

“Za nas je, kao organizatore, jako značajno da predstavimo događaj i šta će sve biti na Ekspu u Beogradu, u celom regionu, a posebno u Republici Srpskoj i u BiH, koja je, na naše zadovoljstvo, već i formalno potvrdila učešće”, rekao je Borovčanin učesnicima panela “Beograd Ekspo 2027 – Više od 100 razloga za ponos”, prenosi Srna.

Borovčanin je rekao da je Ekspo velika platforma koja pruža mogućnost svakome da ostvari svoje ciljeve i dodao da su do sada 104 zemlje potvrdile učešće na ovoj izložbi, što je više nego što je bilo planirano.

“Imaćemo više od 100 nacionalnih dana određene države kada će visoke delegacije, kako političke, tako i privredne dolaziti i upoznavati se, ne samo o potencijalima grada Beograda, nego celog regiona s obzirom na to da čitav svet dolazi i traži poslovne mogućnosti u ovom delu”, istakao je Borovčanin.

On je naveo da je više od 100 razloga za ponos – činjenica da ima više od 100 zemalja koje su u ovom trenutku potvrdile učešće.