in

Парада победе у Москви –

На трибинама неће бити гостију из иностранства, а из Кремља је то објашњено чињеницом да није реч о јубиларној годишњици. Међутим, и да је реч о јубилеју, питање је колико би гостију било, пошто се овогодишња Парада победе одржава у тренутку док траје сукоб у Украјини који је Москва почела 24. фебруара и назива га „специјалном војном операцијом“, чији је циљ, како је наведено, „денацификација и демилитаризацја Украјине“, као и „заштита становништва Донбаса“, док је већина земаља Запада, Европе руску интервенцију осудила као агресију на Украјину.

Сукоб у Украјини траје већ више од 70 дана и за сада нико не може да каже како ће се завршити. Зато се овогодишња Парада победе у Москви и обраћање Путина очекују са посебном пажњом.

У западним медијима спекулације о томе шта ће се десити 9. маја иду из крајности у крајност – од тога да је циљ Москве да до Дана победе оконча сукоб у Украјини, па до тога да ће Путин тада прогласити рат Украјини и објавити општу мобилизацију.

Параде ће бити одржане и у 28 руских градова и на њима учествовати око 65.000 људи, 2.400 јединица наоружања и више од 460 летелица, а Црвеним тргом продефиловаће 11.000 хиљада војника и 131 јединица наоружања, а изнад Москве летеће 77 авиона и хеликоптера

Парада 9. маја и визуелно ће бити у знаку дешавања у Украјини, па ће тако осам авиона МиГ-29 изнад Црвеног трга направити слово З, које руске снаге у Украјини користе као знак распознавања, а за Москву је постало један од симбола подршке операцији у Украјини. На генералној проби одржаној 7. маја авиони су тако летели, а Црвеним тргом на војним возилима прошла је и парадна чета која учествује у операцији у Украјини.

За време СССР-а Парада победе одржавана је само на јубиларне годишњице, а од 1995. године одржава се сваке године. Дефиле војске и наоружања је увек на Дан победе – 9. маја, изузев 1945. године, када је одржан 24. јуна и 2020. године, када је парада због пандемије корона вируса са 9. маја померена такође на 24. јун.

Парада Црвене армије 24. јуна 1945. је прва војна парада одржана у част победе СССР-а над нацистичком Немачком, а њен најупечатљивији тренутак био је када су совјетски војници бацили заробљене нацистичке заставе код Маузолеја на Црвеном тргу. Трајала је два сата, а због кише је отказан прелет авијације.

Химну СССР-а тада је извело 1.400 војних музичара, а, према подацима научно-истраживачког института Војне академије Генералштаба Оружаних снага Руске Федерације, у Паради 1945. учествовало је 12 маршала, 249 генерала, 2.536 осталих официра и 31.116 наредника и војника.

Војна парада само је један од начина на који Русија стално исказује поштовање жртвама палим у борби против нацизма. Колики значај Русија придаје Дану победе показује и чињеница да су руски астронаути пре неколико дана приликом изласка са Међународне свемирске станице у отвореном свемиру развили Заставу победе.

Русија је последњих година, осим што је парадама славила победу над нацизмом и одавала почаст жртвама палим у тој борби, на дефилеима на Црвеном тргу показивала и најновије моделе оружја. Такође, руски председник Владимир Путин у говорима на Црвеном тргу слао је политичке поруке, при томе увек истичући да је највећи удео у победи над нацизмом имао совјетски народ, да ће Русија штитити своје националне интересе и да неће дозволити прекрајање историје.