Pavkov: Potpisani ugovori sa EBRD vredni 50 miliona za unapređenje kvaliteta vazduha

Kako je navela Pavkov, ministar Mali je potpisao ugovor kojim se stiče kreditna linija vredna 50 miliona evra, namenjena unapređenju kvaliteta vazduha u Novom Pazaru, Beogradu, Valjevu, Smederevu, Zaječaru i u Nišu, dok je ona potpisala ugovor o projektu koji će se tim sredstvima finansirati.

“U tim gradovima menjaćemo stare dotrajale kotlarnice na mazut, ugalj i druga goriva koja negativno utiču na kvalitet vazduha savremenim i održivim izvorima toplotne energije, poput toplotnih pumpi, biomase, industrijske otpadne toplote, kao i priključenja na daljinski sistem grejanja ili gas gde za to ima uslova”, rekla je Pavkov.

Prema njenim rečima, taj niz projekata je kruna višegodišnjeg rada države, jer se nakon zahtevne procedure ušlo u fazu kada mogu da se očekuju radovi, a čime će se intenzivirati borba za čistiji vazduh, što je jedan od glavnih prioriteta.

Ministarka je, takođe, zahvalila partnerima na podršci u planiranom poduhvatu, kao i svima koji će učestvovati u realizaciji projekta.

“Sigurna sam da ćemo sa tom kreditnom linijom u istom smeru nastaviti da radimo”, zaključila je Pavkov.

Takođe, ona je ukazala da će se planiranim projektom promeniti kotlovi koje je resorno ministarstvo intenzivnim i sistematičnim radom od 2021. godine popisivalo i definisalo, kako bi se znalo tačno gde su ključna uporišta u kontekstu najvećih zagađivača životne sredine.

“Potrudićemo se da koristimo i industrijsku toplotnu energiju kako bismo mogli da je uvežemo sa daljinskim sistemom grejanja. Nadam se da ćemo tim iskorakom zaista dobiti dodatno gorivo, da možemo još brže i intenzivnije da implementiramo kako kredit od 50 miliona evra, tako i paralelno kroz naše konkurse zamenu kotlova u javnim ustanovama”, rekla je Pavkov.

Ministarka je istakla da je država blizu sa zamenom 200 kotlova u javnim ustanovama, što je cilj koji je definisan za 2027. godinu.

Takođe, dodala je i da je cilj čist vazduh, što građani Srbije zaslužuju, kao i da će se za ostvarenje tog cilja država svom snagom boriti.

“Ovo nije prvi projekat koji realizujemo uz podršku EBRD. Podsetiću da smo uz njihovu pomoć u kragujevačkoj toplani zamenili 50 godina stare kotlove na ugalj najsavremenijim kotlovima na gas. Kako smo obećali građanima, započeli smo i drugu fazu a to je sanacija pepelišta, koje će biti uklonjeno i iskorišćeno kao resurs u skladu sa principima cirkularne ekonomije, rekla je ona.

Pavkov je ukazala da je ministarstvo tom investicijom, vrednom od 18 miliona evra, pokazalo da ima kapacitet, znanje i tim koji može da realizuje takve značajne projekte.

Prema njenim rečima, Vlada Srbije i Ministarstvo zaštite životne sredine su 2021. godine odredili unapređenje kvaliteta vazduha kao jedan od glavnih prioriteta i od tada se na tome neumorno radi.

“Od 2021. do 2024. godine samo kroz projekte ministarstva, zamenjeno je 169 kotlarnica u javnim ustanovama u 76 lokalnih samouprava. U 2025. godini smo već sproveli javni konkurs, kroz koji su sredstva dodeljena za projekte u 18 lokalnih samouprava, a nedavno smo raspisali još jedan konkurs koji je u toku”, rekla je ona.

Pavkov je naglasila da ministarstvo realizuje i niz drugih mera za bolji vazduh, na nivou vlade kao tima i u okviru ministarstva koje vodi.

“U kontinuitetu unapređujemo i regulativu, a u ovom momentu pred poslanicima je Predlog zakona o zaštiti vazduha koji će dati novi krovni okvir i novi doprinos u borbi za bolji kvalitet vazduha”, poručila je Pavkov.

Ministarstvo finansija: Cilj ugovora sa EBRD unapređenje kvaliteta vazduha u Srbiji

Ministarstvo finansija saopštilo je da su danas potpisana dva ugovora između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj koja se odnose na projekat unapređenja kvaliteta vazduha u Srbiji, koji ima za cilj da se širom države ugase, odnosno uklone iz upotrebe ekološki štetne kotlarnice koje koriste fosilna goriva – ugalj ili mazut.

Kako se navodi u saopštenju, Ugovor o zajmu potpisali su ministar finansija Siniša Mali i direktor EBRD-ja za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli, dok je ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov potpisnica Ugovora o Projektu.

Mali je tom prilikom istakao da se takve kotlarnice uglavnom nalaze u gradskim centrima u različitim javnim objektima, kao i da su one značajan izvor emisije gasova sa efektom staklene bašte i zagađujućih materija, posebno tokom zimske sezone.

Takođe, on je naglasio da je podrška EBRD-a vredna 50 miliona evra, koja će biti na raspolaganju za povlačenje tokom četiri godine, od velikog značaja.

“Svrha Projekta je da se zastareli i zagađujući sistemi grejanja zamene modernim i održivim sistemima u nekoliko jedinica lokalnih samouprava širom zemlje. Sredstvima zajma će se, pored navedenog, investirati u održive izvore toplotne energije uključujući toplotne pumpe, industrijsku otpadnu toplotu, biomasu, kao i za priključenje na mrežu daljinskog sistema grejanja ili gasovodnu mrežu gde je to moguće”, rekao je Mali nakon potpisivanja ugovora.

U saopštenju se dodaje da je ministarka Pavkov ukazala da je taj niz projekata kruna višegodišnjeg rada, jer se nakon zahtevne procedure ušlo u fazu radova što će intenzivirati borbu za čistiji vazduh.

“Naš cilj je čist vazduh, što naši građani zaslužuju i za ostvarenje tog cilja ćemo se svom snagom boriti. Ovo nije prvi projekat koji realizujemo uz podršku EBRD. Podsetiću da smo uz njihovu pomoć u kragujevačkoj toplani zamenili 50 godina stare kotlove na ugalj najsavremenijim kotlovima na gas. Kako smo obećali građanima, započeli smo i drugu fazu a to je sanacija pepelišta, koje će biti uklonjeno i iskorišćeno kao resurs u skladu sa principima cirkularne ekonomije”, rekla je Pavkov.

Direktor EBRD-a Mateo Kolanđeli istakao je značaj potpisanih ugovora i ocenio da zajam Srbije predstavlja važan korak ka čistijoj i održivijoj budućnosti za zemlju i njene građane.

“Smanjenjem zagađenja vazduha u mnogim srpskim gradovima i smanjenjem zavisnosti od uvozne energije, taj projekat će smanjiti troškove energije za javne institucije, istovremeno poboljšavajući udobnost i održivost zgrada širom zemlje”, rekao je Kolanđeli.

Podržavajući postepeno ukidanje štetnih kotlarnica i ulaganjem u moderna, obnovljiva rešenja za grejanje poput toplotnih pumpi, solarne termalne energije, biomase i fotonaponskih sistema, Kolanđeli je istakao da će ta inicijativa ubrzati prelazak Srbije na niskougljeničnu ekonomiju i poboljšati energetsku nezavisnost u više lokalnih zajednica.

U saopštenju se ističe da će realizacija tog projekta doneti višestruke koristi u energetskom i ekološkom sektoru u vidu značajnog smanjenja emisije ugljen-dioksida (CO2) širom Srbije i umanjenja udela uvezenih energetskih izvora i ukupnih troškova za potrošnju energije za korisnike u javnom sektoru.

Takođe, navodi se da se očekuje da će planirani projekat dovesti do velikog poboljšanja kvaliteta vazduha i prelaska na niskougljenične metode isporuke toplotne energije, što je ključan korak u dekarbonizaciji sektora grejanja i hlađenja.

“Predviđeno je da Projekat bude završen do decembra 2029. godine, a kombinovani efekti ovog projekta će u značajnoj meri transformisati energetski sektor u smislu povećanja bezbednosti u snabdevanju energijom i priuštivosti grejanja za građane, sa jedne strane, i unaprediti životnu sredinu i poboljšati kvalitet života građana, sa druge strane”, dodaje se u saopštenju.

Iz ministarstva finansija ukazuju da će korisnici biti više javnih subjekata na centralnom i lokalnom nivou (ministarstva, javna preduzeća, državne ustanove, akademske institucije i dr.) koje se nalaze u gradovima i opštinama gde su zabeležene emisije štetnih gasova iznad graničnih vrednosti.

“Pre svega u Beogradu, Nišu, Valjevu, Zaječaru, Novom Pazaru i Smederevu i mestima koja su obuhvaćena analizom uslova za realizaciju projekta koju je sprovela Evropska banka za obnovu i razvoj zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine”, ističe se u saopštenju.