in

Potpisan memorandum o razvoju nuklearne energije između ministarstava i instituta

Potpisan memorandum o razvoju nuklearne energije između ministarstava i instituta

Memorandum su potpisali Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo nauke, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete sa Elektroprivredom Srbije, Elektromrežom Srbije, Institutom za nuklearne nauke Vinča, Srpskim nuklearnim društvom, Direktoratom za radiacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, fakultetima ekonomskih, medicinskih i tehničkih nauka.

Premijer Miloš Vučević je istakao da se ovim ispravlja greška učinjena osamdesetih godina prošlog veka, kada je država zabranila proizvodnju nuklearne energije.

“Niko nema dilemu da će pitanje električne energije biti dominantno i strateško, kao i da će ulaganje u ovo oblast biti pitanje suvereniteta i samostalnosti jedne države”, rekao je Vučević.

On je naglasio da se radi o mirnodopskoj nuklearnoj energiji i zamolio da se ovo pitanje ne politizuje, kao i da je zbog toga angažovana naučna zajednica.

“Uključili smo naučnu zajednicu kako neko ko ne zna ništa o ovome ne bi plašio i zastrašivao građane”, naglasio je.
Kako kaže, pitanje kadrova u ovoj oblasti biće izazovno i na tome će raditi Ministarstvo prosvete.

Dodaje da je moguće razvijati nuklearnu energiju uz zaštiti životne sredine i zdravlja stanovnika Srbije.

“Verujem da je ovo velika šansa za razvoj Srbije. Očekujem da radite transparentno i otvoreno. Ponosan sam što Srbija ima ovakve ljude i institucije”, poručio je Vučević prisutnima.

Đedović: Memorandum u oblasti nuklearne energije – vetar u leđa domaćim stručnjacima

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala je danas, zajedno sa predstavnicima pet ministarstva i 20 fakulteta, naučnih instituta i energetskih preduzeća Memorandum o razumevanju u oblasti primene razvoja nuklearne energije u Srbiji.

Memorandum je “vetar u leđa” domaćim stručnjacima, rekla je Đedović Handanović na panelu “Nuklearna energija – od prošlosti do budućnosti”, kojim je otpočela javna debata o mogućnostima za korišćenje nuklearne energije u Srbiji.

“Potpisivanjem Memoranduma želeli smo da povežemo ministarstva, naše akademske i naučne institucije, da im damo ‘vetar u leđa’ kako bismo bili u stanju da uopšte razmotramo korišćenje nuklearne energije u našoj zemlji. Tema snabdevanja energijom je pitanje i energetske i nacionalne bezbednosti i zato je važno da na stručan i posvećen način razmotrimo sve činjenice i da ne preskočimo nijednu stepenicu na tom putu, jer nemamo prostora za greške”, rekla je ministarka.

Ona je dodala da izrada preliminarne tehničke studije treba da obezbedi komparativnu analizu dostupnih tehnologija na tržištu, pokaže koje su prednosti i mane mogućih rešenja i koji su tehnički, ekonomski i tržišni parametri za gradnju nuklearnih elektrana.

“To su neophodni preduslovi za donošenje informisanih odluka u budućnosti, zajedno sa razvojem obrazovnih i naučnih programa, jačanja kapaciteta u našim institutima i stvaranjem regulatornog i institucionalnog okvira”, rekla je Đedović Handanović.

djedovic,, memorandum

Korišćenje nuklearne energije predviđeno i jednim od scenarija Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, kao i novom Strategijom razvoja energetike, gde se razmatra uvođenje nuklearnih elektrana u elektroenergetski sistem Srbije nakon 2040.

“Kroz izradu strateških dokumenata pokazali smo da smo svesni neophodnosti da sagledamo i mogućnost korišćenja nuklearne energije da bismo zadovoljili naše potrebe za energijom u uslovima kad postepeno izlazimo iz fosilnih goriva”, dodala je Đedović Handanović.

Ona je naglasila da je u Srbiji od 1989. na snazi zakonska zabrana izgradnje nuklearnih elektrana, uvedena kao reakcija na akcident u Černobilju 1986.

“Odredbe tog zakona ne odnose se na naučnoistraživačke i istraživačko-razvojne radove, rudarsko-geološke istražne radove, obrazovanje kadrova. Regulatorni uslovi su samo jedan od elemenata, postoji niz drugih koraka koje treba da sprovedemo da bismo mogli da donesemo informisanu odluku o nuklearnoj energiji”, rekla je Đedović Handanović.

Kako je navela, struka je rekla da imamo temelj koji treba da razvijamo, pre svega u smislu razvoja stručnog znanja.
“Postoje smernice Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) o koracima i uslovima koje treba ispuniti, a imamo i potpisane sporazume i sa kompanijama koje su nosioci znanja i tehnologija u oblasti nuklearne energije. To je važno pre svega za razvoj stručnih znanja, a ne opredeljuje nas unapred za određenog partnera ili tehnologiju”, navela je ministarka.

Državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Sandra Dokić rekla je da je korišćenje nuklearne energije značajno u kontekstu klimatskih politika Evropske unije čiji je cilj da do 2050. godine dostigne klimatsku neutralnost eliminisanjem emisija ugljen-dioksida.

Dodala je da se u Evropi 26 odsto električne energije proizvodi iz nuklearnih elektrana i da Poljska, visoko zavisna od uglja kao i Srbija, planira izgradnju šest nuklearnih reaktora za proizvodnju električne energije, a da neke susedne zemlje poput Rumunije, proširuju svoje nuklearne kapacitete.

Državni sekretar u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Miroslav Trajanović istakao je da će to ministarstvo pružiti svu neophodnu podršku kako bi se unapredili profesionalni kapaciteti neophodni za izgradnju nuklearnih elektrana za proizvodnju električne energije.

Dodao je da se nuklearna energija može koristiti u energetici, medicini i nauci i da su brojne evropske zemlje, ranije skeptične po pitanju primene, odlučile da koriste nuklearnu energiju u različitim oblastima.

Međunarodni stručnjak Đurica Tankosić ističe da je naša zemlja još osamdesetih godina prošloga veka imala ambicije da gradi nuklearna postrojenja za proizvodnju električne energije i da je potrebno nastaviti tamo gde smo stali 1985. godine.

Kada je reč o ljudskim kapacitetima, Tankosić je naglasio da za razliku od zemalja poput Egipta, Bangladeša i Jordana koje već razvijaju nuklearne programe, Srbija ima veći tehnološki i resursni potencijal.

Međunarodni ekspert Miodrag Mesarović kaže da se danas u 32 zemlje u svetu nuklearna energija koristi za proizvodnju električne energije, u kojima je izgrađeno 438 elektrana instalisane snage 392.000 MW.
Dodao je da veliki broj zemalja ima ambiciju da uđe u nuklearni program i da su se svetski zvaničnici zbog energetske tranzicije opredelili da utrostruče kapacitete do 2050. godine.



Autorska prava RTV / Tekst / Slika / Video /