in

Predsednica DANS: Šodroš je poslednja zelena oaza u Novom Sadu i treba je sačuvati

Ana Ferik Ivanovič je, gostujući u emisiji Pravi ugao, rekla da je sve počelo kada su na Šodroš došli kineski radnici u pratnji velikog broja policajaca i ogradama počeli da ograđuju deo šume. Građani su pokušavali da zaustave postavljanje ograde.

“Nekoliko godina se bavimo problemima urbanizma i saobraćaja, bez toga da se uvažavaju želje građana i struke. Ovo je kulminiralo time da smo se mnogo angažovali, a ništa naše nije prihvaćeno. Jedina mogućnost je bila da se na terenu zaustavi postavljanje objekta, dok se ne priloži tehnička dokumentacija. Kinezi nisu imali nikakvu dokumentaciju, nije bilo nadzornog lica, nisu imali građevisnku dozvolu, prijava radova, niti projekat gradilišta. Istraživali smo dokumentaciju, iako to nije naš posao nego inspekcije. Investitor treba da ima predstavnika koji će biti odgovorno lice, veza između dokumentacije i ljudi na terenu. Ti ljudi tamo ne znaju ni da pričaju srpski”, kaže ona.

Ana Ferik Ivanovič pita zašto nema domaćih inženjera, kada se radi o izuzetnom objektu koji treba da se gradi sa velikom pažnjom.

“DANS učestvuje u svim aktivnostima koje su vezane za Generalni urbanistički plan do 2030. godine (GUP). GUP je suština svih problema. Nije samo most sporan, sve oko mosta je jako sporno i građanima i struci”, ističe ona.

Ana Ferik Ivanovič ističe da je Šodroš poslednja zelena oaza u Novom Sadu i zaštita od poplava Dunava, te da ranije studije nisu preporučivale bilo kakvu izgradnju na tom potezu.

“Ako bi došlo do velikih poplava, one bi išle nekoliko kilometara ka severu i ceo grad bi bio poplavljen. Nije bezbedno dirati zonu koja tu stoji stotinama godina. Zelenilo na Šodrošu služi za učvršćivanja tla. Taj most uvek može da se okrene drugačije, da se iskoriste već izgrađeni prostori, da se spoje već izbetonirane tačke i da se smanji seča 100-godišnjih stabala”, navodi ona.

Ana Ferik Ivanovič kaže da bi se izgubio ceo postojeći ekosistem na Šodrošu, ako bude dozvoljena gradnja, kao i da ne možemo očekivati da će svaki ekosistem funkcionisati sam za sebe, već da treba da spajamo ekosisteme, a ne da ih razdvajamo.

Na optužbe da se na protestima okupljaju “lažni ekolozi” koji su protiv razvoja grada, ona odgovara da je Novom Sadu potreban novi most, ali da su glavne tačke sporenja oko GUP-a, kajakaške staza, vijadukt, izgradnja dodatnih celina, što će predstavljati dodatno opterećivanje grada.

“Razvijajmo ono što već imamo. Kako se krenulo, sve se više ruši zarad gradnje novih objekata. Gradovi u svetu su prepoznatljivi po sačuvanoj arhitektonskoj vrednosti. Da li ćemo da gradimo škole, bolnice i sportske centre ili ćemo se baviti samo stanogradnjom”, pita se ona.

Predsednica DANS ističe da sporna dokumentacija oko novog mosta, te da su javnosti dostupna samo dokumenta za pripremni most, koji će da služi kao spona do glavnog mosta.

“Ograde koje Kinezi postavljaju tome i služe, za sprovođenje materijala, a mašina će na toj trasi samleti svako drvo koje joj bude na putu. Treba da se nađe neko bolje rešenje, da se čuje još nečije mišljenje. Najbolje za to funkcionišu javni konkursi, a u sve to treba da se uključi i javnost. Mi taj novi most nismo videli u dokumentaciji. Na internetu postoje razna idejna rešenja. Ne znamo konačnu verziju mosta. Neka rešenja su potpuno na drugoj lokaciji. Dalje, vijadukt je nepotrebna dodatna opterećujuća saobraćajnica na već sada bučnom Bulevaru Evrope. Obilaznica ne treba da ide kroz sredinu grada”, ističe ona.

Ona kaže da je DANS godina pisalo primedbe, da su apelovali na izbacivanje nekih termina koji omogućavaju investitorima povećaju spratnost i kapacitet na objektima, posebno na raskrsnicama.

“Mi imamo iskustvo, davali smo opravdane primedbe, a onda je jako uvredljivo kada ti neko kaže da nemaš pojma ili da to što kažeš nije osnovano. Kako neko može da kaže da park ne treba da postoji? Neprijatne situacije smo doživljavale na sednicama, a debate koje su se održavale bile su samo pro-forme. Na GUP 2030 je predato preko 300 različitih primedbama i sve su odbačene. Mi se pitamo koja je poenta javnog uvida, čemu služi taj razgovor ako razgovora nema”, pita se ona.

Ana Ferik Ivanovič predlaže da svi sednu, i građani i ekolozi, da se vidi kako da se dogovore da se postigne mir, jer kaže da “ovo mora da se završi”, te da oni ovako ne mogu da žive.

“Cela stvar nije gotova, postoje zainteresovane strane za naše primedbe. Pričali smo puno o tome. Najvažnije je bilo to da uradimo nešto. RERI je predao primedbu Ustavnom sudu da se vrati procedura za GUP, jer nije ispoštovan rani javni uvid. Stalno su unosili neke izmene i nismo ispratili šta je sve promenjeno”, objašnjava ona.

Ona kaže da se Novi Sad dvostruko povećao u odnosu na godinu kada je novi most prvi put bio zamišljen i da je ono što je nekada bio kraj grada sada srce grada, sa najdužim stambenim zonama. Kaže da je svesna da urbanisti imaju problem da pronađu prostor za obilaznicu jer su nelegalnom gradnjom zauzeti svi prostori.

“Sve je počelo kada su počeli da nestaju parkovi u Novom Sadu, menjali su namene parkovskih površina kroz zvanične procedure. Počela sam onda da im crtam šta možemo da napravimo. Ja sam te predloge pokazivala, apelovala svuda gde je moglo. Mislila sam da će neko hteti da vidi, da ne moramo sve uništiti, da ostavimo nešto deci. Nama fale škole, zelene površine, javne površine. Nama fali slogan “Novi Sad umeren grad”, fali nam umerenost. Ne možemo svi da živimo u centru, da svuda dolazimo kolima. Nisu samo zgrade i saobraćajnice deo modernosti. Grad treba da se širi, ali da svaka ta zona ima školu, vrtić, da zadovolji urbanističke minimume. Ne treba više zgrada višespratnice, nego biblioteka, sportski centar”, kaže ona.

Autorska prava RTV / Tekst / Slika / Video /