in

Представа “Ibi the Great” из Сомбора гостовала у Београду

Нови позоришни пројекат у режији контраверзног уметника Андраша Урбана део је позоришног програма актуелног 30. издања Београдског летњег фестивала – БЕЛЕФ 2022.

Настала тек на оквирним мотивима чувене позоришне драме “Краљ Иби” француског писца Алфреда Жарија (1873-1907), представа “Ibi the Great” поиграва се са више жанрова и стилова, у познатом маниру аутора авангардног и пре свега политичког позоришта.

Сам комад је пародија, фарса, гротеска, први пут изведена 10. децембра 1896. у Паризу као идејна претеча покрета надреализма и дадаизма, те се сматра за антологијски комад.

Лик краља – оца Ибија настао је 1885. године као шала ученика гимназије у Рену (Француска), који су желели да се наругају свом професору физике Феликсу Еберу, јер је он за њих представљао наказност овог света.

Историја каже да је Шарл Моран, пријатељ Алфреда Жарија, тада написао кратку луткарску фарсу „Пољаци“, а тај, данас изгубљени текст, послужио је као основа за позоришну комедију „Краљ Иби“.

Жари се касније све више идентификовао са својим ликом и пред крај живота се потписивао са – Иби.

Андраш Урбан, један од најконтраверзнијих редитеља са ових простора, који често уме да шокира својим сировим и критичким представама, ни овде није штедео публику помало застрашујућим натуралистичким призорима који изазивају непријатност и одбојност при гледању.

Тако се представа делимично ослања на оригинални комад, али се онда одвија у другим правцима, где се руши “четврти зид”, односно та баријера између глумаца и публика више не постоји: драмски уметници на сцени често излазе из својих улога, крену да причају приватне појединости о себи и тиме уз редитеља стварају постдрамски театар.

Ауторски пројекат редитеља из Сенте који је на аутентичан начин изградио каријеру својим вишеслојним и критичким делима, реализован је у очекиваном кључу како је публика увелико навикла од њега.

Премијера у Сомбору је била 17. децембра 2021. године и обухвата веома широки дијапазон тематике која је доведена у везу са многим актуелностима – мигрантска криза, пандемија корона вируса, нови рат који букти на релацији Украјина – Русија, немаштина, и томе као да нема краја.

Петоро глумаца су скоро пуна два сата “испустили душу” и енергију давајући целог себе играјући различите ликове у једном колоплету садржаја и у богатству редитељских решења са некада и сувише детаља.

Немања Бакић, Биљана Кескеновић, Никола Кинежевић, Даница Грубачки и Срђан Алексић оголили су себе и своје карактере на сцени, и до те мере су отишли у наводну приватност својих личности, да добрим делом збуњују публику колико то све глуме или има можда зрнца истине у тим исповестима.

Представа из 19. века је касније изведена у луткарској форми, а сам драмски писац Жари је направио још два наставка: „Иби кукавица“ и „Оковани Иби“ као јединствену трилогију, али њихово сценско извођење аутор није доживео.

Редитељ Урбан као да је сва три дела желео да обједини овом представом уз велики део својих ауторских запажања и адаптације текста уз драматурга Ведрану Божиновић, да је на крају више он сам писац комада, него Жари. Сценографија је такође идејно решење редитеља, а састоји се од јавног тоалета у коме проводе време ликови представе, стално обучени само у доњи и горњи веш.

То симболично указује да је данашњи свет на глобалном нивоу толико назадовао и постао мрачан, да је као једно велико сметлиште.

Урбан је увек суров, оштар, немилосрдан, вишеслојан, освешћен, бескомпромисан у својим сценским делима, где је политичка позадина заправо увек у првом плану, посебно овде где је Краљ Иби приказан као бескрупулозни диктатор и крвник, попут Шекспирових злих јунака Магбета или Ричарда III у истоименим комадима. Сву наказност наших страдања кроз деценије и векове, Урбан је приказивао у многим својим награђиваним представама (“Родољупци”, “Сумњиво лице”, “М.И.Р.А.”).

„Краљ Иби“ је била култна представа Атељеа 212 из 1964. у режији Љубомира Муција Драшкића, у којој је главну улогу маестрално одиграо Зоран Радмиловић.

Представа је била на репертоару овог позоришта скоро 20 година, до смрти чувеног глумца, а 1973. године снимљена је и за телевизију, што ју је још више прославило. Испред главног улаза у Атеље 212 налази се споменик Зорану Радмиловићу у костиму Краља Ибија.