admin
Društvo pčelara Pomoravlje baštini tradiciju još od prve srpske pčelarske zadruge južno od Save i Dunava nastale 1897. Te godine okupilo se 60 pčelara tadašnje kraljevine Srbije u Jagodini, a sa njima je i otpočela organizovana proizvodnja meda.
“Nakon toga 1906. godine u vreme carinskog rata između Srbije i Austrougraske Sreten Adžić, koji je u to vreme bio upravnik muške učiteljske škole, na velikoj balkanskoj izložbi u Londonu osvaja četiri zlatne medalje za med. Posle toga između dva svetska rata ovde u Pomoravlju u Jagodini bila je i pčelarska zadruga Morava koja je bila nosilac razvoja pčelarstva na ovim prostorima, a posle Drugog svetskog rata 1953. godine osnovano je Društvo pčelara Napredak koje je delovalo do 1970. a od te godine do današnjeg dana postoji Društvo pčelara Pomoravlje, trenutno imamo130 članova, varira nam broj članova od 100 do 130. Najviše sam ponosan na to što u sklopu svojih aktivnosti imamo i humanitarni rad. Svake godine podelimo i doniramo određenu količinu meda preko gradskog Centra za socijalni rad, preko raznih udruženja, ka dobrovoljnim davaocima krvi i ponosni smo da smo do ove godine blizu dve i po hiljada teglica meda podelili”, saopštio je Boban Mišić, predsednik Društva pčelara Pomoravlje, Jagodina.
Danas su pčelari iz Jagodine, kolevke srpskog pčelarsta, zabrinuti za budućnost proizvodnje meda. Ove godine po prvi put neće biti bagremovog meda iz Pomoravlja.
“Utisak je da je ova godina do sada nezapamćena kada je reč o bagremovom medu. Poslednje tri godine su sve lošije bile kako su išle jedna za drugom ali ovakvu godinu baš nikad nismo imali jer nemamo ni grama bagremovog meda. Ja sam sada pčele odselio u Banat da bih na suncokretu obezbedio za prezimnjavanje društva, da imaju kvalitetnu hranu. Ja sam u početku bio na uljanoj repici, tu je bio dobar prinos, imao sam negde količinu između 700 i 800 kilograma, videću sada koliko ću imati na suncokretu. Na jednoj lokaciji medljika se pojavila, ovaj crni med ali u malim količinama. Kada je na suncokretu dobra paša ostvaruju su veliki prinosi”, izjavio je Jovica Savić- pčelar i zamenik predsednika Društva pčelara Pomoravlje.
“Ove godine ovde u Pomoravlju nama je bagremova paša glavna i da kažem narodski ja nisam imao da izvrcam ni kašiče jedno od ovolikog broja košnica. Malo je bolja situacija na planinama, ko je selio na livadsku pašu pojavio se taj šumski med ta medljika, akolege sele i u Banat na suncokret tako da ćemo kockarski rečeno da se malo vadimo. Nauka je dokazala da svaki treći svetski zalogaj hrane zavisi od pčela kao oprašivača i cela poenta priče je da su nam pčele jako bitne kao oprašivači. Prošle godine i u sezoni zima proleće 2024. na 2025. desio se u Srbiji katastrofalan pomor pčela. Ovde kod nas u Pomoravlju je do 60 % dok se u Vojvodini na pojedinim mestima kreće i do 100 %. Najviše se to kod nas dešava zbog nemarne upotrebe pesticida, prska se svim i svačim i mi smo toliko bili sebični da smo sve druge oprašivače, poput bumbara, pobili prskanjem, ostale su nam samo te medonosne pčele. Pčele bez podrške nas pčelara mogu da izdrže samo jednu sezonu, namju hranu nemaju zaštitu od bolesti. Prepolovio se broj članova, dosta ljudi odustaje od pčelarsta,a nas i druga muka muči. Mi imamo ogromne količine falsifikovanog meda koji nam se uvozi za evo, dva i to nam stvara takvu konkurenciju da mi pčelari sa našim pravim, kvalitetnim medom ne možemo da dođemo do izražaja”, rekao je Mišić.
Pčelari su i prošlu sezonu završili sa gubicima pa mnogi i prodaju kompletnu opremu. Iako se smanjuje broj pčelara najuporniji nastavljaju da pomažu društvima i proizvode zdrav med.
Autorska prava RTV / Tekst / Slika / Video /