in

“Radioaktivni lekovi” za ceo region prave se na Institutu za nuklearne nauke Vinča 

Rukovodilac laboratorije za radioizotopiju Sanja Vranješ Đurić istakla je da Institut “Vinča” već više od 50 godina proizvodi radiofarmaceutike za primenu u nuklearnoj medicini i ukazuje da je to jedinstveni centar u regionu za proizvodnju radioaktivnih lekova.

“Laboratorija za radioizotopiju instituta ‘Vinča’ je jedini centar koji je Ministarstvo zdravlja Republike Srbije registrovao za proizvodnju radioaktivnih lekova. Mi proizvodimo radioaktivne lekove za čitav region. Ujedno, mi smo jedini naučni institut koji ima registrovane lekove u Agenciji za lekove. Imamo tri registrovana leka u Agenciji za lekove i svi lekovi se proizvode u skladu sa dobrom proizvođačkom praksom i evropskim regulativama za proizvodnju lekova”, rekla je Vranješ Đurić za Tanjug.

Ona je istakla da je karakteristika radiofarmaceutika iz Vinče strogo individualan pristup svakom pacijentu, za koga se, u zavisnosti od uzrasta i od bolesti, priprema odgovarajući radiofarmaceutik.

“To je takozvana personalizovana terapija, jer svaki pacijent ima svoj odgovarajući radiofarmaceutik”, rekla je ona.

Navela je da “Vinča” prvenstveno proizvodi tehnicijum-99M, radiofarmaceutik koji se koristi u više od 80 odsto dijagnostičkih procedura u nuklearnoj medicini.

“Mi proizvodimo univerzalni molibden-tehnicijumski generator, kojim se dobija tehnicijum-99m, koji se koristi u scintigrafiji, odnosno dijagnostici bolesti različitih organa. Koristi se u scintigrafiji, pre svega kostiju, za ispitivanje metastaza kostiju, perfuzije miokarda i na taj način možemo da detektujemo akutni infarkt miokarda. Zatim, u dijagnostici različitih bolesti jetre, slezine, neurološkim poremećajima, limfo-scintigrafiji, bakterijskim infekcijama”, navela je Vranješ Đurić.

Drugi radiofarmaceutik koji prave, dodaje ona, je jod-131, radioaktivni jod koji je nezamenjiv u terapiji hipertireoze i karcinoma štitaste žlezde, još od 1946. godine.

Dodaje da se godišnje više od 40 miliona nuklearnomedicinskih procedura primenjuje u svetu, navodeći kako je prednost tih procedura visoka osetljivost u dijagnostici, jer se ne ispituje morfologija i struktura kao pri drugim metodama, već prvenstveno funkcija samih organa i tkiva.

Prema njenim rečima, savremenim PET dijagnostičkim metodama se čak može ispitati biohemijski proces na nivou ćelije.

“I na taj način lekari – specijalisti nuklearne medicine mogu da dijagnostikuju patološke promene na nivou ćelije i da promptno reaguju i daju terapiju pacijentima. I na taj način je izlečenje pacijenata u mnogo većim procentima”, kazala je Vranješ Đurić.

Govoreći o radiofarmaceuticima koji se primenjuju u nuklearnoj medicini, ona je objasnila da su to jednokomponentni ili dvokomponentni sistemi i navodi da je osnovna aktivna komponenta svakog radioaktivnog oblika radionuklid, koji prelazi u stabilno stanje oslobađanjem alfa ili beta čestica.

Dodaje da čestice na malom rastojanju oslobađaju visoke energije i uništavaju u terapijskim procedurama ćelije tumora, što je, kako kaže, prednost terapije, jer čestice na malom rastojanju uništavaju maligne ćelije, a okolno zdravo tkivo ostaje neoštećeno.

“Što nije slučaj kod drugih terapijskih metoda, kao što je primena hemioterapije, koja sistemski deluje i na taj način uništavamo maligno tkivo, ali nažalost deluje i na zdravo tkivo. Citostaticima nažalost uništavamo i zdravo tkivo”, rekla je ona.

Dodala je da je još jedna novina, koja je uvedena prvo u Kliničkom centru u Kragujevcu, terapija karcinoma prostate, koja se vrši lutecijumom-177.

Pojašnjava da je radionuklid osnovna komponenta jednog radiofarmaceutika i dodaje da u Srbiji ne možemo da proizvedemo radionuklide, već ih uvozimo iz drugih zemalja.

“To su veštački radionuklidi, koji se proizvode ili na reaktoru ili na ciklotronu. Većina su reaktorski radionuklidi i zbog toga imamo na dnevnoj bazi saradnju sa (stranim) centrima. To su univerzitetski centri, gde su postavljeni reaktori za proizvodnju radionuklida. Tako, recimo, jod-131 uvozimo iz Belgije”, objasnila je ona i dodala da od 240 operativnih reaktora za proizvodnju medicinskih radionuklida, otprilike 90 odsto proizvode reaktori u Evropi i u Americi,.

Prema njenim rečima, Institut ima izuzetnu saradnju sa istraživačkim centrima u Rusiji, odakle uvoze radionuklide za industrijsku primenu.

“Radionuklidi se ne koriste samo u medicinske svrhe, nego imaju veliku primenu i u industriji, za industrijsku radiografiju. Tako da sve velike firme, kod nas zamenjuju izvore selena-75 i iridiuma, za primenu u industrijskoj radiografiji, za detekciju varova, recimo na cevima. Tako da iz Rusije uvozimo selen-75 i iridijum”, navela je Vranješ Đurić.

Dodala je da Institut ima veliku saradnju i sa ostalim nuklearnomedicinskim centrima, jer nuklearna medicina ne može da postoji bez specijalista – lekara nuklearne medicine, kojih, kako kaže, ima veoma malo.

Istakla je da su nuklearnomedicinske metode niskorizične metode, što znači da je korist po pacijenta koja se dobija primenom ovih metoda mnogo veća u odnosu na štetnost od zračenja, pa je tako, kako kaže, doza zračenja koju pacijent primi pri scintigrafiji štitne žlezde značajno manja, nego ukoliko bi dva sata letao avionom.

Direktorka Instituta “Vinča” Snežana Pajović istakla je da je nuklearna medicina danas jedna izuzetno propulzivna oblast, koja omogućava veoma ranu dijagnostiku različitih oboljenja u oblasti onkologije, endokrinologije, reumatologije, a u novije vreme i u oblasti kardiologije.

“(Nuklearna) medicina je integrisala i fiziku i hemiju i molekularnu biomedicinu, omogućava ranu dijagnostiku i prevenciju mnogih bolesti, a sa druge strane postoji terapijski pristup koji je izuzetno značajan i koji daje veoma dobre rezultate, što smo mogli da vidimo nedavno na forumu u Sočiju – otkriće 25 novih radionukleida, koji se primenjuju u terapiji sa izuzetnom efikasnošću, kad su u pitanju različite vrste kancera”, rekla je Pajović za Tanjug.

Nažalost, dodaje ona, medicina mora da se razvija u tom pravcu, jer je učestalost pojave kancera sve veća, navevši kako statistika pokazuje da se u Srbiji dvostruko povećala.

Pajović je ukazala da za očuvanje zdravlja ljudi akcenat treba staviti na preventivnu medicinu i ranu dijagnostiku, što nuklearna medicina omogućava.



Autorska prava RTV / Tekst / Slika / Video /