Radionice podrške roditeljima dece koja polaze u vrtić ili školu (AUDIO)

Za mnoge roditelje, trenutak kada dete polazi u vrtić ili školu donosi lavinu emocija – od uzbuđenja i ponosa, do strepnje i osećaja nesigurnosti. Kako će se snaći bez mene? Da li će plakati? Da li sam uradio sve što treba da mu olakšam? Samo su neka od pitanja koja sebi postavljaju mame i tate. I dok se često govori o adaptaciji dece, ređe se govori o potrebama i osećanjima roditelja u tom periodu.

Upravo zato je i nastala radionica “Kad deca krenu u kolektiv – podrška kroz tranzicije“, kao prostor za razmenu iskustava, razgovor sa stručnjacima i osnaživanje roditelja da se i sami što bolje pripreme za nove porodične obaveze. Radionica je okupila roditelje koji su upravo prošli ili tek očekuju te važne promene. Mnogi od njih dele slične dileme, ali i potrebu da čuju da u tome nisu sami. Među njima su i dve mame koje su otvoreno govorile o svojim iskustvima i brigama u tom periodu.

Iako se svaka porodica suočava sa tranzicijom na svoj način, mnoga roditeljska osećanja i dileme se podudaraju. Zbog toga ovakve radionice postaju prostor razumevanja, zajedništva i razmene iskustava. Mame sa kojima smo razgovarali kažu da su kroz razgovor i podršku dobile i konkretne savete – ali i osećaj da u tome nisu same.

Iza dečjih suza pri rastanku često se kriju složene emocije – strah od nepoznatog, odvajanje od roditelja, ali i potreba za sigurnošću i razumevanjem. Podjednako je važno da i roditelji prepoznaju svoje emocije – krivicu, strepnju, pa čak i osećaj nesigurnosti. Iz tog razloga psihološki aspekt ove tranzicije ima ključnu ulogu – jer pripremljeni roditelj može da bude najbolja podrška detetu.

O tome kako izgleda taj period prilagođavanja, ali i šta konkretno može pomoći i deci i roditeljima, govori pedagog Sanja Rista Popić, koja se bavi podrškom mamama u periodu tranizicije, koja je i vodila radionicu:

Popić ističe da upravo radionice mogu biti značajan oslonac roditeljima u izazovnim momentima tranzicije. Dodaje i da ovakav vid podrške roditeljima često znači više nego što očekuju – jer pruža prostor za razumevanje, razmenu i ohrabrenje.

Iz udruženja “Mali koraci“ kažu da je ideja radionice bila da se kroz razgovor i podršku obuhvate svi važni aspekti tog perioda – kako pogled stručnjaka, tako i onaj vaspitača, ali i same dece i roditelja, navodi jedna od organizatorki radionice i vaspitač Maja Boškić:

Ciljevi udruženja su podrška deci, porodicama i vaspitačima. Do sad su imali razne projekte i radionice, a ove godine odlučili su da u sklopu udruženja osnuju “Klub roditelja” – mesto gde će roditelji imati priliku da razgovaraju otvoreno, bez skrivanja i pritiska da budu savršeni. Radionice poput ove deo su šire inicijative usmerene ka unapređenju porodičnih veza i dobrobiti dece, objašnjava Maja Boškić iz Udruženja.

Periodi poput polaska u vrtić ili školu jesu izazovni, ali uz podršku i razumevanje – postaju lakši i za decu i za roditelje. Udruženje koje stoji iza ove radionice i u narednoj sezoni organizuje susrete na teme poput igre kao načina povezivanja, postavljanja granica sa poštovanjem, očuvanja porodičnih rutina i stvaranja sigurnog emocionalnog okruženja. Cilj je jasan – da nijedan roditelj ne ostane bez podrške, a da svaka porodica zna da nije sama.

UDRUŽENJE “MALI KORACI”