in

SAD raspoređuju rakete dugog dometa u Nemačkoj od 2026.

SAD raspoređuju rakete dugog dometa u Nemačkoj od 2026.

“Kada budu potpuno razvijene, ove konvencionalne vatrene jedinice velikog dometa uključivaće SM-6, Tomahavk i razvojno hipersonično oružje, koje ima znatno veći domet od trenutnih kopnenih raketa u Evropi”, navodi se u zajedničkom saopštenju, prenosi CNN.

Napominje se da će upotreba ovih naprednih sposobnosti pokazati posvećenost SAD, NATO-u i njihov doprinos evropskom integrisanom odvraćanju.

Ovo saopštenje dolazi u trenutku kada je američki predsednik Džozef Bajden pokušao da uveri saveznike NATO-a u posvećenost Sjedinjenih Američkih Država alijansi.

Povodom obeležavanja 75. godišnjice strateškog partnerstva, Bajden je nazvao NATO “najvećim i najefikasnijim odbrambenim savezom u istoriji sveta”.

Ostin: Nećemo ulaziti rat sa Rusijom

Američki ministar odbrane Lojd Ostin izjavio je danas da SAD neće ulaziti u rat sa Rusijom, ali će nastaviti da podržavaju Ukrajinu u njenoj borbi protiv ruske agresije.

“Kao što je sadašnja administracija jasno stavila do znanja: nećemo biti uvučeni u bezobzirni rat po Putinovom izboru. Ali mi ćemo podržati Ukrajinu u borbi za njen suverenitet i bezbednost. Branićemo svaki pedalj teritorije NATO-a i nastaviti da jačamo kolektivnu odbranu i odvraćanje NATO-a”, rekao je on na javnom forumu NATO-a u Vašingtonu.

lojd, ostin, zelenski

Ostin je primetio da je od invazije ruskog predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu NATO “veći nego ikad”.

“Naši novi saveznici u Finskoj i Švedskoj povećali su broj članica alijanse na 32. I nemojte pogrešiti: Putinov rat nije rezultat širenja NATO-a. Putinov rat je razlog za širenje NATO-a”, istakao je Ostin, prenosi Interfaks Ukrajina.

On je ponovio da će SAD produbiti saradnju u podršci samoodbrani Ukrajine.

“Još jedan znak naše duboke posvećenosti samoodbrani Ukrajine je da koalicija zemalja neumorno radi na tome da Ukrajini obezbedi borbene avione F-16. A danas, predsednik (SAD Džozef) Bajden, zajedno sa premijerima Holandije i Danske, sa ponosom je objavio da je tranzicija F-16 zvanično počela, a Ukrajina će leteti na F-16”, rekao je Ostin.

Stoltenberg pozvao članice da podrže Ukrajinu, od Bajdena odlikovan medaljom slobode

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozvao je danas u Vašingtonu zemlje članice Alijanse da nastave da podržavaju Ukrajini u ratu protiv Rusije, ističući da će ishod tog sukoba oblikovati globalnu bezbednost u narednim decenijama.

Stoltenberg je na svečanosti povodom obeležavanja 75. godišnjice NATO-a rekao da Alijansa mora da pokaže istu odlučnost koju je pokazao u drugim ključnim trenucima u istoriji.

“Nema sigurnih opcija sa agresivnom Rusijom kao susedom. U ratu nema opcija bez rizika. Najveći trošak i najveći rizik biće ako Rusija pobedi u Ukrajini, poručio je on i naglasio da se ne sme dozvoliti da se to dogodi.

Dodao je da ”drugi autoritarni režimi”, poput Irana, Severne Koreje i Kine, podržavaju Rusiju i naglasio da je Ukrajina “mesto gde se bori za slobodu i demokratiju”.

Stoltenberg je podvukao da je NATO sa svojih 75 godina postojanja, ne samo najsnažniji i najuspešniji, već i najdugovečniji vojni savez u istoriji.

Podsetio je da su pre 75 godina dokument kojim je osnovan NATO sačinili ljudi koji su preživeli dva svetska rata.

“Oni su znali kakve su patnje i stradanja u ratu, i nisu želeli da se tako nešto ponovi. Zbog toga osnovali su NATO”, rekao je Stoltenberg.

stoltenberg

Svečanosti prisustvuju lideri zemalja članica Alijanse, uključujući predsednika SAD Džozefa Bajdena, kancelara Nemačke Olafa Šolca i premijerku Italije Đorđu Meloni.

Samit NATO-a povodom 75. godišnjice Alijanse trajaće do 11. jula.

SAD će ostati snažan saveznik NATO-a bez obzira na to ko bude predsednik

Stoltenberg je izjavio da očekuje da SAD ostanu ”snažan i posvećen” saveznik Alijanse bez obzira na ishod predstojećih predsedničkih izbora u SAD.

U Vašingtonu tokom obraćanja novinarima Stoltenberg je izrazio uverenje da će članice Alijanse ostati posvećeni tome da Ukrajina postane članica NATO-a, i dodao da je još rano reći kada će se to dogoditi.

Naveo je da Alijansa ne vidi neposrednu vojnu pretnju nekoj od zemalja saveznika, istakavši da je Rusija potpuno zaokupirana ratom u Ukrajini.

”U proteklim mesecima videli smo obrazac ruskih neprijateljskih akcija protiv NATO saveznika”, rekao je Stoltenebrg i dodao da je reč o ”neprijateljskim delima od dezinformacija do sabotaže”.

Paket pomoći Ukrajini sastoji se od pet delova

Stoltenberg je izjavio da se paket pomoći Ukrajini sastoji od pet delova i da očekuje od zemalja članica Alijanse da se oko njega slože.

Stoltenberg je novinarima u Vašingtonu rekao da je ovaj NATO samit “istorijski”, jer članice slave 75. godišnjicu postojanja najuspešnijeg saveza u istoriji, ali da će lideri zemalja učiniti nešto više od slavlja – doneće važne odluke za budućnost.

“Očekujem da se saveznici slože oko značajnog paketa pomoći za Ukrajinu koji se sastoji od pet delova. Prvi je da NATO pruži bezbednosnu pomoć i obuku Ukrajini, zatim da (NATO) obeća da će dugoročno nastaviti da pruža podršku (Ukrajini), najava trenutne podrške, uključujući protivvazdušnu odbranu, nove bilateralne sporazume o bezbednosti i intenziviranje rada na interoperabilnosti između ukrajinskih snaga i snaga NATO-a, uključujući i novi centar za obuku i avijaciju u Poljskoj”, rekao je Stoltenberg novinarima u Vašingtonu na marginama samita.

On je istakao da je svrha snažnijeg okvira i uloge NATO-a u pružanju obuke i bezbednosne pomoći da smanji rizike za buduća eventualna kašnjenja u isporukama.

”Ali, nema za to garancija, jer je isporuka na kraju krajeva na pojedinčanim savezničkim parlamentima. Svrha snažnijeg okvira je da podrška Ukrajini bude snažnija i predvidljivija”, rekao je Stoltenberg.

Naveo je da je pogrešna percepcija da su SAD usamljene u podršci Kijevu, dodajući da 50 odsto vojne podrške i više od 90 odsto humanitarne i ekonomske pomoći dolazi iz Kanade i zemalja Evrope.

Govoreći o onome šta treba uraditi nakon završetka rata u Ukrajini, on je rekao da je potrebno postarati se da to zaista bude kraj.

”Moramo se postarati da, kad prestanu borbe, Ukrajina ima mogućnost da odvrati buduće agresije iz Rusije. A najbolji način za to je članstvo Ukrajine u NATO-u”, rekao je on.

Naveo je da Alijansa ne vidi neposrednu vojnu pretnju nekoj od zemalja saveznika, istakavši da je Rusija potpuno zaokupirana ratom u Ukrajini.

”U proteklim mesecima videli smo obrazac ruskih neprijateljskih akcija protiv NATO saveznika”, rekao je Stoltenberg i dodao da je reč o ”neprijateljskim delima od dezinformacija do sabotaže”.

Takođe je rekao da očekuje da SAD ostanu ”snažan i posvećen” saveznik Alijanse bez obzira na ishod predstojećih predsedničkih izbora u SAD.

On je izrazio uverenje da će članice Alijanse ostati posvećene tome da Ukrajina postane članica NATO-a ali da je još rano reći kada će se to dogoditi.

Bajden odlikovao Stoltenberga Predsedničkom medaljom slobode

Predsednik SAD Džozef Bajden uručio je na svečanosti povodom obležavanja 75. godišnjice NATO-a generalnom sekretaru Alijanse Jensu Stoltenbergu Predsedničku medalju slobode, najviše civilno odlikovanje SAD.

”NATO je danas snažniji, energičniji i pametniji od svojih početaka”, rekao je Bajden na svečanosti.

Bajden je istakao da je Stoltenberg dokazao da se ruski predsednik Vladimir Putin preračunao kada je 2022. napao Ukrajinu, misleći da će tako ”slomiti Evropu”.

Bajden je izjavio da će SAD, Nemačka, Holandija, Rumunija i Italija obezbediti Ukrajini ”desetine dodatnih taktičkih sistema protivvazdušne odbrane” u roku od nekoliko meseci.

”Putin ne želi ništa manje od potpunog potčinjavanja Ukrajine, da se prekine ukrajinska demokratija, da se uništi ukrajinska kultura i da se Ukrajina zbriše sa mape. I znajte da se Putin neće zaustaviti u Ukrajini”, rekao je Bajden i ocenio da ”Ukrajina može i hoće da zaustavi Putina”.

Istakao je da je NATO danas moćniji nego ikada, kada su 32 zemlje članice Alijanse.

Dodao je da je ”karakter NATO-a u osnovi demokratski” i da će tako i ostati.

”Ogromna, dvostranačka većina Amerikanaca shvata da nas NATO sve čini bezbednijim. Američki narod razume šta bi se desilo da nema NATO-a”, rekao je Bajden.

Samit NATO-a povodom 75. godišnjice Alijanse trajaće do 11. jula.

Bajden otvorio samit NATO: Rusija neće pobediti, Ukrajina će zaustaviti Putina

Američki predsednik Džo Bajden otvorio je u utorak samit NATO u Vašingtonu poželevši dobrodošlicu državama članicama, a u svom govoru fokusirao se na podršku Ukrajini.

Bajden je, koristeći teleprompter, rekao svetskim liderima da je “NATO moćniji nego ikad na svoju 75. godišnjicu, ističući širenje alijanse dok je on na funkciji.

“Zadovoljstvo je ugostiti vas u ovoj prelomnoj godini, s ponosom se osvrnuti na sve što smo postigli i gledati napred u našu zajedničku budućnost sa snagom i odlučnošcu. Danas je NATO moćniji nego ikada”, naveo je Bajden.

“Ovaj trenutak u istoriji zahteva našu zajedničku snagu, rekao je on, naglašavajuci rešenost NATO-a da pomogne Ukrajini da se odbrani od ruske invazije.

Prema Bajdenovim rečima, ruski predsednik Vladimir Putin ne želi ništa manje od “potpunog potčinjavanja Ukrajine i da zbriše Ukrajinu sa mape.

“Ukrajina može i hoće da zaustavi Putina”, dodao je on.

Predsednik Amerike je dodao da Rusija neće pobediti, ali da Ukrajina hoće.

U svom govoru od 13 minuta, Bajden se nije osvrtao na domaću političku dramu oko njegove kampanje.

Lideri NATO-a okupili su se na samitu u Vašingtonu, na kojem alijansa obeležava 75. godišnjicu postojanja.

NATO nikad nije bio veći, ali i izazovi sa kojim se suočava su veliki – rat u Ukrajini, sve agresivnija Kina, rat Izraela i Hamasa u Gazi, a neke članice dovode u pitanje svoju posvećenost alijansi.

Duda: NATO podržava Ukrajinu, ali ne želi da ratuje sa Rusijom

Poljski predsednik Andžej Duda izjavio je danas u Vašingtonu, pred početak sastanka Evroatlantskog saveta, da NATO podržava Ukrajinu, ali da ne želi da ratuje sa Rusijom.

Duda je rekao da Ukrajina treba da postane članica NATO-a nakon okončanja rata jer Alijansa ne želi da bude uvučena u rat sa Rusijom.

Duda je istakao da se razgovara samo o trenutku kada će Ukrajina biti primljena u NATO, a ne da li će uopšte biti primljena, prenela je Evropska pravda.

“Danas postoji samo jedan problem na ovom putu, a to je da se rat mora okončati, jer Ukrajina mora biti primljena u NATO na osnovu punopravnog članstva”, rekao je Duda.

Prema njegovim rečima, to podrazumeva automatsku primenu člana pet i uključivanje NATO-a u rat ukoliko je jedna članica Alijanse napadnuta.

Duda je izrazio nadu da će Ukrajina biti zvanično pozvana u NATO na sledećem samitu u Hagu.

Slovačka podržava članstvo Ukrajine u NATO, ali nakon završetka rata

Slovačka podržava članstvo Ukrajine u NATO-u, ali tek po završetku rata i pod uslovom da Kijev ispuni neophodne zahteve, izjavio je predsednik Slovačke Peter Pelegrini.

“Slovačka maksimalno podržava integracijske napore Ukrajine… i podeliće sve svoje znanje u reformama, ali s druge strane, insistiramo na tekstu koji kaže da će pitanje budućeg članstva u NATO moći da se otvori tek kada u Ukrajini bude mir i neće biti vojnog sukoba, kada se ispune svi uslovi… i kada sve članice Alijanse pristanu na to”, rekao je Pelegrini pred početak sastanka lidera NATO-a u Vašingtonu, prenosi Ukrinform.

Pelegrini je naglasio da je prerano i nemoguće govoriti o članstvu Kijeva u NATO-u u ovom trenutku, s obzirom na situaciju, jer je to, prema njegovom mišljenju, “još veoma dalek cilj”.

Ovaj pristup je nazvao veoma pragmatičnim i realističnim.

“Slovačka ne vodi politiku velikih izjava i holivudskih gestova, već samo govori o tome šta može da se uradi”, istakao je Pelegrini.

Prema njegovim rečima, ako bi Ukrajina pala, to bi bila veoma neprijatna situacija za ceo istočni bok NATO-a.

U kontekstu odluke da se Ukrajina odmah ojača sredstvima protivvazdušne odbrane, Pelegrini je pozdravio odluku američkog predsednika Džozefa Bajdena, posebno imajući u vidu najnovije ruske napade, koji su doveli do velikog broja ljudskih žrtava, ali je istovremeno skrenuo pažnju na činjenicu da u odbrambenom smislu slabi istočni bok NATO.

“Sledećih nekoliko jedinica PVO za Ukrajinu znači njihov deficit za zemlje članice NATO. Slovačka će, čini se, i dalje ostati bez pouzdane zaštite vazdušnog prostora”, rekao je predsednik te zemlje i obavestio da će na sastanku pokrenuti ključno pitanje “o proizvodnim kapacitetima SAD i Evrope”.

Prema rečima slovačkog predsednika, mogućnosti Evrope u tom smislu ne daju nadu za proizvodnju i postavljanje potrebnog broja sistema.

Istovremeno, Pelegrini je saopštio da će njegova zemlja učestvovati u finansiranju paketa pomoći Ukrajini, koji će biti formiran pod okriljem NATO-a, uz pojašnjenje da će Bratislava ove troškove uključiti u dva odsto BDP-a koje će Slovačka izdvojiti za odbranu.

Kuleba Sijartu: Nema mirovnih predloga zasnovanih na ruskim narativima

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je danas svom mađarskom kolegi Peteru Sijartu tokom razgovora u Vašingtonu da bilo kakve inicijative da se pokuša okončanje rata Moskve u Ukrajini ne bi trebalo da se zasnivaju na ruskim narativima.

Njihov sastanak na marginama samita NATO dolazi nakon što je mađarski premijer Viktor Orban posetio Kijev, Moskvu i Peking tokom razgovora koje je nazvao “mirovnom misijom”, preneo je Rojters.

Mađarski lider koji se redovno protivio slanju vojne pomoći Ukrajini predložio je tokom svoje posete Kijevu da predsednik Volodimir Zelenski razmotri prekid vatre da bi se ubrzao mirovni proces, što je Ukrajina odbacila.

Kuleba je na platformi X (Tviter) naveo da je obavestio Sijarta tokom razgovora o situaciji na bojnom polju i pripremama za nastavak samita o Ukrajini održanog u Švajcarskoj u junu.

“U tom kontekstu, naglasio sam da nijedna mirovna inicijativa ne može biti zasnovana na ruskim narativima”, rekao je on.

Kijevski zvaničnici su odbacili ideju o prekidu vatre, rekavši da bi to samo dovelo do novih ruskih napada kasnije.

Oni su naveli da ne postoji alternativa kijevskom nacrtu za rešenje, koje zahteva da ruske trupe napuste ukrajinsku teritoriju.

Odgovarajući na Orbanovu inicijativu o prekidu vatre, predsednik Rusije Vladimir Putin je ponovio svoje zahteve da Kijev odustane od svojih težnji za članstvom u NATO i da se odrekne četiri regiona.

Kijev je naveo da bi to bilo ravno predaji.

Zelenski Šolcu: Zahvalni smo Nemačkoj na sistemu “Patriotu”, treba nam više PVO

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je tokom posete Vašingtonu održao sastanak sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, tokom kojeg je ukazao na kritičnu važnost hitnih isporuka dodatnih sistema PVO Ukrajini.

“Najava isporuke dodatnih Patriot sistema je važna i mi smo zahvalni Nemačkoj i našim partnerima na ovom koraku. Istovremeno, potrebna nam je veća pomoć da se suprotstavimo ruskim vazdušnim udarima: više sistema protivvazdušne odbrane i aviona F-16”, rekao je Zelenski, navodi se u saopštenju pres službe predsednika.

Tokom sastanka, lideri su osudili ruski napad na dečju bolnicu “Okmatdit”. Zelenski je zahvalio Nemačkoj na spremnosti da primi pacijente.

Ukrajinski predsednik je obavestio Šolca i o situaciji na frontu, posebno u pravcu Harkova i u istočnoj Ukrajini.

Sagovornici su razgovarali i o praktičnoj primeni odluke G-7 da se Ukrajini dodeli 50 milijardi dolara korišćenjem zamrznute ruske imovine.



Autorska prava RTV / Tekst / Slika / Video /