admin
U središtu pažnje samita, dominirao je upravo rusko-ukrajinski rat i pokušaj da se ukaže na dežurnog krivca. Predsednik SAD Džozef Bajden učinio je to već u najavi tema.
„Razgovaraćemo o pitanjima koja su važna za živote ljudi. Ne samo kod nas, nego i kod naših partnera i saveznika. To znači suočavanje sa patnjom koju je ruska agresija pokrenula ne samo među Ukrajincima, nego širom sveta, a posebno kada je reč o prehranmbenoj nesigurnosti.“
U sličnom tonu nastavio je i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel koji je optužio Rusiju za veponizaciju hrane i energije i najavio 8 miljardi evra pomoću EU za nabavku hrane i pomoć, pre svega zemljama u razvoju. Obećani novac, međutim, sada mnogo manje vredi nego pre pandemije, na šta je ukazao šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, podsećajući na to da je upravo Zapad štampano trilione novčanica za vreme pandemije, što je i pokrenulo vrtlog inflacije. Za Radio Novi Sad objašnjava Vladimir Trapara iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
„Kriza koja nastoji da se reši, dobrim delom je izazvana pre rata u Ukrajini. Dakle taj postpandemijski oporavak i pokušaj razvijenih zemalja da praktično bustuju svoj ekonomski rast pre nego što se pandemija uopšte završila je i doveo do energetske krize i do početka inflacije. Rat u Ukrajini se onda samo nadovezao na to i dodatno zaoštrio stvari i to treba imati u vidu. Svakako, dok traje rat u Ukrajini, biće jako teško da se ti negativni trendov i preokrenu“.
Šef ruske diplomatije uzvratio je i na optužbe za takozvanu veponizaciju energije, pozivajući se upravo na analize Zapada.
“Blumberg je objavio detaljnu studiju u kojoj je zaključeno da su mere evropskih zemalja za jačanje sopstvene energetske bezbednosti, dovele do oštrog pogoršanja energetskog siromaštva u zemljama u razvoju. Zalažemo se za depolitizaciju ovih pitanja, isto kao što se uostalom i EU zalagala za depolitizaciju gasovoda iz Severnog toka”, naveo je Lavrov .
Ostrvo Bali, trebalo je da bude mesto na kojem će svetski lideri u opuštenoj atmosferi biti otvoreniji za dijalog koji je takođe u krizi. Na to je, na početku samita upozorio predsednik zemlje domaćina, Indonezije, Đoko Vidodo. Ipak, najvažniji dijalog – onaj izmedju Rusije i Zapada se nije desio, a prilikom malobrojnih bilateralnih susreta šefa ruske diplomatije sa evropskim zvaničnicima, nije došlo do približavanja stavova. Samit su umesto toga obeležile optužbe, pa i uvredljiva obraćanja. Započeo ih je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, porukom da Rusiji nije mesto među 20-orkom.
“Obraćam se učesnicima samita G19. Želim da predstavim našu viziju puta ka miru – za nas, i za sve vas, vaše saveznike i partnere. Ovo se mora zaustaviti! Rusija mora da povuče svoje trupe iz Ukrajine. Da potvrdi njen teritorijalni integritet u skladu sa rezolucijama UN i sa međunarodnim pravom. O tome nema pregovora sa agresorom”, rekao je Zelenski u obraćanju putem video linka.
Dešavanja na Baliju nameću pitanje dometa u realizaciji planova, ako u njih nije uključena i Rusija. Tim pre što je i ovaj samit pokazao duboku podeljenost među članicama G20, ističe Vladimir Trapara.
„To zavisi pre svega od toga da li će članice G20, znači one koje spadaju u ekskluzivni klub G7 i ove koje su siromašnije, a koje praktično zastupaju globalni jug, uspeti da nađu zajednički jezik. A vidimo da su na samitu one izuzetno podeljene i po političkim i po ekonomskim pitanjima. Vidimo da je tu Kina kao velika sila, da su tu moćne regionalne sile poput Indije, Turske, Brazila, Indonezije… Tu su razlike izbile u prvi plan. Nisu se sve države složile sa ocenom da treba osiuditi Ruse kao agresore, a da ne pričamo o ideji da im treba uvesti sankcije. Većina ovih manje bogatih članica G20 je protiv toga, jer smatraju da će one na taj način pretrpeti mnogo veću štetu nego što trpe bogate zemlje.
U tom smislu, naš sagovornik je pesimista kada je reč o budućim pokušajima nalaženja zajedničkog jezika na nivou G20.
Završna deklaracija samita u kojoj se, iako ne jednoglasno, našla i osuda ruske agresije, potvrdila je sve dominantniju političku, orijentaciju platforme G20, osnovane pre dvadesetak godina, sa zadatkom zajedničkog rada na ravnomernom ekonomskom razvoju sveta. Otuda ne čudi da su se ključni razgovori i susreti dešavali na marginama. A tu su dominirali kinesko-američki odnosi i prvi susret Si Đinpinga i Džozefa Bajdena, otkako je američki predsednik preuzeo funkciju. Došao je u trenutku kada na Tajvanu raste još jedno potencijalno svetsko krizno žarište.
Susret koji je viđen kao korak ka relaksiranju odnosa, delimično to i jeste, ali je daleko od stvarnog popuštanja. Glavni cilj je uspostavljanje pravila igre, kako se na Tajvanu ne bi ponovio ukrajinski scenario. Koliko daleko je Vašington spreman da ide u odbrani Tajvana i gde su granice njegove porške “politici jedne Kine” ?
„Oni podržavaju politiku jedne Kine, ali praktično ne daju Kini da ostvari ujedinjenje, a pogotovo da to učini silom. I očigledno pokazuju spremnost da brane Tajvan. Da li da to učine ovako kao brane Ukrajinu od Rusije, ili bi se čak direktnije umešali, to je pitanje. Međutim, da su i Amerikanci i Kinezi svesni da bi trebalo učiniti sve da se takav sukob izbegne, jer ako vidimo kakve globalne posledice proizvodi ukrajinski sukob, možemo samo da zamislimo šta bi se dogodilo ako bi Zapad pokušao neke slične akcije sprovede prema Kini, od koje zavisi stabilnost čitave svetske ekonomije“, napominje Vladimir Trapara.
Samit G20 imao je svoje zvezde. Glavna je bez sumnje bio kineski predsednik, sa najviše bilateralnih susreta, ali i jednim pratećim medijskim skandalom – ljutitim Sijevim obraćanjem kanadskom premijeru Džastinu Trudou, nakon što su u javnost izašli detalji sastanka na kojem je on izrazio zabrinutost zbog navodne kineske špijunaže i “mešanja” u kanadske izbore.
Dešavanja na marginama obeležile su i aktivnosti indijskog premijera Narendre Modija – od njegovog prvog susreta sa kineskim predsednikom, dve godine nakon sukoba pripadnika dve vojske u pograničnom sporu Galvanskoj dolini, pa do susreta sa Rišijem Sunakom – prvim premijerom Velike Britanije indijskog porekla. Veliku medijsku pažnju izazvao je i pokušaj nekih učesnika da izbegnu tradicionalnu „porodičnu fotografiju“, ne želeći da se na njoj nađu sa Sergejem Lavrovom. Samit u Indoneziji poseban je i po tome što su protesti antiglobalista ostali geografski daleko – uglavnom u Evropi, jer je zemlja domaćin zapretila da će svaki takav pokušaj rezultirati hapšenjem i kažnjavanjem, uključujući i stranaca.
“Nevolje u raju” – kako je u svetskim medijima nazvan samit na Baliju, nastavljaju se, jer mala je šansa da bi do sledećeg susreta, čiji je domaćin Indija, mogle da se ostvare nade Narendre Modija, da njegova zemlja učesnike ugosti u godini mira.
Detaljnije u audio zapisu.
Autorska prava RTV / Tekst / Slika / Video /