Silosi senćanskog Žitoprometa gotovo puni, narednih dana privremeno zatvara otkupna mesta

Jedan od najvećih otkupljivača pšenice u Srbiji senćanski Žitopromet u jeku je velikog posla otkupa pšenice ovogodišnjeg roda. Logističkih i drugih problema nema, a radi se bez prekida , kako bi proizvođači mogli da predaju žito i danju i noću, navodi Predrag Đurović i ističe da je ovogodišnji rod pšenice odličnog kvaliteta.

“Planiramo da u nekih narednih nekoliko dana privremeno zatvorimo naša otkupna mesta pošto ćemo biti zaista popunjeni to znači preko 63 000 tona će biti smešteno a onda ćemo sukcesivno dopunjavati kako bude nam proizvodnja i potrošnja pšenice tražila naše silosne kapacitete iz magacina i silosa od naših partnera i očekujemo da taj sveukupni posao završimo negde do polovine septembra meseca, pa ćemo onda količinu koju smo planirali sukcesivno smestiti u našim silosima kompletno… kod nas u mlinu je 95 do 100 000 tona. Naša prerada je negde na nivou oko 86 000 tona godišnje bila u prošloj godini. Smatram da će se ona malo i povećati sa prelaznim zalihama koje uvek držimo zbog potreba tehnoloških procesa, a to je oko sedam, osam hiljada tona, znači to je između 95 i 100 000 tona ukupno ovogodišnjeg roda koje ćemo sukcesivno smestiti u našim silosima”, rekao je Predrag Đurović, predsednik kompanije AD “Žitopromet – Mlin” Senta.

Količina žita koja se otkupljuje nije iznenađenje. Ona je poslednje dve, tri godine na ovom nivou. Tržišna cena novog roda još uvek nije konačna, te kompanija “Žitopromet – Mlin” pšenicu otkupljuje po akontacionim cenama.

“Naša akontaciona cena je 20 dinara sa PDV-om za individualne proizvođače i poljoprivredna gazdinstva, a za poslovne partnere zadruge, privredna društva koja se bave otkupom, je 20 dinara plus PDV. Kao što sam napomenuo, cena je akontaciona i ona će biti formirana u nekoliko narednih dana kada se zaista bude žetva privela kraju, kad se bude došlo do saznanja koja je to prava tržišna cena. Naravno, pored toga, oni proizvođači naši koji su to već i godinama navikli koji ne žele da u datom momentu u žetvi prodaju svoju pšenicu, pod jasno utvrđenim uslovima imaju mogućnost da to rade tokom godine.. Znači najkasnije do 31. maja sledeće godine, znači oni biraju momenat kad je njima adekvatna cena. Cene usklađujemo sa berzanskim kretanjima cene pšenice, umanjene za određene troškove koje imamo, tako da ni sa tog aspekta naši proizvođači nemaju nikakve iznenađenja. Znači, u zavisnosti od toga da li neko proceni da mu je adekvatna otkupna cena u žetvi, ili neka koja će eventualno biti kasnije koja može biti i veća i manja to je tržišno na kraju krajeva oni prodaju po svom nahođenju tako da i taj segment je uobičajen i dugi niz godina traje kod nas”, dodao je Đurović.

Kontrolu kvaliteta obavlja ovlašćena kuća DOO Jugoinspekt – Novi Sad. Njihovi predstavnici bili su na svim otkupnim mestima i obavljali uzorkovanje i analizu.

“Poslednja informacija za dosadašnji period jeste da je zaista kvalitet odličan i nemamo nekih velikih problema ni oko prijema ni oko nezadovoljstva proizvođača, u smislu nekih parametara koji eventualno ne bi njima išli u prilog…. miran period vremenski apsolutno odgovara poslovima koji su u toku. Naravno, nekim drugim kulturama ne, ali za žetvu pšenice i završetak uspešan ovoga posla i vremenske prilike su nas poslužile”, saopštio je Đurović.

Ova godina završava se sa sedam hiljada tona prelaznih zaliha prošlogodišnje pšenice. Ta količina služi za početak novog proizvodnog ciklusa, nakon remonta mlina.

“To je uobičajeno, znači sedam do osam hiljada tona. Uvek držimo neki nivo zaliha sopstvene pšenice, kako bi izbegli bilo kakvu turbulentnu situaciju na tržištu naših gotovih proizvoda u pogledu kvaliteta odstupanja i tako dalje. Znači, kada pšenica dostigne svoj neki nivo silosnog sazrevanja i kada odstoji taj neki period, novi rod se onda uključuje vrlo postepeno u preradu u mlinu”, kazao je Đurović.

Kompanija AD “Žitopromet – Mlin” preradom gotovo 90 hiljada tona pšenice proizvela je prethodne godine isto toliko mlinskih proizvoda. Trećina te količine završila je na inostranim tržištima.

“Po tome smo odskočili u odnosu na ostale mlinove i privredne subjekte koji se bave preradom pšenice u Srbiji. Vodeći smo izvoznik brašna iz Srbije i taj trend se i ovih prvih šest meseci nastavlja. Određen nam je čak i porez koji na tako visoku osnovicu nije veliki, ali se meri sa četiri odsto porasta izvoza u odnosu na prošlu godinu koja je za nas bila rekordna. Što se tiče izvoza, isto tako i pretprošla godina je bila rekordna onda smo imali 27.000 tona. Nadamo se da ćemo nakon žetve sa kvalitetom pšenice kojom raspolažemo, sa tehnologijom i sa svim ostalim potrebnim neophodnim parametrima da zadovoljimo ukuse potrošača i tržište, nastaviti do kraja godine. Takođe smo imali u prošloj godini u preradi testenine 7 600 tona proizvodnju testenina, gde je blizu 3 000 tona takođe otišlo u izvoz”, dodao je on.

Izvozne destinacije su kako zemlje regiona, tako i tržište Evropske unije, a senćansko brašno i testenine mogu da se kupe i u Kanadi i Australiji.

“To nisu neke velike količine, ali su količine koje nas opet hrabre jer se pojavljuju na tim tržištima, pa dobijamo povratne informacije da ljudi koji su sa ovih prostora to zaista znaju da cene i da su oduševljeni kada vide da ima neki proizvod, ,,ne samo brašno testina nego bilo koji proizvod sa našeg područja koji se tamo može kupiti. U tom kontekstu prerade i proizvodnje testenine imamo porast koji je nešto veći nego brašno, on se meri sa devet odsto”, rekao je Đurović.

Naš sagovornik ističe da se i u narednom periodu očekuje kontinuitet pozitivnog trenda izvoza, sa još boljim rezultatima u odnosu na prošlu, rekordnu godinu.