Slikanje, lek za dušu (AUDIO)

Livija Stanojev, saradnica u psihosocijalnoj rehabilitaciji, kazala je da se taj vid terapije veoma dobro pokazao u praksi:

“Mi se dogovorimo sa njima šta ćemo da radimo toga dana i kako će njihov proces rada dalje ići. Kada odu sa radne terapije na svoje matično odeljenje da provedu ostatak dana, oni razmišljaju o tome šta će već sledećeg dana uraditi. Trudimo se kroz radnu terapiju da im odvratimo misli od njihovih bolesti i ružnih misli koje ih prate i da razmišljaju zdravim delom svoje ličnosti”.

Umetničko delo u ovoj bolnici ne počinje četkicom. Pre nego što boje dođu na platno, u proces stvaranja uključeni su mnogi, kroz različite faze radne terapije.

“U to nije uključen samo umetnik, nego u okviru naše stolarske sekcije prvo neko od pacijenata vrši samu obradu drveta, zatim sledeći pacijent sastavlja ramove, treći pacijent razvuče platno na te ramove, četvrti impregnira platno i tek onda na kraju, na petom mestu dođe naš umetnik koji stvori umetničko delo”, objašnjava proces rada viši radni terapeut Radovan Poznić.

U prostoru između boje i tišine korisnici su pronašli način da izraze sebe. Umetnost je, kažu, više od slike. Ona je terapija, podrška i lek za dušu.