in

“Срби желе да балансирају, али не да се одрекну себе”

Анђелковић за Танјуг, коментаришући истраживање Демостата, каже да је већина грађана раније била за евроинтеграције, а да је данас против, док када је реч о војној неутралности, ту нема промене, већ је само порастао проценат.

“Један мали део грађана је неопредељен, а један мали део је против такве политике, зато што грађани увиђају да западне силе које од нас траже да им се приклонимо траже да одустанемо од војне неутралности уједно и руше наше националне интересе, отимају нам Косово и Метохију, руше Републику Српску, а од нас траже да се окренемо против Русије која нам је кључни савезник у одбрани националних интереса”, казао је он.

Анђелковић наводи да све то грађанима делује ирационално, а са друге стране већина је свесна да се налазимо у западном дворишту и да чак ако емотивно желе да будемо савезници са Русијом и да се окренемо од Запада, свесни су да би нас то увело у зону ризика.

Истиче да грађани Србије имају јасна опредељења и да су та опредељења национална и одговорна.

“Грађани Србије схватају да Запад врло дрско од нас тражи да подржавамо интегритет Украјине тако што газимо свој, да се одрекнемо подршке Русије за одбрану Косова да би подржали политику запада у вези са Украјином. Нормалан Србин тако нешто не би прихватио”, сматра он.

Са друге стране, како наводи Анђелковић, грађани размишљају о економској перспективи Србије и свесни су да као што енергетски зависимо од Русије, економски на многим пољима зависимо од ЕУ.

“Већи део извоза иде ка ЕУ, млади често одлазе да раде у ЕУ, тако да смо повезани и са истоком и са западом, са истоком геополитички и енергетски, а са западом у неким другим економским областима. Резултат тога је врло јасан став, да треба очувати добре односе и са Русијом и са Кином и са ЕУ”, наглашава.

Анђелковић сматра да би требало настојати да балансирамо, али ипак као кључно истиче то што 80 одсто грађана Србије каже да ни по коју цену није за санкције Русији.

“То значи ако би нас превише Запад притиснуо само би нас гурнуо од себе, онда би већина била спремна да подржи изнуђено окретање од Запада. Срби желе да балансирају, али не желе да се одрекну себе”, наводи.

На питање да ли ће позиција Србије у наредном периоду бити тежа, будући да је на НАТО самиту у Мадриду Русија сада означена као непријатељ, Анђелковић каже да се то не сме одразити на наш став.

“То није наш сукоб, то није наша политика, НАТО и ЕУ воде своју политику према Русији, то не сме да се одрази на наш став. Ако би се ми окренули против Русије, ми би капитулирали, ако би се окренули од запада, ушли би у озбиљан ризик тако да мислим да ће јасна позиција Србије бити да настављамо овим садашњим путем”, рекао је он.

Како каже, ако нас нека страна притисне превише а то, сматра, може само Запад да буде, онда ће та страна рескирати да нас добије као противника.

“То је за нас лоше, али биће лоше и за њих”, сматра Анђелковић.

Коментаришући последње поруке амбасадора САД у Србији Кристофера Хила, Анђелковић каже да се амерички амбасадор понаша “као трговац који нуди амбалажу, али не и производ” и “нуди нам нешто што заправо не садржи ништа позитивно за нас”.

“Нуди нам партнерство на нашу штету, да се одрекнемо Републике Српске јер прихватамо централизацију Босне, да се одрекнемо одбране Косова јер признајемо Косово, да уђемо у НАТО, да се окренемо против Русије. Укратко, да осакаћена Србија буде средство америчке геополитике. То је партнерство које нико нормалан не може да прихвати”, нагласио је он.

Ако Америка жели са Србијом да гради партнерске односе, додаје Анђелковић, онда мора да нам понуди нешто за нас позитивно.

“За сада није била спремна тако нешто да уради, а чак и да нам понуди позитивно, не треба очекивати да би се Србија против било кога окренула јер наш интерес је мир и стабилност у региону, а не сукоби”, закључује Анђелковић.