Stari majur u Petrovaradinu pravi je arhitektonski dragulj

Stari majur u Petrovaradinu pravi je arhitektonski dragulj, očuvan ne samo objektima, već porodicama koje tu žive i imaju poseban odnos prema ovom delu grada, protkan istorijom i pričama predaka koji su tu radili, sticali i stvarali. Urbanistička zaštita za Stari majur utvrđena je kroz detaljane i precizne uslove izgradnje novih objekata i način očuvanja postojećih objekata.

“U tom smislu, taj plan koji je usvojen pre dve godine omogućava da struktura ulica koja je jako specifična, a možemo je pratiti na starim kartama Starog majura još krajem 17. veka, je sačuvana. Matrica ništa ne vredi ukoliko nije sačuvana kroz objekte i uređenje javnog prostora koji je ovaj plan utvrdio, vrednovani su objekti po svojim kvalitetima. Nisu u krivu oni koji kažu nije to velika arhitektura, ali nije to tema zaštite, to su objekti koji imaju svoje priče i porodice, koji imaju svoj kvalitet arhitektonski na kraju krajeva, uz mogućnost nadogradnje u dvorištu i osavremenjivanja unutra, ali i obavezu očuvanja fasade i krova”, kaže arhitekta Darko Polić.

Prostor krije atipičnu arhitekturu, kitnjaste fasade i stare kuće od kojih neke datiraju čak iz 17. veka poput Špilerove kuće, koja je proglašena spomenikom kulture odlukom Vlade Srbije. Pažnju takođe privlače i kuće na broju 22 u ulici Koste Nađa, kao i kuća na broju 14 u Patrijarha Rajačića.

“U Starom majuru tu je Špilerova kuća, odnosno letnjikovac isusovački nekadašnji, koji se nalazi na najvišoj koti on je svojim položajem definisao početak stvaranja matrice. Takođe put kojim se od Starog majuroskog Petrovaradina ulazi u Podgrađe, je takođe nekadašnja obala Dunava koja je bila pre. U tom momentu pratili su se više kote terena i pravci koji su morali da budu zadovoljeni. Oko njih su nastajale kuće bez potrebe za gustom izgradnjom”, kaže arhitekta Darko Polić.

Ukoliko koraci zađu dalje u Petrovaradin, granicu Starog i Novog majura, prema rečima Petrovaradinaca predstavlja ulica Božidara Adžije. Idilu starih kuća, lepih boja i kitnjastih fasada danas narušavaju urbanizacija i zgrade. Iza održavanih kuća i fasada nalazi se snažna volja i velika ljubav starih porodica, ali takođe i sopstvena sredstva koliko je rad ruku pružio, bez subvencija države. Dok se stare kuće otkupljuju i ruše, a zgrade stešnjavaju i ono malo očuvanih starih fasada sa pričama koje je pisala istorija, na kolektivnoj svesti ostaje da se preispita kako poštovati ono što smo nasledili i očuvati duh i identitet jednog područja grada i starosedelaca, nauštrb rušenja i novih cigala koje budućnost ređa.