Starović: Srbija najspremniji kandidat za EU iza Crne Gore, ispred svih ostalih kandidata

“Moramo jasno da ukažemo na činjenicu da godišnji izveštaj za svaku državu koja je kandidat, pa tako i za Srbiju, sadrži dve vrste ocene. Jedna je ocena napretka koja je ostvarena u prethodnih godinu dana, a druga je opšta ocena pripremljenosti države kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Kada govorimo o toj opštoj oceni spremnosti, Srbija je i dalje najspremnija iza Crne Gore, i ispred svih ostalih kandidata. O tome govori metrika koja je prosto iskazana u samom izveštaju”, rekao je Starović za Tanjug.

Dodao je da je Crna Gora najspremnija za članstvo i da je iza nje Srbija, dok je iza Srbije Severna Makedonija koja nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje do sada.

“Tu se govori o opštoj oceni spremnosti koja je dostignuta u dosadašnjem procesu. Severna Makedonija, tada još kao Republika Makedonija, je postala kandidat još 2005. godine pre nego i Hrvatska, recimo. Na nama je, kao na kandidatima, da sprovodimo reforme u svim oblastima koje su zastupljene u pregovaračkom procesu, svih 33 poglavlja koja se analiziraju, a na državama članicama Evropske unije je da li će to valorizovati kroz otvaranje poglavlja ili njihovo zatvaranje”, naveo je Starović.

Druga metrika koja se ocenjuje, objasnio je Starović, jeste napredak koji je ostvaren u prethodnih godinu dana.

“Iako smo čuli u interpretacijama da se spominje nazadovanje i tako dalje – nazadovanje je najniža od šest ocena koja se daje. Mi niti u jednom od 33 poglavlja nemamo zabeleženo nazadovanje kao ocenu. Nazadovanje, stagnacija, ograničen napredak, određeni napredak, dobar napredak, veoma dobar napredak. Dakle, nazadovanja nema”, naglasio je Starović.

Podsetio je da je prethodnih godina bilo situacija kada je Srbija imala u određenim poglavljima nazadovanje.

“Toga u izveštaju za 2025. godinu zapravo nema. E sad, ono gde se spominje u narativnom delu nazadovanje, jeste podoblast medijskih sloboda u okviru poglavlja 23, ali ukupno posmatrano poglavlje 23 nije ocenjeno nazadovanje”, rekao je Starović.

Ukazao je da izveštaj obuhvata period od septembra 2024. do septembra 2025. godine i da sama EK konstatuje u izveštaju a to su potvrdili i Kos, Kopman i visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Kaja Kalas napredak koji je učinjen u prethodnih nekoliko sedmica, nakon što je završen presek na osnovu kojeg je izveštaj sačinjen 1. septembra ove godine, a koji se ogleda u činjenici da su pre nekoliko dana usvojene Izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i da je priveden kraju proces izbora članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

“Da je taj presek pravljen nekoliko sedmica kasnije, ubeđen sam da ne bismo ni u toj podoblasti medijskih sloboda imali zabeleženo nazadovanje, već bi ta ocena bila bolja”, naveo je Starović.

On je istakao da je mali broj onih koji komentarišu izveštaj EK zapravo i pročitalo čitav izveštaj, ukazujući da je u pitanju dokument od više od stotinu stranica a koji je veoma detaljan i sveobuhvatan.

“Zajedno sa predsednicom Narodne skupštine (Anom Brnabić) prošle sedmice primio taj izveštaj od ambasadora Evropske unije, potom sam imao i video-razgovor sa komesarkom Martom Kos, bio sam u Briselu, razgovarao sa direktorom Generalnog direktorata EK za proširenje Gertom Janom Kopmanom, uradili smo prilično detaljnu analizu izveštaja i sasvim jasno i nedvosmisleno moram da kažem da se ni u kom slučaju ne radi o najgorem izveštaju kao što pojedini mediji veoma tendenciozno plasiraju”, naveo je Starović.

Ultimatum za priznavanje tzv. Kosova značio bi kraj evrointegracija Srbije

Ministar za evropske integracije izjavio je da postoje očekivanja pojedinih država članica EU da Srbija prizna nezavisnost tzv. Kosova, ali da to kao formalni uslov u procesu integracija ne postoji i istakao da bi takav ultimatum od strane Unije označavao prekid procesa evrointegracija Srbije.

“Nema ni de jure, ni de fakto priznanja proglašenja nezavisnosti Kosova. I to se neće desiti. Normalizacija odnosa da, jer je to u interesu i države Srbije u celini, kada govorimo o miru, stabilnosti, predvidivosti koja je neophodna za naš ekonomski rast i sve ono što je u interesu i države i građana”, rekao je Starović za Tanjug.

Starović je istakao da Srbija ne bi učestvovala u procesu evropskih integracija da je priznavanje nezavisnosti tzv Kosova formalno definisana u poglavlju 35 u okviru evropskih integracija.

Prema njegovim rečima, nije tajna da postoje očekivanja brojnih važnih država članica, od 22 koje su priznavači, da će Srbija priznati jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova, ali nigde to nije na taj način ultimativno postavljeno.

“Svima je jasno da takav ultimatum Srbija ne bi mogla da prihvati i da bi to označavalo prekid našeg procesa integracije u Evropsku uniju”, naglasio je Starović.

Kako je dodao, ono što se negde predviđa i pretpostavlja je dostizanje sveobuhvatno pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, kazao je Starović i dodao da je danas postalo svima jasno da Beograd nije kriv za zastoj u dijalogu.

“Nažalost, 22 država članica su priznale jednostrano proklamovanu nezavisnost Kosova i Metohije, ali to nije definisano u formalnom smislu kao uslov u poglavlju 35, jer kada bi to bio slučaj, pa sasvim je jasno da mi u tom procesu ne bismo kao Republika Srbija učestvovali. Postoji ta vrsta konstruktivne dvosmislenosti u pristupu. Ono što se predviđa i pretpostavlja, to je dostizanje sveobuhvatno pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine”, kazao je Starović.

Kako je dodao, danas je čak i onima koji su najsnažniji sponzori prištinske administracije, postalo jasno da nije zvanični Beograd taj koji bi se mogao kriviti za zastoj u dijalogu koji traje već više tri godine.

“U krajnjoj liniji i prištinska administracija je izložena restriktivnim merama, što znači da je određeni novac koji je trebalo da im bude na raspolaganju, povučen”, naveo je Starović.

Prema njegovim rečima, te restriktivne mere ne donose nikakav politički efekat jer Aljbin Kurti smatra da mnogo više političkih poena dobija kroz svoju kampanju, kako navodi, “vatre i besa” prema Srbima koji žive na AP Kosovu i Metohiji u odnosu na to koliko gubi zbog takvog odnosa prema i Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama.

Starović dodaje da uz prepoznavanje da je prištinska strana ta koja nije spremna na bilo kakav kompromis i koja zapravo koči proces dijaloga, prepoznata je i činjenica da su se Srbi masovno odazvali lokalnim izborima koji su nedavno održani na AP Kosovu i Metohiji.

Ukazuje da se danas održava drugi krug tih izbora, a da je u prvom krugu najviša izlaznost bila upravo u četiri srpske opštine na severu Kosova i Metohije.

“Prepoznato je da je ulogu u tome imala i Vlada Srbije kroz ohrabrivanje naših sunarodnika. Dakle, mi smo tu takođe napravili jedan značajan korak, koji verujem da će biti na taj način valorizovan i kada govorimo o Klasteru tri, a i kada govorimo o odlučivanju za finansijska sredstava iz Plana rasta”, kazao je Starović.

Istakao je i da je nemoguće očekivati od Beograda da pokaže veći stepen proaktivnosti u dijalogu nego što je već do sada prikazao, dok sa druge strane imamo ne samo nespremnost da se bilo šta sprovodi, već imamo praktično jedno ozbiljno nazadovanje.

Starović dodaje da se u EU prepoznaje da je Beograd u procesu dijaloga veoma konstruktivan.

Ministar ukazuje da je Beograd posvećen procesu dijaloga, da nijednom pregovarački tim na čelu sa direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petrom Petkovićem nije od odstupio od pregovaračkog stola i dodaje da će i ubuduće Beograd nastaviti da bude u tom procesu konstruktivan, štiteći bazične interese Republike Srbije, ali i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.