Super-izborna nedelja u Evropi: U Bugarskoj izlaznost na parlamentarnim izborima do 16.00 – 27 odsto

U Finskoj se održavaju parlamentarni izbori čiji će rezultati odrediti političku budućnost premijerke Sane Marin, prenosi Euraktiv.

Bugarska: Izlaznost na parlamentarnim izborima do 16.00 – 27 odsto

U Bugarskoj se danas održavaju prevremeni parlamentarni izbori, a izlaznost do 16.00 bila je 27,27 odsto, saopštila je portparolka Centralne izborne komisije Rosica Mateva. Najniža izlaznost bila je u Slivenu, na jugoistoku Bugarske – 21,99 odsto, dok je najveća bila u sofijskoj 23. izbornoj jedinici – 34,59 odsto, prenela je bugarska agencija BTA. Izlaznost na prošlim parlamentarnim izborima u oktobru 2022. godine u 16.00 bila je 25,58 odsto. Prema anketama, glavni konkurenti za formiranje vlade su, s jedne strane koalicija stranaka desnog centra GERB dugogodišnjeg premijera Bojka Borisova (63) i partnera iz Unije demokratskih snaga (SDS), i s druge strane, novouspostavljena koalicija prozapadne orijentacije koju čine stranka Nastavljamo promene (PP) i reformistička partija Demokratska Bugarska (DB).

Trenutne ankete, koje je uradio “Jurop elekts”, pokazuju da će u Finskoj koalicija od pet stranaka, u kojoj je Marin, a koju čine Socijaldemokratska partija (SDP), Stranka centra (Kesk), Zeleni (Vihr), Levica (Vas) i liberalna Švedska narodna partija (SFP), najverovatnije sačuvati većinu.

Međutim, postoji mogućnost da bi se kao najjača stranka pojavila stranka Kok desnog centra (EPP grupa u Evropskom parlamentu) koja bi mogla da zameni socijaldemokrate.

Kok već dugo podržava članstvo Finske u NATO-u, što može objasniti povećanu podršku glasača te stranke u odnosu na prethodne izbore.

S druge strane, očekuje se da će desničarska stranka Pravi Finci (PS), koja je u savezu sa Nacionalnim pokretom Marin Le Pen i Ligom Matea Salvinija u Evropskom parlamentu, malo poboljšati svoj položaj u odnosu na izbore 2019.godine, što bi moglo dovesti da PS ima najjači učinak u nacionalnom parlamentu do sada.

Glasači u Crnoj Gori izlaze na birališta u drugoj rundi predsedničkih izbora, posle koje bi, kako se navodi u tekstu “Euraktiva”, moglo da se dogodi da DPS izgubi predsedničko mesto prvi put.

Francuzi izlaze na parcijalne parlamentarne izbore u četiri izborne jedinice i u dva kruga izabraće četiri poslanika u skupštini koja ima 577 mesta. U tim jedinicima poništeno je glasanje na izborima u junu prošle godine.

U jednoj izbornoj jedinici na jugu Francuske na vlasti su tradicionalno bile stranke levog centra, što se najverovatnije neće promeniti, budući da su u prvom krugu kandidati levog centra i liberali bili eliminisani.

U preostale tri jedinice, birači koji žive u Izraelu, Italiji, Grčkoj, Kipru, Turskoj, Magrebu, zapadnoj Africi, Karibima i Latinskoj Americi izlaze na birališta u prvom krugu dvokružnog izbora za ukupno tri poslanika. Jedno mesto drži centristička partija UDI, jedno partija levog centra, a jedno Renesansna stranka predsednika Makrona.

U Italiji  se održavaju regionalni izbori u Friuli Veneciji-Đuliji, što će biti test za desničarski savez premijerke Đorđe Meloni, čija su “Braća Italije” ostvarila istorijski rezultat na prošlim lokalnim izborima.

Međutim, dobar deo podrške njenoj partiji došao je od Lige Matea Salvinija i Forca Italije Silvija Berluskonija.

Zasad nisu izbačene predizborne ankete.

Birači u Andori biraju novi nacionalni parlament, ali za sada su se sve izbačene ankete pokazale kao netačne. Trenutnu vladu predvodi DA desnog centra, a liberalna LA i novoformirana liberalna stranka Aćio su mlađi koalicioni partneri. Alijansa levog centra kojom dominira PS predvodi opoziciju, a kako se navodi dve nove stranke mogle bi da osvoje značajne glasove – ekološka stranka Konkordija i stranka Endavant.

U San Marinu se novi šef države bira na svakih šest meseci, odnosno po rasporedu će se izbori održati u nedelju. Trenutni šef je Aleandro Skarano, član Hrišćansko – demokratske stranke Samarineze.

U Švajcarskoj, u Ženevi, Lucernu i Ticinu se biraju novi regionalni parlamenti, a izbori su važan test za stranke, uoči nacionalnih parlamentarnih izbora kasnije ove godine.

Većina švajcarskih regiona se razlikuje od drugih subnacionalnih entiteta po tome što se članovi regionalne vlade biraju direktno, a ne kroz parlament.