in

Svet gljiva, koliko ih poznajemo? (AUDIO)

Danas je poznato oko 100.000 vrsta gljiva, a pretpostavlja se da ih ima 15 puta više. One nisu ni biljke ni životinje, predstavljaju posebno životno carstvo i imaju veoma značajnu ulogu u ekosistemu, kaže Maja Vasić iz Gljivarskog društva Novi Sad:

Gljive možemo naći na raznim staništima, one su svuda oko nas gde ima biljne mase lišća, trave i tako dalje. Uglavnom se po jestive gljive ide u šumu, dodaje Vasićeva:

Gljive u gradskoj sredini, odnosno gljive pronađene u blizini prometnih puteva se ne preporučuju za ishranu niti da se koriste kao lek jer ako potiču sa kontaminiranog zemljišta, mi na taj način u organizam unosimo različite teške metale. Gljive su kao konoplja veliki čistači u prirodi tako da sve ono što je loše u zemlji povuku sa sobom. Na Fruškoj gori na mestima gde su padale bombe 1999. godine jednostavno nije preporučljivo da se beru gljive zbog mogućih različitih teških metala, objašnjava Maja Vasić.

Zato moramo biti pažljivi i moramo posedovati određena znanja ukoliko želimo da beremo gljive u prirodi. Onaj ko o gljivama ne zna ništa i ne prepoznaje različite vrste ne treba da ih bere za jelo već treba da potraži pomoć nekog ko zna i koji će mu pomoći u tome. Važno je da prilikom branja ne uništavamo staništa, da gljive beremo na adekvatan način i nikako ih ne treba stavljati u najlonske kese, prosto gljiva mora da diše i određene vrste se veoma lako i brzo devastiraju. Jako je važno da znamo da postoje smrtno otrovne vrste gljiva na Fruškoj gori, a možemo ih pronaći i u ritovima pored Dunava, u ravnici i tako dalje.

Ne postoje jednostavni odgovori na to koja je gljiva jestiva a koja nije, kaže Vasićeva:

Slučaj trovanja gljivama u Šapcu, kada je više osoba u teškom stanju završilo na Vojnomedicinakoj akademiji u Beogradu, zabrinuo je javnost i otvorio mnoga pitanja. Kako su pojedni mediji objavili, Gljivarski savez Srbije pokrenuće inicijativu za zabranu prodaje šumskih gljiva na pijacama i javnim prostorima širom Srbije. To je dezinformacija, pogrešno je interpretirana izjava člana Gljivarskog društva, tvrdi Maja Vasić:

Da ne biste pogrešili i ubrali otrovnu gljivu, najbolje je da u svojoj okolini potražite iskusnog gljivara.

Gljivarsko društvo Novi Sad svakog prvog utorka u mesecu sastaje se na Departmanu za biologiju Prirodno-matematičkog fakulteta i organizuje razna predavanja, odlaze na terene i rado dele svoja znanja tako da svi koji su zainteresovani za svet gljiva su, kako kažu, uvek dobrodošli. Mnogo toga o gljivama možete saznati i u nedelju, 23. oktobra u Planinarskom domu na Stražilovu, gde će ove godine biti održani 19. Susreti gljivara.

Od 11 do 16 časova posetioci će moći da vide izložbu različitih vrsta gljiva a članovi Gljivarskog društva će zainteresovanima pružati informacije i odgovarati na pitanja. Zanimljivo predavanje održaće dr Milana Rakić na temu ”Teški metali i radionukleidi u makrogljivama”, a posetioci će moći da probaju i razna jela od gljiva.

Autorska prava RTV / Tekst / Slika / Video /