Toplotni talas u Velikoj Britaniji za 10 dana odneo 263 života; Klimatske promene utrostručile broj smrtnih slučajeva u Evropi

Većina pacijenata je starija od 65 godina, prenosi japanska NHK televizija.

Prema preliminarnim podacima, od 1. do 7. jula zabeleženo je 10.048 hospitalizacija, što je dvostruko više u odnosu na 4.665 slučajeva iz prethodne sedmice.

Oko 60 odsto pacijenata pripadalo je starijoj populaciji, navodi agencija.

Istovremeno, junske temperature su u Japanu dostigle najviši nivo od početka merenja 1898. godine, objavila je Japanska meteorološka agencija.

Meteorolozi navode da je toplotni talas rezultat stalnog visokog pritiska iznad Pacifika, ali upozoravaju da klimatske promene takođe doprinose učestalosti i intenzitetu ovakvih vremenskih pojava.

Toplotni talas u VB za 10 dana odneo 263 života

Najmanje 263 osoba je preminulo tokom toplotnog talasa koji je zahvatio London između 23. juna i 2. jula, objavljeno je u najnovijem istraživanju Imperijal koledža u Londonu i Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu (LSHTM).

U studiji se navodi da se dve trećine smrtnih slučajeva ne bi dogodilo bez klimatskih promena, koje su, prema analizi, dovele do porasta temperature u Londonu za gotovo četiri stepena, prenosi Skaj njuz.

To je izazvalo upozorenja da britanske učionice, domovi za stare i bolnice nisu dobro pripremljeni za suočavanje s rastućim temperaturama.

Kako se navodi klimatske promene su efektivno utrostručile broj umrlih.

Jedan od autora istraživanja sa Imperijal koledža u Londonu Fredi Oto kaže da samo dva ili tri dodatna stepena tokom toplotnog talasa mogu da budu “razlika između života i smrti” za mnoge ljude.

“Klimatske promene su apsolutna prekretnica kada su u pitanju ekstremne vrućine, ali su i dalje vrlo nedovoljno prepoznate”, rekao je on.

Dodaje se i da ove brojke ne predstavljaju stvarni broj umrlih, već statističku analizu zasnovanu na postojećim metodama za procenu smrtnih slučajeva uzrokovanih vrućinom i to se poklapa s prethodnim službenim podacima, prema kojima je 3.000 ljudi umrlo tokom dugog, vrućeg leta 2022. godine.

 Ben Klark sa Imperijal koledža kaže da bi čak i bez klimatskih promena, mnoga mesta u Evropi verovatno iskusila period vrućeg vremena u poslednjih nekoliko nedelja.

“Ali klimatske promene su ga učinile znatno toplijim nego što bi bio, što ga zauzvrat čini mnogo opasnijim”, rekao je on.

Kako se navodi istraživanje je podstaklo nove pozive za prilagođavanje zgrada i spoljnih prostora kako bi se Britanci zaštitili od temperatura za koje njihove zgrade nisu bile projektovane.

Klimatske promene utrostručile broj smrtnih slučajeva u Evropi u junu i julu

Klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem utrostručile su procenjeni broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom krajem prošlog i početkom ovog meseca, pokazala je studija naučnika sa Imperijal koledža i Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu.

Studija je obuhvatila 12 velikih evropskih gradova odabranih zbog veličine, lokacije i prethodno izdatih upozorenja na vrućinu, a među tim gradovima su Madrid, Barselona, Lisabon, Pariz, London, Frankfurt, Milano, Rim, Sasari, Atina, Budimpešta i Zagreb i u njoj se procenjuje da je približno 2.300 ljudi umrlo zbog visokih temperatura u ovim gradovima, prenosi agencija Efe.

Procenjuje se i da bi, da se klima nije zagrejala zbog sagorevanja fosilnih goriva, bilo oko 1.500 manje smrtnih slučajeva, što znači da su klimatske promene odgovorne za 65 odsto “viška” smrtnih slučajeva.

“Ova studija pokazuje zašto su toplotni talasi poznati kao tihe ubice. Iako su neki smrtni slučajevi prijavljeni u Španiji, Francuskoj i Italiji, procenjuje se da je još hiljade umrlo od vrelih temperatura, a njihove smrti neće biti zabeležene kao smrti povezane sa vrućinom”, rekao je Malkolm Mistri, vanredni profesor u Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu.

Napominje se da je veći broj preminuo od vrućine u Barseloni nego u Madridu, iako je u španskoj prestonici zabeležen značajno veći porast temperature.

Naučnici smatraju da je razlog za to što veći broj ljudi u Barseloni živi u jednočlanom domaćinstvu, zbog čega su ti ljudi “ranjiviji”, piše španska agencija.

U studiji se dodaje da su ljudi stariji od 65 godina činili 88 odsto smrtnih slučajeva povezanih sa klimatskim promenama, a da su ljudi sa postojećim zdravstvenim stanjima najviše izloženi riziku od prerane smrti tokom toplotnih talasa.