in

Традиционално кошење жита код Буњеваца – рис

Домаћини овогодишњег риса били су Славица и Мирко Бабичкоковић, те не чуди што је на салашу ове породице крај Сенћанског пута код Суботице било живо.

Рис није мала ствар, одговорност је велика јер је свако зрно жито блага вредно. Зато су бандаш и бандашица једни од најважнијих људи током косидбе, а и одговорност рисара је такодјер велика јер од њиховог учинка зависи садржај „рапорта” који се предаје домаћину.

“Бандаш се врати са њиве, да рапорт домаћину да овде рецимо има шесдесет крстина онда домаћин зна коликом има у крстину, у крстини колико снопова, колико у једном снопу има жита тако да зна проценити колико има на тој њиви жита што ће њему требати”, рекао је Мирко Бабичковић, домаћин, Суботица.

Рис је некада био тежак и напоран целодневни посао, а задатак домаћица и рисаруша је био да се потруде око хране. Доручак и ручак су били издашни, јер овакав посао брзо троши калорије.

“Па за сам рисарски доручак, ручак у ствари иде крув, сланина, лук, кисело млеко да би имали снаге”, изјавила је Марија Бошњак, рисаруша.

Рис је била одлична прилика да се види ко коси, а ко воду носи пошто се у рису опробао и сам градоначелник.

дан, риса, 2

“У овој глобалној кризи која је завладала светом тек сада видимо шта је жито и шта значи жито. То је једно непроцењиво благо са којим на северу Србије наша држава располаже с непрегледним њивама”, саопштио је Стеван Бакић, градоначелник Суботице.

“Наша снажна порука је да и овим обилужавањем ми снажно позивамо наше Буњевце да задржимо наш идентитет, нашу културу, наше обичаје”, рекао је Вељко Војнић, потпредседник Буњевачког Националног Савита.

Дан риса у организацији Центра за културу Буњеваца помогли су суботичка локална самоуправа, Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине – заједнице, Министарство културе и информисања Републике Србије, Национални савит буњевачке националне мањине, „Буњевачки информативни центар” и „Буњевачки медија центар”.