Treći dan Poljoprivrednog sajma – gastronomski specijaliteti i savremena dostignuća; Veliki potencijal lekovitog bilja

Predstavljaju se Holandija, Češka, Italija, Španija, Mađarska, Severna Makedonija, Evropska unija, Indonezija, Republika Srpska i Crna Gora.

Organizovani zajednički nastupi pružaju mogućnost ostvarivanja poslovnih kontakata s međunarodnim partnerima, a kolektivna predstavljanja su i prilika da se pogledaju nacionalni proizvodi i simboli zemalja učesnica, učestvuje u promotivnim događajima, ali i degustiraju gastronomski specijaliteti.

U paviljonu Italije, u Hali 1, predstavlja se 15 kompanija iz različitih sektora. Reč je o firmama iz oblasti poljoprivredne mehanizacije i komponenti za mehanizaciju, opreme za navodnjavanje, voćarstva i savremenih tehnologija i industrije pakovanja, navodi se na sajtu Novosadskog sajma.

Na kolektivnoj izložbi Ministarstva poljoprivrede Češke, takođe u Hali 1, prisutno je 11 kompanija, koje se pretežno bave uzgojem goveda, proizvodnjom i prodajom semenske robe, đubriva, konsultantskim uslugama, kao i mesom i prerađevinama od mesa

U Hali 1 posetioci mogu posetiti i kolektivnu izložbu Ambasade Kraljevine Holandije i holandskog Ministarstva poljoprivrede, ribarstva i bezbednosti hrane i zaštite prirode.

Tu je okupljeno 12 kompanija, među kojima su one koje se bave razvitkom tehnologije u ratarskoj proizvodnji, genetskim materijalom u semenskoj proizvodnji. Ima i ekspertskih firmi koje proizvode đubriva, bave se zaštitom bilja i voćarskom proizvodnjom.

Kolektivna izložba Privredne komore Crne Gore, u Hali “Master”, predstavlja proizvode 18 kompanija iz grupa: meso, vino i druga alkoholna pića, žita, kolači, čajevi, maslinovo ulje i sokovi, a tu su i firme iz oblasti uvoza i veleprodaje.

Iako su poljoprivredni kapaciteti Crne Gore mnogo manji od srpskih, sekretar Odbora poljoprivrede i prehrambene industrije u Privrednoj komori Crne Gore Lidija Rmuš rekla je da se prehrambena industrija te zemlje brzo razvija i svake godine nudi nove proizvode.

“Za Crnu Goru je Međunarodni poljoprivredni sajam jedan od najznačajnijih u regionu, koji naši poljoprivrednici vole i rado ovde plasiraju svoje proizvode”, istakla je Rmuš.

U paviljonu Kraljevine Španije, koji organizuje Španska agencija za izvoz i investicije – ICEX, u Hali 1, učestvuje osam kompanija iz sektora navodnjavanja, plastenika, đubriva, prihrane bilja i druge prateće opreme za poljoprivredu i voćarstvo, semenskog i sadnog materijala, kao i nutrijenata.

Ovo je 10 jubilarni put da Kraljevina Španija učestvuje na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu.

Ambasada Indonezije u Hali 1 predstavila je tri kompanije koje se bave proizvodnjom palminog ulja, drvenog peleta i kafe.

U paviljonu Privredne komore Republike Srpske, u saradnji sa Spoljnotrgovinskom komorom Bosne i Hercegovine, u Hali 1 predstavilo se devet firmi iz oblasti proizvodnje prehrambenih proizvoda biljnog i životinjskog porekla, kao i iz vunske industrije, dok se kataloškim putem predstavlja više od 30 kompanija iz Republike Srpske i Bosne i Hecegovine.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Severne Makedonije i Privredna komora Severne Makedonije u Hali 1 predstavili su se proizvodima sedam kompanija. Na štandu se mogu naći lekovito bilje, pirinač, tartufi, mlečni proizvodi, konzervirano voće i povrće, kao i prirodno hladno ceđena ulja.

Paviljon Mađarske u Hali 2 organizovala je Srednjoevropska mreža za privredni razvoj (CED) u Budimpešti sa svojim predstavnicima iz Subotice i Novog Sada.

Njihov paviljon obuhvata 21 kompaniju, koje dolaze iz oblasti logistike skladištenja, građevinske i mašinske industrije, konsultantskih usluga, poljoprivredne informatike i digitalizacije u vođenju farmi, mesne industrije, proizvodnje stočne hrane i sistema za navodnjavanje.

Program u paviljonu Evropske unije, u Hali 1, ima nekoliko segmenata – panel i VIP razgovore, degustacije vina, predstavljanje nacionalnih kuhinja zemalja članica i instituta.

Tu je i novi segment “Pitaj stručnjaka”, u kom stručnjaci iz različitih oblasti, kompanija i instituta odgovaraju na konkretna pitanja o problemima u domaćinstvima i gazdinstvima.

Poljoprivredni sajam trajaće do 22. maja, a radno vreme sajma je od devet do 18 časova.

Za posetioce sa kupljenim ulaznicama, kojima cena nije menjana u odnosu na prethodnu godinu, u Poklon-igri pripremljen je vredan dar – traktor.

Za one koji nameravaju da Sajam posete porodično u sredu 21. maja organizovan je Porodični dan. Cene ulaznica nisu menjane od prošle godine, a najavljene su brojne diplomatske, privredne i stručne delegacije, kao i organizovane posete iz zemlje i inostranstva.

Veliki potencijal lekovitog bilja u srpskoj poljoprivredi

Pod organskom proizvodnjom u Srbiji nalazi se svega dva odsto lekovitog bilja, zbog čega bi u budućnosti trebalo raditi na razvoju tog sektora, izjavila je danas posebna savetnica ministra poljoprivrede Tatjana Brankov na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

“Sektor hortikulture nije dovoljno razvijen. Postoji tražnja za ovim proizvodom, mi u velikoj meri zadovoljavamo izvoz – 30 miliona evra bio je trgovinski deficit prošle godine, nešto povoljnija situacija je kod lekovitog bilja gde imamo suficit pet miliona evra”, rekla je Brankov na konferenciji “Ukrasno i lekovito bilje – potencijali za novu vrednost u poljoprivredi”.

Brankov je dodala i da će ministarstvo nastaviti da podržava ovu vrstu proizvodnje.

“Nekoliko je prioriteta koje treba forsirati u narednih 10 godina, potrebno je podsticati i urbano baštovanstvo, alternativne i egzotične vrste i mapiranje područja koja se bave hortikularnom proizvodnjom”, kazala je Brankov.

Rukovodilac grupe za voće, povrće i alkoholna pića Sektora za poljoprivrednu politiku Kolinda Hrehorović istakla da se današnja konferencija usmerila pre svega na mere koje treba pojačati kako bi Srbija bila konkurentna kada je u pitanju horitkultura.

“Prva prezentacija odnosi se na trenutno stanje hortikulture. Predstavićemo trenutno stanje statističkih podataka, spoljno-trgovinske razmene. Drugi deo prezentacije odnosi se na one delove koji nisu dovoljno iskorišćeni, odnosno mere podrške koje ministarstvo daje za ovaj sektor”, rekla je Hrehorović.

Hrehorović je objasnila i da u Srbiji postoje dve kategorije cveća, u Vojvodini plantažno i lekovito, dok je drugo samoniklo cveće u brdsko-planinskom delu koje ima veliki potencijal.

Direktor Instituta za lekovito bilje Milan Lukić istakao je da tržište u Srbiji nije na zavidnom nivou, ako se uzme u obzir da je Srbija osamdesetih bila jedan od najvećih izvoznika lekovitog bilja.

“Institut slavi 77 godina, zapošljava 150 i nešto zaposlenih, sa mnogo proizvoda koje izvozimo. Imamo nameru da proizvode plasiramo u EU, ali imamo problem radne snage”, zaključio je Lukić.