in

Трипут ура, долази нам Сепултура

Гроове је оно што нас покреће и оно што посебно волимо у музици. Зато је супер забавно кад читамо о Сепултури као о гроове метал бенду, јер можда је управо то тај чинилац који разликује овај бенд од других и приближава га онима који не воле метал. Овај бенд има фанове широм света у различитим екипама, од металаца до хипстера, па и до оних који воле електронски звук, јер бубањ и ритам у песмама Сепултуре нису са овог света.

Бенд оснивају средњошколци средином ’80-их, у бразилском гету. Браћа Кавалера и њихови другари су рокали за све паре, али тек од почетка ’90-их креће експериментисање са звуком. Колико је било метала, толико је било и истраживања богате музичке заоставштине Бразила.

Па би се тако у њиховој музици чуло с једне стране оно што раде Слаyер или Пантера, а с друге звуци трибалних ритмова који долазе из прашума Јужне Америке. Производи свега тога су албуми „Arise“, „Chaos AD“ и на крају најлегендарнији „Roots“. Ова три издања су једноставно муст хаве у фонотеци сваког озбиљног познаваоца и обожаватеља музике.

Легендарни певач бенда Max Cavelera одлази крајем ’90-их, а касније ће то исто урадити и брат му Игор. То је свакако огроман ударац на бенд од којег би се ретко ко опоравио. Па ево, 20 година касније, бенд и даље свира, избацује албуме, иде на турнеје и скупља испред бине више хиљада људи који певају и хедбенгују уз нове хитове исто као и уз старе.

Derek Green је певач који је ушао у Кавалерине ципеле и својим се гласом, али и стасом, одмах наметнуо као вођа, са толико продорним вокалом који кида ланце и удара у сваком правцу тела. Бенд можда свира гроове, али Green га ствара само гласом, тако да сам вокал постаје инструмент, и то можда онај најјачи и најпродорнији. Без обзира на промене чланова бенда, и даље смо могли да чујемо латино, world music и jazz утицаје док тврде гитаре бургијају и не остављају нас у милости.

У протеклим годинама бенд наставља да помера границе. Поред свог стандардног трасх метала, обрађивали су на изненађење свих чувени босса нова стандард „Girl from Ipanema“, али и велики Prodigy хит „Firestarter“. Да није било њих не би било ни бендова као што су Слипкнот, Корн, Гојира. Сви они наводе ове луде Бразилце као своје највеће узоре. МТВ их је једном назвао најбитнијим хеви метал бендом ’90-их, који поред својих музичких домета успева поруком да нападне све оно што им смета у организованој религији, као и репресивним политичким снагама.

Долазак Сепултуре у Нови Сад овог лета, на EXIT фестивал, јединствен је догађај за музичку сцену ових простора, зато нам је посебно драго што ће на хиљаде девојака и момака обучени у црно млатити косама и уживати уз тврди звук заједно са свима осталима који се не плаше да их помери нешто другачија и бучнија забава.