in

Упркос поскупљењима пројекти у грађевинарству нису стали

„Извођење пројеката у Србији у овој години није стало, све функционише како треба.

Да ли се грађевинци сусрећу са потешкоћама услед поремећаја на тржишту грађевинском материјала – да. Имамо намеру да разговарамо заједно са привредом и представницима Министарства грађевинарства како би у заједничким разговорима дошли до решења прихватљивог и за државу и за извођаче“, изјавила је она.

Додала је да цене грађевинског материјала сада скачу због украјинско-руске кризе, и подсетила да је први скок био приметан још прошле године у априлу преко поскупљења челика на светским берзама,

Тада су на снази биле мере државе за помоћ привреди у пандемији, то је унеколико ублажило поремећај због скока цена. Настављено је са овом новом кризом у Украјини, која је изазвала додатне поремећаје, рекла је она.

„Не знамо када ће се криза завршити, нити докле ће ићи. Нада свих нас је да ће се рат завршити што пре, а самим ти и смирити светско тржиште. Цене на светском тржишту директно утичу на цене у Србији“, објаснила је она.

Вулетић је рекла да је учешће грађевинарства у расту БДП Србије велико, и кључно за развој земље, јер је грађевина у директној вези са многим привредним гранама па остварује утицај на остале делове индустрије.

„Тренутно је преко 15.000 фирми у српској грађевини, више од 150.000 запослених, а већ из тих података јасан је значај грађевине за државу“, рекла је она.

Додала је да је много наших грађевинаца у иностранству, и страних у Србији, те да је то резултат глобалних токова који говоре да смо на светској мапи у овој индустрији, што се тиче извођења радова.

„За инвеститоре Србија је сама по себе интересантна као инвестициона дестинација за привреду, а то генерише грађевинске радове на објектима за индустрију“, рекла је она.

Додала је да Русија више није главна дестинација за српске грађевинаре, већ да је то сада Немачка.

„У Немачкој је све висе наших радника, јер су квалитетнији и коректно обављају посао.

Русија је више интересантна пројектантима, који могу да пројектују и дигитално одавде, а једини проблем који иу овом тренутку могу имати су плаћања“, рекла је она.

Сајам грађевинарства који је отворен данас је прилика да компаније покажу шта раде, и шта планирају, односно да размене искуства.

Данијела Антић из породичне фирме „Антић Коста“ из Сталаћа која се бави производњом металне галантерије за грађевинарство и послује од 1959. године каже да тренутно извозе у 15 земаља.

Тржиште су им државе бивше Југославије и неке европске дестинације.

„Трудимо се да у овим тешким временима задржимо раст који смо до сада имали и износио је годишње између 20 и 30 посто. Ова година је мало лошије кренула. Веома је тешко што се тиче металопрерађивачке индустрије пре свега за набавку репроматеријала. Сналазимо се као и остали“, каже представница фирме која запошљава 90 људи.

Милосава Вујовић је из крушевачке фирме „Конструкције“ која се бави производњом и монтажом челичних конструкција.

„Радимо по целој Србији, као и неке пројекте за Швајцарску и Црну Гору. Сада баш радимо на пројекту у Сурдулици“, каже представница фирме која запошљава 70 радника.

Запошљају људе различитих годишта, а Вујовић оцењује да се и у 2022. години ради успешно.

„Ради се пуно. Пројекти су ту. Ажурност фирме мора да се испоштује и сваки клијент. Мало су сада цене веће али мислим да ће то да се врати у неку нормалу што се тиче гвожђа и панела које увозимо из Грчке, Бугарске и Румуније“, рекла је она.

Додала је да су планови да се напредује и стигне што даље у послу.

„Генерално да проширимо производњу мало ван Србије“, каже она.

За наплату потраживања каже да је мало тежа, али да се снађу.

„Како морамо. Трудимо се да производимо и реализујемо. Битно да плате радника не трпе. Да радник буде задовољан то је најбитније. Кад су они задовољни ми смо још задовољнији“, закључује она.