Većina evropskih zemalja neće izdvojiti dovoljno sredstava za odbranu do 2030.

Na uzorku od gotovo 1.500 ekonomskih eksperata iz 131 zemlje, zaključeno je da će većina evropskih država do 2030. godine ostati ispod preporučenih nivoa vojne potrošnje.

Posebno zabrinjava što čak i države poput Nemačke i Francuske, koje imaju centralnu ulogu u bezbednosnoj politici EU i NATO, planiraju izdatke koje su prema mišljenju stručnjaka nedovoljni.

Eksperti očekuju da će vojna potrošnja u Nemačkoj iznositi 2,7 odsto njenog bruto domaćeg proizvoda, a u Francuskoj 2,8 odsto BDP-a.

Ispitanici pritom smatraju da izdaci Nemačke za odbranu u pomenutom periodu treba da budu na nivou 3,5 odsto njenog BDP-a, isto kao i izdaci Francuske, dakle znatno viši.

Prema rečima stručnjaka, Austrija i Švajcarska, koje nisu članice NATO, će izdvojiti manje od dva odsto za odbranu do 2030.

NATO članice se formalno obavezuju na izdvajanja od najmanje dva odsto BDP-a za odbranu, ali praksa pokazuje da se taj prag često ne dostiže.

Razlog za zabrinutost je i činjenica da države poput Nemačke, koje su najavljivale tzv. Zeitenwende (zaokret u odbrambenoj politici), ne uspevaju da realizuju sopstvene planove u punom obimu.

U mnogim zemljama nedostaje politička volja da se budžeti prilagode novim bezbednosnim rizicima, prokomentarisao je istraživač IFO Niklas Potrafke.