in

Veštačka inteligencija neće zameniti ljude, ali će povećati produktivnost rada

Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Filipović rekla je u razgovoru za Tanjug da većina ljudi razmišlja o tome kako će im veštačka inteligencija oduzeti posao, a manje o tome kako će veštačka inteligencija stvoriti nove poslove ili poboljšati postojeće.

“Ono što je sigurno jeste da će veštačka inteligencija doprineti razvoju poslova odnosno razvoju produktivnosti i to podrazumeva da ćemo neke aktivnosti obavljati mnogo brže, što će doprineti uštedi vremena”, istakla je Filipovićeva.

Kako je navela, mašine su kroz istoriju menjale manualne i rutinske poslove, a sada postoji mogućnost zamene poslova visoko kvalifikovane radne snage i to u razvijenim ekonomijama, koje imaju odgovarajuću infrastrukturu.

Filipovićeva je naglasila da je uticaj veštačke inteligencije prisutan u svim poslovnim sferama uključujući digitalni marketing, gde je sada došlo do personalizacije komunikacije i potpunog prilagođavanja proizvoda potrebama kupaca.

“Što se tiče prilagođavanja proizvoda, evo ako uzmemo primer odeće, to će podrazumevati da veštačka inteligencija dizajnira određeni komad odeće i stavlja ga na onlajn prodaju na bazi automatizovanog procesa proizvodnje, dakle u potpunosti opet pod uticajem veštačke inteligencije, a na kraju će moći da se rade i izmene tog odevnog predmeta prema povratnim informacijama koje se dobiju od potrošača”, rekla je Filipovićeva.

Na pitanje kako veštačka inteligencija može pomoći digitalnom marketaru da lakše dopre do potencijalnih kupaca, Filipovićeva kaže da ona omogućava obraćanje kupcima u pravom trenutku.

“Možemo da pošaljemo potrošaču elektronski kupon za popust na određeni proizvod u trenutku kad prolazi pored tog prodajnog objekta, zatim da mu pustimo sajtove koji su prilagođeni bojama koje on najviše voli ili uz muziku koja najviše odgovara njegovom raspoloženju”, rekla je Filipovićeva.

Kao primer navela je kompaniju Unilever, koja u svom portfoliju ima više od 400 brendova, a koja za opise proizvoda na onlajn prodavnici koristi sopstvenu tehnologiju veštačke inteligencije.

Kada je reč o uticaju četa GPT na posao kopirajtera, Filipovićeeva kaže da je tu došlo do kooperacije između čoveka i mašine.

“Uobičajeno je da danas marketinškim agencijama čet GPT ili neka druga vrsta veštačke inteligencije daje odgovarajuće ideje odnosno kreativne ideje, inspiraciju, dok s druge strane onda to kreativni timovi u agencijama preuzimaju, prerađuju i stavljaju na portale”, kazala je Filipovićeva.

Dodala ja da je u tom slučaju potrebno voditi računa o kršenju autorskih prava i mogućnosti da veštačka inteligencija reprodukuje stereotipne sadržaje na osnovu baze podataka kojom je “nahranjena”.

“Ono što je definitivno u doglednoj budućnosti jeste da ljudi ostaju uključeni u marketinške procese”, poručila je Filipovićeva.

Na pitanje koliko je veštačka inteligencija u marketingu etična, Filipovićeva je navela da su zahvaljujući njoj klijenti zadovoljniji, ali da se s druge strane brendovi suočavaju sa problemom upravljanja reputacijom, ali i problemom bezbednosti čuvanja podataka potrošača.

“Tu je najbitnija transparentnost i kako se podaci u krajnjem slučaju koriste. Kada je reč o autorskim pravima, tu ćemo imati još uvek nekih izazova s obzirom na to da su već pokrenute velike parnice, recimo pre par meseci Njujork Tajms je tužio čet GPT upravo zbog korišćenja njihovih tekstova pri obučavanju mašine da nauči da kreira sadržaje”, rekla je Filipovićeva Tanjugu.

Dodala je da će u tom slučaju najbitnije biti kako zakonodavac reaguje.

“Prošle nedelje Generalna skupština Ujedinjenih nacija donela je svoju prvu rezoluciju o veštačkoj inteligenciji, gde su date smernice kako sa njom postupati. Činjenica je da su to samo smernice, a ne obavezujući zakoni, tako da nam ostaje da se nadamo da su kompanije kojima poklanjamo podatke bar etički dobro nastrojene”, poručila je Filipovićeva.

Veštačka inteligencija je napravila revoluciju u korisničkim servisima, gde sada napredniji četbotovi i virtuelni asistenti mogu da vode smislen i vrlo koristan razgovor sa kupcem u realnom vremenu.

Marketing timovi se nadaju da ce veštačka inteligencija rezultirati jeftinijim, bržim i praktično neograničenim načinima za oglašavanje proizvoda.

Tehnologija se može koristiti za kreiranje naizgled originalnog teksta, slike ili videa, pri čemu potrošen novac može biti za 10 ili 20 puta manji, a kao primer možemo uzeti filmsku ekipu koja umesto da ode u Afriku kako bi snimila reklamu, to može učiniti virtuelno iz studija.

Procenjuje se da će do 2026. godine veštačka inteligencija na svetskom nivou dovesti od povećanja prihoda u iznosu od 900 milijardi evra, a najveće dobitke imaće SAD i Kina.

Očekuje se da veštačka inteligencija za 25 odsto uveća BDP Kine, a za 15 odsto BDP Sjedinjenih Američkih Država.

Ono što brine stručnjake iz Međunarodnog monetarnog fonda jeste činjenica da će verovatno doći do međudržavne i unutarklasne polarizacije, što će reći da u okviru jedne zemlje pojedina zanimanja će rasti pod uticajem veštačke inteligencije, jer će postajati produktivnija, dok će s druge strane pojedina zanimanja potpuno nestajati ili će se značajno smanjivati njihovi dohoci, zbog nemogućnosti integracije veštačke inteligencije u njih.



Autorska prava RTV / Tekst / Slika / Video /