admin
“Uloga naših zemalja će po meni postati sve važnija. Mi smo male države, kao što je to poznato, mali narodi, ako govorimo o brojkama ili veličini, a ne o našem ponosu i dostojanstvu. Ja mislim da ćemo imati veći značaj u budućnosti i objasniću vam zašto. Sedam miliona ljudi ima u Srbiji, 10 miliona u Azerbejdžanu, tri miliona u Jermeniji. Moraćemo da se međusobno dobro slažemo, da sarađujemo i radimo zajedno”, naglasio je Vučić, u prisustvu predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva i predsednika Jereminije Vahana Hačaturijana.
Vučić je, na pitanje moderatora da li vidi Srbiju kao važan most za Evropu i Evroaziju, kada je reč o definisanju tog ekonomskog identiteta regiona, rekao da je iznenađen koliko je veliko interesovanje za taj panel i da svi govore inače samo o sutrašnjem obraćanju predsednika SAD Donalda Trampa i analiziraju današnje govore predsednika Francuske Emanuela Makrona i predsednice EK Ursule fon der Lajen.
“U današnjem svetu bez ikakvih pravila i propisa, gde velike ribe jedu male i to više niko ni ne krije, oni sami to kažu. Jednostavno to rade otvoreno i govore otvoreno. Bez poštovanja Povelje Ujedinjenih nacija i rezolucija UN, mi moramo da brinemo o sebi u takvoj situaciji”, istakao je Vučić.
Kako je rekao, postoje dve različite škole mišljenja po tom pitanju.
“Jedna je da se pripada nekom od tih velikih novih imperija u različitim hemisferama ili da i dalje branimo našu nezavisnost i suverenitet. Poznajući Azerbejdžance, Srbe, Jermene, uveren sam da ćemo odabrati drugu mogućnost, a to znači da ćemo štititi naše zemlje, naš narod i naš suverenitet i nezavisnost. Naravno, želimo da sarađujemo sa svima, ali na kraju krajeva moraćemo da čuvamo naš nacionalni interes i našu državnost”, kazao je Vučić.
Istakao je da je izuzetno važno da zemlje na području Evroazije rade zajedno i da sve više budu vezane za zajedničku sudbinu.
“Da radimo na veštačkoj inteligenciji, na inovacijama, na sektoru odbrane i trebalo bi češće da održavamo političke konsultacije po različitim pitanjima. Mi obe zemlje smatramo prijateljskim zemljama, čak i više od toga, predsednika Hačaturijana ne znam lično, istina, kao što poznajem predsednika Alijeva koga smatram ličnim prijateljem i nadam se da ćemo moći da izgradimo taj odnos i sa ostalima. Kada smo zajedno, mnogo smo jači, poručio je Vučić.
Kako je rekao, zemlje Kavkaza su postale ključni posrednik, ali i tačka susreta između Evrope i Azije.
Napomenuo je da su inače sve tri zemlje članice Evropske političke zajednice.
“Na putu smo Evropske unije, možda je Srbija u prednosti u odnosu na zemlje Kavkaza, ali smo u vrlo sličnoj situaciji i moraćemo da hodamo istim putem. Ja verujem u našu saradnju, ja u nju verujem jer smo pred raznim previranjima, ekonomskim, recimo pandemija, inflacija, lanci snabdevanja, carine, sankcije i drugo. Zbog toga moramo da se povezujemo. Ako je reč recimo o putnoj i železničkoj infrastrukturi, digitalnoj ekonomiji, u vezi sa inovacijama i IT sektorom i veštačkom inteligencijom, veštačkoj inteligenciji, to je nešto što će učvrstiti veze između naših zemalja, jače nego što su bile ranije”, kazao je predsednik Srbije.
Istakao je da veruje u iskreno prijateljstvo i značajan interes za povezivanje na mnogo jači, čvršći i brži način u narednom periodu i da je međusobno povezivanje rešenje za ove zemlje.
Vučić je rekao da se danas govori o miru i stabilnosti, a da nikada nije bilo manje mira i stabilnosti, dodajući da je prošla godina bila najgora godina posle Drugog svetskog rata kada je reč o broju ratova koji se vode u različitim delovima sveta, da će ova godina po tome biti gora nego prošla, a ona tamo godina biće gora od ove godine.
“Svi govore o miru optužujući nekog drugog za nepoštovanje nekih pravila, ali na kraju krajeva svi vode računa o sopstvenim nacionalnim interesima, a nikoga nije briga za multilateralizam i to je najveća greška koju smo svi napravili u prošlosti. Danas to niko ne može da ispravi. Ako očekujete da će predsednik Donald Tramp sutra reći, u redu, potpuno se slažem sa rečima Ursule fon der Lajen, od toga nema ništa i svi to znaju unapred”, rekao je Vučić.
On je ukazao da bi mnogi rekli – daleko je to od nas, ali, kako je naveo, postoji efekat prelivanja.
“Šta će biti posledica svega toga za ostale? Neki bi rekli, čak i u našim zemljama, u Jerevanu, u Bakuu ili u Beogradu, u redu, to je daleko od nas. Međutim, mi imamo efekat prelivanja i svi ćemo se suočiti sa posledicama. I zbog toga sam pominjao stvaranje čvršćih veza između naših zemalja, kako bismo nekako preživeli te potrese za našu ekonomiju i politiku”, rekao je Vučić.
On je dodao da uopšte nije optimista.
“Upravo smo ušli u svet nestabilnosti i neizvesnosti. Nisam siguran da ćemo uspeti u narednim godinama da to prebrodimo. Žao mi je što sam morao to da kažem, jer ovo je moj 12. nastup u Davosu, ja sam ovde veteran. Mislim da sam jedini ovde koji je prisutan čak 12 puta. Nikada nisam video brojniju publiku. Ljudi ne aplaudiraju nikome, ljudi su ovde jer su zabrinuti za budućnost”, rekao je Vučić.
Kako je naveo, predstavnici kompanija, državni lideri, predsednici vlada, poslanici u parlamentu su tu i niko ne likuje, niko se ne smeje, niti se iko smeši, jer ljudi ne znaju šta donosi budućnost našim zemljama.
“Naravno, da brinemo, ali međusobno povezivanje je rešenje za naše zemlje. Ne možemo da smanjimo, ali možemo da ublažimo pritisak na naše zemlje i da pronađemo nekakva dobra”, rekao je Vučić.
Pojačaćemo saradnju sa zemljama Evroazije,uskoro avionska linija Beograd-Baku
Predsednik Vučić izjavio je danas u Davosu da će Srbija pojačati saradnju sa zemljama Evroazije i istakao da se završava sporazum o gasnoj elektrani u Nišu, u šta će Azerbejdžan, zajedno sa Srbijom, uložiti oko 600 miliona evra, kao i da će uskoro biti uspostavljena direktna avionska linija između Bakua i Beograda.
“Već imamo direktnu liniju sa Tbilisijem i nadamo se da ćemo to uraditi i sa Jerevanom. To znači da se Srbija trudi da se osloni još više, ne samo na zapad, već i na istok i na naše prijatelje na koje uvek možemo da računamo”, rekao je Vučić na panelu Obikovanje ekonomskog identiteta Evroazije, u okviru Svetskog ekonomskog foruma, na kome je učestvovao sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim i predsednikom Jermenije Vahanom Hačaturijanom.
| Zaboravljeno da je pitanje Kosova i Metohije bila prva Pandorina kutija |
|
Predsednik Srbije je dodao da na globalnom nivou ima trenutno velikih problema i da svaka zemlja ima svoju Pandorinu kutiju, ali da je zaboravljeno da je pitanje Kosova i Metohije bila prva Pandorina kutija. “Prava Pandorina kutija otvorena je po pitanju Kosova. Kada su mnoge zemlje u svetu, zapadnom svetu posebno, priznale nezavisnost Kosova i tada rekle to je zbog humanitarne katastrofe koju je, navodno, izazvala srpska vlast i njeno delovanje na Kosovu”, istakao je Vučić. |
Dodao je da nije optimističan kada je reč o situaciji u svetu jer je, kako je ukazao, činjenica da imamo sve više regionalnih i lokalnih ratova, mnogo više nego ranije.
“Ne postoji nikakva izvesnost, a to nije bio slučaj do proteklih nekoliko meseci. Takođe, moram da kažem da taj razdor između Sjedinjenih Država i Evrope neće biti samo privremeno pitanje, to će trajati i na kraju moraćemo da platimo cenu toga”, ukazao je predsednik Srbije.
Izrazio je nadu da će Srbija uspeti da se izbori sa svim izazovima uz pomoć prijatelja.
“Uz pomoć i podršku dobrih prijatelja, kao što su i Jermenija i Azerbejdžan i, nadamo, se i Turske, uspećemo da prebrodimo te teškoće”, rekao je predsednik Vučić.
Očekujemo uskoro dolazak Alijeva u Srbiju i dogovor oko gasne elektrane
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da uskoro očekuje dolazak predsednika Azerbejdzana Ilhama Alijeva u Srbiju i dodao da veruje da će biti potpisan dogovor oko gasne elektrane.
“Verujem da ćemo potpisati taj dogovor oko gasne elektrane. 500 megavata ćemo dodati u naš sistem, što je velika, velika stvar koja ne zavisi od sunčanih dana, ne zavisi od vetra, zavisi samo od snabdevanja gasom, a sa Azerbejdžanom potpisujemo ugovor da oni dostave gas preko bugarskog interkonektora koji smo izgradili zajedno sa Evropljanima. To će u okolini Niša biti gasna elektrana, novi poslovi na jugu Srbije”, rekao je Vučić novinarima u Davosu, gde učestvuje na Svetskom ekonomskom forumu.
Dodao je da to predstavlja značajno snižavanje tenzija za nas kada je reč o obezbeđivanju električne energije u budućnosti.
“Ono što je zanimljivo, imali smo sastanak, osim sa Mađarima, i sa Francuzima, sa EDF-om, kompanijom za električnu energiju i sa njima smo potpisali Memorandum o razvoju nuklearne energije u Srbiji, ali i jednog holističkog sveobuhvatnog pristupa kako da rešavamo nagomilane probleme i kako da obezbedimo dovoljno struje u budućnosti za Srbiju, posebno imajući u vidu data centre, superkompjutere”, rekao je Vučić.
Dodao je da drugi superkompjuter Srbija kupuje baš u Francuskoj.
“Tako da očekujem njihov dolazak uskoro u Srbiju da pokušamo da napravimo i zajednička rešenja, da vidimo kako da se izborimo sa svim tim problemima”, rekao je Vučić.
Istakao je da Srbija hoće da gradi nove data centre i da je neophodna električna energija.
“Hoćemo da gradimo nove data centre. Nama data centar u Kragujevcu troši više nego ceo Kragujevac struje, sve sa FIAT-om zajedno. Dakle, data centri i nove tehnologije, veštačka inteligencija troši bukvalno nenormalne količine električne energije. Mi moramo na to da se naviknemo, da se pripremimo i da napravimo mrežu koja to može da primi i prihvati i zato nam je i taj sastanak sa IDF-om bio važan”, rekao je predsednik Vučić.
Ilham Alijev: Sve je moguće ako imate jasnu viziju budućnosti svoje zemlje
Sve je moguće ako imate jasnu viziju budućnosti svoje zemlje, izjavio je danas predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev na panel diskusiji “Oblikovanje ekonomskog identiteta Evroazije”, u kojoj je učestvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Alijev je napomenuo da Azerbejdžan ima strateška partnerstva sa deset članica Evropske unije, sveobuhvatni strateški sporazum sa Kinom, dok su u toku su razgovori o strateškom partnerstvu sa Sjedinjenim Američkim Državama.
“Sve je to moguće i ne protivreči jedno drugom ako imate jasnu viziju budućnosti svoje zemlje, ako imate snagu, konsolidovano društvo i ako radite ono što je ispravno, bez obzira na to ko šta govori ili piše o vama”, smatra predsednik Azerbejdžana.
Prvi teret kritičnih proizvoda, naftnih derivata iz Azerbejdžana, transportuje se u Jermeniju, što samo po sebi obara cene, što je bilo nezamislivo pre dve ili tri godinen zbog loših odnosa dve zemlje, a danas je realnost.
“Ako preuzmete kontrolu nad situacijom, ako ste posvećeni nacionalnim interesima i budućnosti naroda koji vodite, možete postići uspeh”, tvrdi Alijev.
Prema njegovim rečima, Azerbejdžan je uspeo da uspostavi bliske odnese sa svim susedima, a takođe je otvorio koridore i transport robe ide preko Gruzije, s tim da će uskoro ići i kroz Jermeniju.
Azerbejdžan nije članica Svetske trgovinske organizacije, dok je veoma blizak sa Turskom u kojoj ima velika ulaganja od 20 milijardi dolara, a ulaže i u Gruziju i planira da uspostavi novi transportni koridor.
On se složio sa tvrdnjom Vučića da je situacija u svetu složenija nego ikada pre, ali dodao da je moguće postići uspeh ako se država bavi svojim nacionalnim interesima.
“Kada govorimo o miru sa Jermenijom i prethodnih 30 godina sukoba, mi smo kao država i kao narod prošli kroz izuzetno teške trenutke gubitak teritorija, milion ljudi bez doma i interno raseljenih. Ali nismo izgubili nadu. Nismo izgubili hrabrost da pokušamo da obnovimo pravdu, međunarodno pravo i naš suverenitet. Za to nam je trebalo 30 godina”, poručio je Alijev.
On je napomenuo da međunarodne institucije tada, pa i danas, nisu promenile svoje ponašanje, ali Azerbejdžan jeste.
“Prestali smo da verujemo da će neko doći i rešiti naše probleme umesto nas. Sve nade u međunarodno posredovanje su se potpuno srušile. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao najviše međunarodno telo, usvojio je četiri rezolucije kojima se zahtevalo povlačenje jermenskih trupa sa naše teritorije. Te rezolucije su ostale samo na papiru”, podsetio je predsednik Azerbejdžana.
On je naveo da se situacija popravila tek kada je Azerbejdžan uzeo situaciju u svoje ruke, ali i istakao da se Baku zaustavio kada je obnovio međunarodno pravo, suverenitet i teritorijalni integritet i postigao mir.
“Za lidera zemlje koja je patila 30 godina, zaustaviti se u pravom trenutku je izuzetno odgovorna i važna odluka. Mogli smo da nastavimo. Govorim otvoreno. Ali to bi dovelo do beskrajnih ratova, dodatnih patnji i novih žrtava. Rat se nikada ne bi završio. Neko je morao da ga zaustavi – i mi smo odlučili da ga zaustavimo”, napomenuo je Alijev.
Prema njegovim rečima, rekordnom brzinom se došlo od ozbiljnog vojnog sukoba u septembru 2023. do avgusta 2025, kada su predstavnici Azerbejdžana i Jermenije parafirali mirovni sporazum pred predsednikom Trampom,
Predsednica Limak holdingsa Ebru Ozdemir je upozorila da su investicije moguće samo ako postoji mir i dugoročna stabilnost u oblastima gde treba ulagati.
Prema njenim rečima, u regionu treba graditi infrastrukturu i to ne samo fizičke puteve, već i energetske i digitalne koridore, kao i da treba razmišljati o velikim ulaganjima i stvaranju velikog ekosistema u kome niko neće biti na gubitku.
Pozdravila je obraćanje govornika na panelu i navela da su njihove reči ohrabrujuće za budući ekonomski razvoj regiona koji, kako je navela, podržava i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan.
Ona očekuje investicije u obliku javno-privatna partnerstava, s tim da će kasnije doći privatni investitori, a Turska će biti akcelerator i garant razvoja.
Autorska prava RTV / Tekst / Slika / Video /