in

Vučić: Pruga Niš-Dimitrovgrad biće završena do kraja 2027.

Vučić: Pruga Niš-Dimitrovgrad biće završena do kraja 2027.

“Mi bismo voleli kada bi mogli da završimo do maja 2027. zbog EXPO, ali realno je da bude do kraja 2027. To je neverovatna stvar za celu Srbiju, od Pirota do Beograda da dođete za tri sata. A možete da zamislite koliko ćemo da skratimo put do Istanbula”, rekao je Vučić tokom obilaska radova na rekonstrukciji i modernizaciji pruge Niš Dimitrovgrad na deonici Pirot – Sukovo.

On je naglasio da brine za prugu Beograd- Niš i pozvao EU da požuri malo sa radovima na njoj.

“Mi smo beskrajno zahvalni za ogroman novac koji su nam dali. Samo kada bi još malo ubrzali”, rekao je Vučić.

Ambasador EU u Srbiji Emanuel Žiofre odgovorio je da tesno sarađuju sa srpskim ministarstvima da ubrzaju procedure.

To je naš zajednički strateški projekat i mogu vam reći da, kao i vi, gledamo da to uradimo što pre”, rekao je Žiofre.

Vučić je na to rekao da ne može da natera Žiofrea, niti može ministru građevine Goranu Vesiću da kaže da se nešto nelegalno radi.

“Samo molim da se ubrza, ali mora da se uradi kvalitetno i dobro. To je od ogromnog značaja. Ljudi su već naviknuti na velike rezultate, znaju da će ovo da bude, a ranije kada čuju neko takvo obećanje, nisu verovali da će se to uraditi”, poručio je Vučić.

Dodao je da niko ništa nije uradio 40 godina i onda neko prigovara što se kasni mesec dana.

“Ni u jednoj evropskoj zemlji se ne gradi kao u Srbiji”, konstatovao je Vučić.

On je istakao da su logistički centri ono što nam je veoma važno i što nam nedostaje.

“Poput logističkog centra koji smo zajedno sa predstavnicima EU svojevremeno otvarali u Batajnici, biće nam potrebno mnogo novih logističkih centara u koje ćemo da ulažemo novac. U Jagodinskoj opštini ćemo morati da mi uradimo jedan logistički centar”, rekao je Vučić.

Za obnovu pruge Niš-Dimitrovgrad dobićemo 430 miliona od EU

Predsednik Srbije izjavio je danas tokom obilaska radova na rekonstrukciji i modernizaciji pruge od Niša do Dimitrovgrada, na deonici Pirot – Sukovo, da ćemo dobiti više novca od EU za taj projekat – oko 430 miliona evra zajedno sa obilaznicom oko Niša.

“I sad razgovaramo sa Evropljanima, sa kojima radimo ovu deonicu, biće značajno više novca, sve ukupno zajedno sa obilaznicom oko Niša i sa svim drugim, računam da će to biti negde oko 430 miliona evra. Od toga ćemo dobiti za ovu deonicu Niš – Dimitrovgrad, plus za obilaznicu i za sva ta tri dela o kojima pričamo, oko 108 miliona evra od Evrope, na poklon”, rekao je Vučić.

On je dodao da je to veliki novac koji će Srbija dobiti od EU.

“Najveći novac smo dobili, od ukupno 2,775 milijardi evra, koliko je sad procenjeno 610 miliona evra za brzu prugu Beograd – Niš. I stvari se kreću konačno, ja sam uvek nezadovoljan, uvek mislim da može brže, ali to su velike stvari koje menjaju izgled naše zemlje”, rekao je Vučić.

Naglasio je da će, kada bude gotova brza pruga, moći da se stigne za dva sata i deset minuta od centra Beograda do centra Niša.

Radovi na rekonstrukciji međunarodne pruge od Niša do Dimitrovgrada počeli su krajem prošle godine, podizanjem starih šina kod pirotskog sela Staničenje. Reč je o deonici u dužini od 86 kilometara, a rok za završetak radova je 1. 276 dana.

Izvođač radova je kompanija Trejs, a vrednost radova je oko 170 miliona evra. U pitanju je jedina deonica na trasi evropskog železničkog Koridora 10 koja nije elektrificirana. Ova pruga izgrađena je 1886. godine. Nije rekonstruisana decenijama pa su vozovi na pojedinim deonicama išli brzinama do 30 kilometara na sat.

Projekat se finansira iz kredita Evropske investicione banke i budžeta Republike Srbije, kao i iz donacije Investicionog okvira za Zapadni Balkan. Zamenik gradonačelnika Pirota Miloš Colić rekao je ranije za Tanjugu da se rekonstrukcija međunarodne pruge Niš – Dimitrovgrad uveliko radi u okolini Pirota i da izvođači obavljaju radove u skladu sa predviđenom dinamikom.

Kako je rekao, strateški je značaj ovog posla za Pirot jer se očekuje da usledi reafirmacija železničkog saobraćaja, ali i da se ova vrsta saobraćaja odvija neuporedivo bezbednije nego što je to sada slučaj.

“Veliko nam je zadovoljstvo da posle putnog Koridora 10, imamo rekonstrukciju i železničkog koridora, što je od velikog značaja za privredu, ali i za ceo ovaj deo Srbije. Ono što smo mi kao lokalna samouprava sa Ministarstvom građevinarstva dogovorili jeste da se posebno vodi računa na to da pruga bude sigurnija. Počev od naselja Radin Do, kroz koje prolazi međunarodna pruga, propust će biti širi i bezbedniji, imaćemo dva pothodnika kod Železničke stanice, zatim most od 15 metara na ulazu u naselje Đeram”, rekao je Colić.

Istakao je da će u urbanim delovima pruga biti zvučno izolovana, a pružni prelazi mnogo bezbedniji. Veoma zahtevni radovi na rekonstrukciji pruge odvijaju se tako što se naizmenično prekida saobraćaj.

“Mi smo veoma zadovoljni dinamikom kojom se ova pruga rekonstruiše i očekujemo da železnički saobraćaj, i putnički i teretni, kada ovaj posao bude završen bude neuporedivo kvlaitetniji u budućnosti”, kazao je Colić.

Međunarodna pruga od Niša ka Sofiji, bila je u veoma lošem stanju, a na pojedinim deonicama godinama unazad kompozicije teretnjaka su se kretale redukovanom brzinom, na svega tridesetak kilometara na sat. Upravo zbog dotrajale pruge, krajem 2022. godine nedaleko od Pirota desio se i akcident kada su se izvrnuli vagoni koji su prevozili amonijak, pa je došlo i do curenja amonijaka. Kada ova investicija bude završena, kompletan železnički saobraćaj odvijaće se neuporedivo bezbednije.

Nenad Stanisavljević iz Infrastrukture železnice Srbije je ranije rekao da ovaj projekat, osim rekonstrukcije pruge od Sićeva do Dimitrovgrada, podrazumeva i izgradnju pružne obilaznice oko Niša u dužini od oko 22 kilometra.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić prisustvovao je prošle godine u novembru početku radova i naglasio da će se rekonstrukcijom i modernizacijom železničke pruge Niš-Dimitrovgrad obuhvatiti, rekonstruisati, modernizovati i elektrifikovati postojeće pruge Niš – Dimitrovgrad, izgraditi nova, jednokolosečna, elektrifikovana obilazna pruga oko Niša u dužini od oko 22 kilometra, čija je izgradnja planirana za 2024. godinu, kao i modernizovati signalni i telekomunikacioni sistemi za celokupan projekat.

Rekonstrukcijom i elektrifikacijom pruge Niš – Dimitrovgrad, železnički Koridor 10 postaje konkurentniji transportni pravac, čime će se stvoriti uslovi za veći tranzitni saobraćaj kroz Srbiju, kao i između naše zemlje i Bugarske.

Vesić je početkom marta ove godine rekao da će i brza pruga Niš- Beograd biti izgrađena do kraja 2028. godine, kao i da će se vozom stizati za 100 minuta, a da će radovi početi 2025. godine. Prilikom nedavne posete Naučnom- tehnološkom parku u Nišu, i predsednica Skupštine Ana Brnabić izjavila je da očekuje da ove godine počne izmeštanje pruge iz centra Niša.

Radovi na obilaznici oko Niša počeće najkasnije 1. juna

Predsednik Srbije izjavio je danas da će radovi na obilaznici oko Niša početi najkasnije 1. juna i da je reč o projektu od velikog značaja za ljude koji žive u tom gradu.

Tokom obilaska radova na rekonstrukciji i modernizaciji pruge Niš – Dimitrovgrad na deonici Pirot – Sukovo, Vučić je rekao da je obilaznica oko Niša važan projekat za Nišlije, jer će rasteretiti veliki deo grada, a posebno u Crvenom krstu i Panteleju.

“To je za Nišlije ogromna vest, uz sve projekte koje smo radili, uz sve fabrike koje smo doveli, znam da ljudi nisu nikada sasvim zadovoljni, ali ovo su velike stvari za Niš”, rekao je Vučić.

Kada je u pitanju pruga Beograd-Niš on je najavio da će se u narednom periodu izvoditi radovi u tri faze – prva do Velike Plane, druga Velika Plana – Paraćin i treća Paraćin-Trupale.

“To su tri sektora koja ćemo da radimo na pruzi Beograd-Niš, od izuzetnog značaja. Mi time podižemo celo Pomoravlje, podižemo taj smederevski i podunavski deo Šumadije, kompletan nišavski deo Rasinskog okruga”, rekao je Vučić.

Zatražena veća podršku EU za rekonstrukciju deonice pruge Valjevo-Vrbnica

Predsednik  Vučić prilikom obilaska radova na rekonstrukciji i modernizaciji pruge Niš-Dimitrovgrad, na deonici Pirot-Sukovo, rekao je šefu Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuelu Žiofreu da bi bilo dobro da EU više finansijski pomogne oko rekonstrukcije dela pruge na deonici Valjevo – Vrbnica.

“To je najveće parče koje nedostaje. Mi smo radili od Rakovice i Resnika do Valjeva , ostaje Valjevo, Kosjerić, Požega, Užice, Priboj, Prijepolje pa sve do Vrbnice. Sve će mnogo drugačije izgledati kada se to završi”, rekao je predsednik.

Žiofre je odgovorio da je to još jedan projekat za koji je EU zainteresovana, da na crnogorskoj strani rade prugu i imaju plan rasta sa dodatnim sredstvima.

Predsednik je rekao da će taj deo biti posebno značajan zbog konekcije sa Barom, Podgoricom i uopšte severom Crne Gore.

“I za nas još važnije – do Prijepolja, Priboja, Užica. Istovremeno, kada završimo autoput do Požege, Priboja i Zlatibora”, rekao je predsednik.

Žiofre: EU za izgradnju železničke obilaznice oko Niša izdvojila 242 milona evra

Ambasador EU u Srbiji Emanuel Žiofre izjavio je danas da EU sa ponosom radi zajedno sa Republikom Srbijom na podršci izgradnje železničke obilaznice oko Niša i da je za taj projekat izdvojila 242 miliona evra.

“Za ovaj projekat EU je obezbedila 108,6 miliona evra granta, odnosno bespovratne pomoći. Evropska banka za obnovu i razvoj je obezbedila povoljan zajam u vrednosti od 134 miliona evra. To znači, da je sve ukupno za ovaj projekat EU obezbedila iznos od 242 miliona evra”, rekao je Žiofre tokom obilaska radova na rekonstrukciji i modernizaciji pruge Niš Dimitrovgrad na deonici Pirot – Sukovo.

Žiofre je rekao da će obilaznica prevashodno služiti za unapređenje teretnog železničkog saobraćaja i železničke veze između Niša i Dimitrovgrada i dalje ka Sofiji, a da će paralelno sa tim, to biti i značajno olakšanje za sam gradski saobraćaj unutar samog grada Niša.

“Ova linija će biti elektrifikovana i opremljena najsavremenijim evropskim sistemom za upravljanje železničkim saobraćajem. To će obezbediti veću i bezbedniju železničku liniju u skladu sa najvišim evropskim standardima. Mi znamo da je transportna infrastruktura, uključujući železnicu, od ključne važnosti za privredni rast. Tako će ovaj deo Srbije, jugoistočna Srbija, zahvaljujući ovom projektu, privući još više investicija”, rekao je Žiofre.

On je istakao da su, do sada, u taj deo Srbije došle neke od velikih kompanija sa sedištem u EU, poput Mišlena, velikog proizvođača guma koji je došao u fabriku Tiger Tires u Pirotu, nakon čega su, kako je rekao, postali šesti po veličini najveći izvoznik iz Srbije u 2023. godini sa izvozom od 454,9 miliona evra.

Pored toga, dodao je, logistički centar u slobodnoj zoni Pirota, zajedno sa železničkom vezom, će u budućnosti doneti dodatne koristi za veći kapacitet železničke deonice Niš-Dimitrovgrad.

“Mi smo takođe radili i na gasnoj interkonekciji koju smo svečano otvorili pre nekoliko meseci od čega veliku korist imaju i građani, ali i privreda. Ponosni smo što možemo da damo svoj doprinos socio-ekonomskom razvoju čitave zemlje, ali i šire”, rekao je Žiofre.

Ovaj projekat je deo našeg velikog projekta ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan koji je pokrenut pre par godina, kojim se finansiraju veliki infrastrukturni projekti u regionu. Nastavili smo i dalje i sada smo krenuli sa planom rasta Evropske unije, konkretnije sa programom rasta i reforme za Zapadni Balkan koji će ovom regionu doneti dodatnih 6 milijardi evra kao podršku najvažnijim reformama i privrednom razvoju u periodu od 2024. do 2027.

Žiofre je rekao da sve to nije dovoljno, da je EU rešena da pruži pomoć Srbiji u njenom strateškom izboru i ambiciji da postane članice EU i da to nisu samo puke reči ambasadora EU u Pirotu, koje je izgovorio toliko puta ranije.

“Želim samo da istaknem, da naglasim da je proširenje ka Zapadnom Balkanu ponovo na vrhu agende Evropske unije i želimo da se ekonomski i na svaki drugi način Srbija približi EU. Zato i imamo ovaj program reformi i rasta koji će omogućiti da intenzitet pomoći po glavi stanovnika u Srbiji dostigne onaj nivo kakav imaju same zemlje članice kada govorimo o pomoći koju dobijaju iz kohezionih fondova. Želimo da građani u Srbiji osete blagodeti članstva u EU i pre nego što Srbija postane član EU”, poručio je Žiofre.



Autorska prava RTV / Tekst / Slika / Video /