in

Закон о социјалном предузетништву – један од светлих примера

Брнабић је том приликом истакла да јој је изузетно драго што је председница Владе која је усвајање Закона о социјалном предузетништву привела крају, како би почео рад на тежем делу – примени закона.

“Много изазова је пред нама када је реч о примени, не треба се плашити измена и допуна, јер је ново изузетно комплексна тема о којој уче и у ЕУ и земљама широм света, које желе да изграде потпуно инклузивно друштво, у коме сви имају једнаке шансе, а највише пажње се поклања управо најрањивијим категоријама”, рекла је Брнабић.

Оценила је да је Закон о социјалном предузетништву један од најбољих и најмодернијих закона који су усвојени и то, како је нагласила, захваљујући организацијама цивилног друштва.

“Ово је један од светлих примера шта можемо да урадимо када радимо заједно”, поручила је Брнабић и навела да је један од разлога зашто се толико дуго чекало на овај закон управо тај да раније није било поверења између Владе и тих организација.

“Због тога су трпели они који припадају најрањивијим категоријама овог друштва и зато се надам да ће овај успех послужити за пример како треба да радимо у будућности”, рекла је Брнабић.

Најавила је да предстоји израда Програма развоја социјалног предузетништва, јер тек са његовим усвајањем може да се обезбеди подршка за око 500 социјалних предузећа, колико послује у Србији.

Првој седници Савета присуствовали су и министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић, као и амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб.

Министарка Кисић је поручила да је усвајање Закона о социјалном предузетништву од великог значаја.

“Као и свакој врсти предузетнишва, циљ је профит, али је та добит код социјалних предузећа усмерена у стварање бољих услова за живот грађана, од социјалних услуга до заштите животне средине”, нагласила је Кисић.

Додала је да се иновативност овог начина пословања управо огледа у његовој социјалној компоненти, која би, између осталог, требала да доведе и до веће инклузивности на тржишту рада.

Савет ће, према њеним речима, давати смернице за унапређење тог сектора.

Министарка Гордана Чомић подсетила је на “три осмице – осам сати спавања, рада и слободног времена”.

“Пре 170 година говорили смо да људи имају права када нешто раде, а тек скоро смо ‘уочили’ да са нама живе и људи који не могу сами да раде осам сати, или то могу са тешкоћама, и да они не могу да стигну на ред до својих ‘осам сати рада'”, упозорила је Чомић.

Зато је Закон о социјалном предузетништву назвала законом о људским правима, што је подржала и премијерка.

Чомић је упозорила и да су препреке за раније усвајање закона биле и у склоности да се омаловажавају новине које су управо усмерене на остваривање људских права.

“Биће коментара да је све ово без везе, али наше уверење је да ће примена овог закона очовечити наше друштво”, поручила је Чомић.

Амбасадор Томас Шиб оценио је да је оснаживање рањивих група становништва кључна на путу Србије ка изградњи инклузивног и успешног друштва.

Указао је да компаније из сектора социјалног предузетништва у ЕУ запошљавају 13,6 милиона људи, и подсетио да је Немачка у Србији још 2017. подржала 20 социјалних предузећа, која су усмерена на подршку у запошљавању Рома и других рањивих група.

У раду на регулативи из области социјалног предузетништва учествовали су НАЛЕД и Коалиција за развој солидарне економије, а уз подршку Немачке организација за међународну сарадњу.