in

Zbog tople zime procvetavanje voća poranilo

Da je voćarstvo viševekovna tradicija u Šumadiji potvrđuju zapisi Aleksandra Glišića čija se porodica bavila proizvodnjom voća još u XVIII veku. Danas Aleksandar, u selu Šume kod Topole, obrađuje 29 hektara pod šljivom, jabukom, kajsijom, trešnjom i višnjom.

“Kao što vidimo stanje je dobro sa šljivom, rod je dobar. Trenutno je faza precvetavanja. Kada je reč o bolestima u šljivama tretmani su odrađeni za precvetavanje, bolesti nema , vidimo da je list zdrav. Kada je reč o ostalim voćnim vrsta jabuka je izložena napadu pepelnice zbog velikih temperatura i vetra. Što se tiče same kajsije u dosta reona mraz, koji smo imali pre možda nekih mesec dana, uticao je mnogo na prinose. Prinosi su u nekim regijama desetkovani, kod mene je u jednom voćnjaku kajsije dobro stanje, a drugi je izmrzao 70 %, tako da ne očekujemo neki obilan rod kajsije. Što se tiče trešnje ona je isto u fazi precvetavanja, rod je isto dobar, nema bolesti a čekamo dalje da vidimo kako će da se ponaša zbog suše”, objasnio je Aleksandar Glišić- voćar, selo Šume opština Topola.

Poslednjih godina klima se menja tako da su zime postale blage pa je precvetavanje voća došlo ranije. Voćarima iz Šumadije potrebno su padavine jer nema dovoljno vode kako bi sve površine bile pod sistemima za zalivanje.

“Do pre par godina imali smo znatno više padavina, imali smo veću koncentraciju snega u toku zime i on je natapao tlo. Sada to nemamo i zadnjih godina izostaje sneg i zbog toga imamo mali procenat tih površinskih voda koje se slivaju u te naše površinske bunare, izuzimajući arterijske. Što se tiče proizvodnje kod nas klima se dosta menja ova godina nikada ranije nije krenula, mi već imamo početkom aprila šljivu koja je velika, a to se dešavalo polovinom aprila, tako da je ova godina sigurno poranila za nekih 15 do 20 dana u odnosu na prethodne godine”, ističe Aleksandar Glišić- voćar, selo Šume opština Topola.

Aleksandar Glišič ima površine i pod vinogradima. Vinogradu odgovara toplo vreme ali zbog specifičnog zemljišta potrebne su padavine kako bi se krenulo sa obradom.

“Još je rano za neke prognoze, evo vidimo da je vinograd lepo krenuo, sad će ići prvi tretman zaštite. Brine nas suvo i toplo vreme, radiće se adekvatna zaštita protiv pepelnice. Kao što vidimo još ima korova, herbicidima je već urađen pojas ispod špalira. Deo koji je za sredinu će biti ošišan jer kao što vidimo ovo zemljište ne možemo da obradimo zbog suše, zemlja je skamenjena, kod nas je crna smonica, taj tip zemljišta, tako da je vrlo teško za rad i dok ne padne kiša mi nećemo moći da uđemo sa mašinama da uopšte uradimo zemljišne radove. Vinograd je biljka koja voli toplotu, njemu ova temperatura ne smeta zbog dubine njegovih žila, ali smeta prilikom obrade na našem zemljištu, pošto mi nismo tipično vinogradarsko zemljište, imamo crnu smonicu nekih 30 do 40 centimetara, posle dole je žuti pesak što odgovara savršeno vinogradu”, naveo je Aleksandar Glišić- voćar, selo Šume opština Topola. 

Aleksandar zbog višegodišnjeg iskustva svoje proizvode većinom plasira na domaće tržište, a kada je reč o izvozu, njegove šljive odlazile su na nemačko i rusko tržište.



Autorska prava RTV / Tekst / Slika / Video /