Odbor: Nema dileme da je Đukanović povredio Ustav

Za je glasalo svih sedam poslanika partija većine, a opozicija nije prisustvovala sednici.

Poslanici parlamentarne većine (Demokratski front, Demokrate-Demos, GP URA-CIVIS, Socijalistička narodna partija, Ujedinjena i Prava Crna Gora) podneli su 15. oktobra Skupštini inovirani Predlog za pokretanje postupka za utvrđivanje da li je Đukanović povredio Ustav.

Predsednica Odbora Simonida Kordić (DF) kazala je da je predlaganje mandatara obaveza koju Ustav striktno propisuje predsedniku.

Ona je podsetila da predsednik nije uputio poziv na konsultacije predstavnicima svih parlamentranih partija.

“Među pozvanim se nije našao ni Miodrag Lekić, predsednik Demosa, i upravo ona osoba koja ima podršku 41 poslanika da bude mandatar i u krajnjem nove vlade. Sastavni deo tog neustavmog postupanja jeste činjenica da se u ovom procesu predsednik pozvao na potrebu da poslanici dostave 41 potpis. Ustav ne poznaje takvu instituciju…”, rekla je Kordić.

Podsetila je da Dritan Abazović, kad je formirao vladu, nije imao podršku 41 poslanika, ali je kroz konsultacije ocenio da ima potencijal da tu podršku obezbedi.

“S obzirom na to da mandat nije dat nijednoj osobi, Skupština je sprečena u obavljanju ustavnih ovlašćenja da bira vladu i vrši kontrolni nadzor nad izvršnom vlašću”, rekla je Kordić.

Vladimir Martinović (Demokrate) rekao je da je jasno da je Đukanović prekršio Ustav, te dodao da ta to ne čudi.

“Nije prvi put da neko ko treba da se bori da štiti Ustav, da ga baca pod noge. On je bio dužan da poštuje nadležnosti iz Ustava, a on je uradio suprotno od toga…”, reka je Martinović.

Rekao je i da Đukanović silom na sramotu želi da blokadom institucija, blokadom izbora vlade, kršenjem zakona, želi da drži vlast i spasi svoj politički subjekt.

“Ovde je u potpunosti jasno da Đukanović nije poštovao Ustav”, kazao je Martinović.

Nikola Bajčetić (PzP) rekao je da je Đukanović odbija u kontinuitetu saradnju sa pralementarnom većinom, samim tim što je nebrojeno puta vratio zakone na ponovno odlučivanje, pa je bilo za očekivati da nakon izbornih poraza njegove partije, svesno ponovo uđe u kršenje Ustava i blokira političke prilike u Crnoj Gori.

Milan Knežević (DF) rekao je da mu je žao što na sednicu nisu došli DPS i njihovi tradicionalni kolacioni partneri koji su se odlučili za vaninstitucionalno delovanje kroz učešće na protestima, koje ne organizuju oni nego neke NVO, a finansiraju ih “ekipe iz Bemax-a i ostalih građevinskih i polugrađavinskih klanova”.

On je pozvao DPS da se vrati u institucije sistema jer ovo njihovo radikalno delovanje udaljava Crnu Goru od puta ka EU.

On je rekao da nema dilemu da li je Đukanović povredio Ustav.

Knežević je najavio da su spremni da razgovaraju o Zakonu o predsedniku ako Đukanović da mandat Miodragu Lekiću.

“Ako Lekić nema podršku 41 poslanika, skraćujemo mandat Skupštini i idemo na izbore. Ali je neophodno da proverimo to, ako oni tvrde da imaju većinu nek daju mandat Lekiću, a mi smo spremni zaustaviti izglasavanje Zakona o predsedniku”, rekao je Knežević, prenele su podgoričke Vijesti.

Apelovao je na DPS da se izglasa makar jedan sudija Ustavnog suda.

Dragan Bojović (DF) istakao je da se Đukanović nikad nije ponašao kao predsednik svih građana, nego kao predsednik DPS-a.

Kazao je da pošto se Đukanoviću bliži kraj mandata on želi da dovede u pitanje funkcionisanje svih institucija, posebno Skupštine.

Suada Zoronjić (GP URA) zamolila je opoziciju da se vrati u parlament, poštuje zakone i odblokira Ustavni sud koji su oni blokirali.

Dragan Ivanović (SNP) kazao je da Đukanović sada pokazuje pravo lice, jer se “desilo što se desilo” i on nema većinu.

Poslanici parlamentarne većine (Demokratski front, Demokrate-Demos, GP URA-CIVIS, Socijalistička narodna partija, Ujedinjena i Prava Crna Gora) podneli su 15. oktobra Skupštini inovirani Predlog za pokretanje postupka za utvrđivanje da li je Đukanović povredio Ustav.

U Ustavu piše da se nakon pokretanja postupka inicijativa dostavlja predsedniku na izjašnjenje. Nakon toga odluku o postojanju ili nepostojanju povrede Ustava donosi Ustavni sud i bez odlaganja je objavljuje i dostavlja Skupštini i predsedniku države.

Zakonom o Ustavnom sudu predviđeno je da Ustavni sud treba da odlučuje u roku od 45 dana nakon odgovora predsednika na navode sadržane u predlogu.

Većina je u novom predlogu navela da Đukanović, nakon izglasavanja nepoverenja 43. Vladi 19. avgusta nije predložio Skupštini mandatara za sastav nove vlade.

“To je njegova, striktno propisana Ustavom, obaveza i tim je povredio Ustav, član 95 stav 1, tačka 5”, piše u predlogu, preneli su podgorički mediji.

Dodaje se da je predsednik povredio Ustav i time što na razgovore o mandataru nije pozvao predstavnike svih parlamentarnih partija, podsećajući da poziv nisu dobili Demos, Ujedinjena Crna Gora, Prava Crna Gora, Radnička partija i CIVIS.

“Konstatujemo da Đukanović tim činom nije pozvao na razgovor ni Miodraga Lekića, koji je dogovorom parlamentarne većine dobio podršku 41 poslanika da bude mandatar za sastav nove vlade, a koji je kao predsjednik partije Demos i njen predstavnik, što je jasna povreda najvišeg pravnog akta”, navodi se u predlogu.