admin
U opširnom pismu Šmit zahvaljuje i čestita građanima BiH na izborima i onima koji, kako kaže, imaju lošu nameru, poručio je da su demonstrirali loše ponašanje.
“Imajte na umu da ćemo iskoristiti sva raspoloživa sredstva da to otkrijemo i kaznimo”, poručio je visoki predstavnik.
| Stupa na snagu odmah |
|
Iako je nametanje ove odluke bilo najavljeno za juli ove godine, nakon čega su usledilli višednevni protesti ispred Kancelarije visokog predstavnika u organizaciji bošnjačkih stranaka, Šmit je dao rok od šest sedmica stranakama u Federaciji BiH da se dogovore o izmenama Izbornog zakona, što se nije dogodilo. Šmit tvrdi da nametnuta odluka neće ugroziti izbornu volju građana iskazanu na današnjim Opštim izborima u BiH, ali će onemogućiti blokadu institucija u budućnosti i olakšati formiranje vlasti u Federaciji i rukovodstva u BiH. Šmitova odluka i amandmani koji su njen sastavni deo objavljeni su odmah u “Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine” i na službenim internet stranicama Kancelarije visokog predstavnika. Ovi amandmani će imati prvenstvo u odnosu na bilo koje nekonzistentne odredbe zakona, propisa i akata. Kako je saopšteno iz OHR dalji normativni akti nisu potrebni radi osiguranja pravnog dejstva ovih amandmana. Međutim, organi vlasti u Federaciji BiH ostaju u obavezi da usklade takve zakone, propise i akte s Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine. |
Istakao je da će uprkos njegovoj nametnutoj odluci demokratska volja birača biti ispoštovana.
“Ono što mora uslediti je brzo formiranje vlada, parlamenata i pravosudnih institucija, koje moraju biti spremne da se odmah uhvate u koštac sa brojnim ozbiljnim pitanjima koja se nalaze pred ovom zemljom i njenim građanima”, naveo je Šmit.
Poručio je da je za sudbinu BiH ključno da više ne bude blokada.
“Zbog toga sam nametnuo mere koje će unaprediti funkcionalnost institucija u Federaciji BiH. One će omogućiti svim građanima da se njihov glas čuje i osigurai im da ih zaista i predstavljaju oni koje su izabrali”, poručio je Šmit.
Visoki predstavnik tvrdi da nametnute izmene neće uticati na glasove građana i ističe da se one ne odnose na direktne izbore već na post-izborne pregovore o stranačkim koalicijama i uspostavljanje indirektno izabranih tela.
“Da budem jasan, ovo nije i ne može biti velika reforma Izbornog zakona koja je još uvek neophodna i naširoko diskutovana. Snažno preporučujem da se ove dve stvari posmatraju odvojeno. Taj posao tek treba da se obavi i ja sam spreman uraditi svoj deo kako bih to podržao”, naveo je.
Tvrdi da će njegove odluke pomoći da, kako kaže, ova država bude u stanju da pripremi ove razgovore na demokratski način i da daju rezultate.
“Moj hitan zahtev danas izabranom sazivu Parlamenta BiH jeste da brzo usvoji odluku o kojoj se već više od deset godina samo raspravlja, koja se čeka, o kojoj se samo izriču bujice reči bez ikakvih posledica: implementirajte presude Sejdić-Finci, Zornić i sve druge odluke suda u Strasburu i sudova u Sarajevu. Ja ću biti u tom timu i pomagaću, jer ovo zahteva mnogo rada i promišljanja”, naveo je.
Naveo je da njegova odluka dolazi u odsustvu domaćeg konsenzusa i u skladu sa njegovim mandatom te imajući u vidu potrebe ljudi.
“Odlukama se uvode mehanizmi za deblokadu i strogo utvrđeni rokovi, čime će se osigurati funkcionalnost Federacije BiH. Mnoge procedure su pojednostavljene. Uvedeni su rokovi. I postoje posledice u slučaju ignorisanja ovih rokova”, rekao je.
Tvrdi da nakon njegovih odluka nijedna politička stranka, niti bilo koji izabrani zvaničnik, neće više moći da drži Federaciju kao taoca.
“Da budem jasan: Niko ne može narediti volju da se zajednički radi u ime kantona, entiteta i države. Kao preduslov za uspeh neophodan je mentalni i moralni zaokret u glavama pojedinih ljudi i političara ovde u Bosni i Hercegovini”.
dodao je, kaže, ustavnu odredbu kojom se uvodi pravo da svako može ostvariti direktno učešće u političkom odlučivanju, a posebno da mladi imaju pravo da izađu sa svojim interesima i potrebama.
Ovo, dodao je, nije zasnovano na etničkoj pripadnosti, ali neće ugroziti pravo konstitutivnih naroda da štite svoje vitalne interese.
“Postoji potreba da konstitutivni narodi zadrže svoje zaštitne mehanizme, a da istovremeno ti zaštitni mehanizmi ne mogu biti upotrebljeni za paralizu sistema. Ovom odlukom sam povećao broj delegata u Domu naroda. Time se omogućava raspodela mandata tako da se ispravlja prezastupljenost svakog od tri konstitutivna naroda u nekim kantonima o čemu je bilo reči u slučaju Ljubić te u nekim drugim presudama. Takođe, sada po prvi put Ostali iz svih kantona mogu biti zastupljeni u Domu naroda Federacije BiH”, naveo je Šmit.
Poručio je da ove odluke imaju za cilj da spreče paralizu Federacije BiH nakon izbora. Tvrdi da ne postoji način da se ugrozi struktura BiH kao jedinstvene, suverene države, koja se sastoji od dva entiteta, sa tri konstitutivna naroda i Ostalima.
Ističe da svi oni treba da imaju zaštićena prava.
Poručio je da se varaju oni političari koji misle da je blokada donošenja odluka ubuduće moguća, kao i da će koristiti sva svoja ovlašćenja da to deblokira.
Za poboljšanje funkcionalnosti FBiH
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit nametnuo je večeras odluku o izmeni Izbornog zakona BiH koja, kako je saopšteno iz OHR, ima za cilj poboljšanje funkcionalnosti Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) i obezbeđivanje blagovremene implementacije rezultata danas održanih izbora.
Ovim merama, tvrdi Šmit, uspostavlja se ambijent za dalju izbornu i ustavnu reformu, uključujući i ispunjavanje obaveza koje je Bosna i Hercegovina preuzela na putu integracije u EU i rešavanje konkretnih problema sa kojima se ova zemlja suočava. Takođe, navodi se, da ove mere jačaju ustavne zaštitne mehanizme za konstitutivne narode koje su osigurali Dejtonski mirovni sporazum i Ustav, uz istovremeno sprečavanje zloupotrebe ili paralize sistema.
Paket sadrži amandmane na Izborni zakon i Ustav Federacije BiH i isključivo se odnosi na postizborno konstituiranje indirektno izabranih tela.
| Podrška SAD |
|
Stejt Department podržao je večeras odluku visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita o nametanju izmena Izbornog zakona BiH i izmeni Ustava Federacije BiH. “Odluka visokog predstavnika rešava probleme koji godinama muče Federaciju Bosne i Hercegovine. Ova akcija je bila i hitna i neophodna kako bi se osigurao suverenitet, teritorijalni integritet i multietnički karakter BiH”, saopštio je portparol Stejt Departmenta Ned Prajs. Prethodno je podršku Šmitu dala i Ambasada SAD u Sarajevu. |
Navodi se da će ove mere unaprediti odlučivanje u zakonodavnim telima tako što će oba doma Parlamenta Federacije biti obavezna da razmatraju akte drugog doma u određenom vremenskom roku.
Unaprediće imenovanje sudija u Ustavni sud Federacije BIH tako što će se institucije i pojedinačni zvaničnici obavezati da će ispuniti svoj deo procesa imenovanja u određenom vremenskom roku ili će predati tu odgovornost organu koji je sledeći u procesu imenovanja.
Odluka će, ističe se, pomoći da se spreči zloupotreba vitalnog nacionalnog interesa specifikovanjem delokruga pitanja koja mogu biti predmet pozivanja na vitalni nacionalni interes, čime će se eliminisati neograničena i neodređena kategorija interesa, te osiguranjem da svako pozivanje na vitalni nacionalni interes bude predmet razmatranja od Veća za vitalni nacionalni interes.
Ovom merom se povećava broj mesta u klubovima svih konstitutivnih naroda sa 17 na 23 i ovakvom raspodelom se, ističe, ispravlja najizraženija prezastupljenost svakog od tri konstitutivna naroda u kantonima u kojima živi mali broj pripadnika svakog od tri naroda.
Svaki konstitutivni narod u svakom kantonu bi zadržao mogućnost da ima barem jednog predstavnika u Domu naroda. Ovom merom se povećava i broj mesta u klubu Ostalih sa sedam na 11. Ovo je prvi put da i Ostali iz svih kantona mogu biti predstavljeni u Domu naroda Federacije BiH. Izborni zakon će biti izmenjen po ovom pitanju i po pitanju primene zadnjeg popisa stanovništva kako bi se uskladio sa Ustavom Federacije BiH.
Odluka, između ostalog, podrazumeva obezbeđivanje blagovremenog izbora delegata za Dom naroda u kantonalnim skupštinama davanjem ovlašćenja Centralnoj izbornoj komisiji da izvrši preraspodelu mandata iz onih kantona u kojima kantonalne skupštine ne ispune svoju obavezu u zadatom vremenskom roku.
Takođe, obezbeditće predloge za imenovanje predsednika i potpredsednika Federacije od klubova u Domu naroda spuštanjem praga podrške koja je potrebna u klubu, kako bi se isti mogli nominovati u ponovljenim krugovima.
Čolo: Izmene služe da otklone blokade pri formiranju vlasti
Izmene Izbornog zakona BiH koje je večeras nametnuo visoki predstavnik Kristijan Šmit služe da otklone blokade pri formiranju institucija nakon izbora i da se implementira volja građana što pre, smatra nosilac liste Stranke demokratske akcije (SDA) Alma Čolo.
“To su mere koje idu u pravcu deblokade institucija u cilju bržeg formiranja vlasti nakon izbora”, kaže Čolo za Tanjug uz podsećanje da su u prethodnom mandatu imali blokadu implementacije izbornih rezultata i nisu mogli da formiraju vladu na nivou Federacije BiH.
Čolo navodi da sada visoki predstavnik otklanja te blokade i nameće odgovarajuće mere i rokove u kojima bi nakon izbora trebalo formirati vlast.
“Nameće mere i rokove da volja građana bude što pre implementirana i da se organi na svim nivoima što pre konstituišu”, dodaje ona.
Ocenila je da te mere vode u pozitivnom pravcu jer, kako kaže, blokade se nisu mogle otkloniti bilo kakvim uticajem unutrašnjih aktera.
“Visoki predstavnik je u skladu sa Aneksom 10 ovlašćen da pomogne u rešavanju svake sporne situacije u BiH na način na koji proceni da je to najbolje u datom trenutku i on je to sada i uradio”, kazala je Čolo.
Šmit je večeras nametnuo odluku o izmeni Izbornog zakona BiH i Ustava Federacije BIH koja, kako je saopšteno iz OHR, ima za cilj poboljšanje funkcionalnosti FBiH i obezbeđivanje blagovremene implementacije rezultata danas održanih izbora.