admin
SNSD je osvojio 195.652 glasa ili 35,32 odsto, SDS 84.460 glasova, odnosno 15,25 odsto, dok su za PDP glasala 55.923 birača ili 10,09 odsto.
Sledi Socijalistička partija Petar Đokić-NDP-SNP čija lista je osvojila 33.344 glasa ili 6,02 odsto, DEMOS je dobio poverenje 31.926 birača ili 5,76 odsto.
Ujedinjena Srpska osvojila je 29.673 glasova ili 5,36 odsto, iza nje je Lista Nebojše Vukanovića Za pravdu i red sa 27.682 glasa ili 5,00 odsto. DNS je, prema preliminarnim rezultatima, dobio 25.464 glasa ili 4,60, a Pokret za državu 23.675 ili 4,27 odsto.
NPS-Darko Banjac-PUS-PRVA SDS dobili su 18.687 glasova to jeste 3,37 odsto, SPS Gorana Selaka ima 17.002 glasa ili 3,07 odsto.
Ovi rezultati su objavljeni nakon 89,82 odsto obrađenih biračkih mesta.
U Federaciji BiH SDA je dobila najviše glasova za Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH 198.787 ili 25,06 odsto.
Rezultat je saopšten na osnovu 85,86 odsto biračkih mesta.
Sledu koalicija hrvatskih stranaka okupljenih oko HDZBiH sa osvojenih 123.723 ili 15,54 odsto glasova, dok je SDP BiH osvojila 105.420 ili 13.29 odsto glasova.
Pokret “Željko Komšić-za građansku državu-DF/GS” ima 79.823 ili 13,29 odsto glasova.
Stranka Narod i pravda ima 63.913 ili 8,06 odsto glasova, NES 38.029 ili 4,79 odsto, dok su kandidati Naše stranke dobili podršku 37.948 glasača ili 4,78 odsto.
Prema saopštenju CIK, nevažećih listića po različitim kriterijumima je više od nešto više od 76.000.
SDA je osvojila najviše glasova i za federalni parlament – 24,48 odsto, od do sada obrađenih 84,99 odsto.
Slede stranke okupljene oko HDZ BiH sa 14,64 odsto, SDP sa 13,29 odsto i Željko Komšić – za građansku državu 10,64 odsto.
Koalicija Povjerenje osvojila je 6,68 odsto, Naša stranka 4,83 odsto i NES – za evropsku BiH 4,29 odsto.
Važećih listića bilo je 92,2 odsto.
Nezvanično Dodikov SNSD zasad apsolutno vodi za poslanička mesta
Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika apsolutni je pobednik trke za poslanička mesta u Narodnoj skupštini RS (NSRS) i prema nezvaničnim informacijama i prvim projekcijama, imaće više mandata nego partije koje se, bar u ovom trenutku, mogu smatrati sigurnom opozicijom (SDS, PDP i Lista za pravdu i red – Nebojša Vukanović), pišu banjalučke Nezavisne novine.
Prema podacima Centralne izborne komisije BiH (CIK), nakon 86,82 odsto obrađenih biračkih mesta za NSRS, SNSD je osvojio 187.106 glasova ili 35,14 odsto.
To znači da bi ova stranka u parlamentu Srpske, uključujući i kompenzacijsku listu, trebalo da ima 29 narodnih poslanika, što je za jedan više nego na prethodnim opštim izborima.
U ovom trenutku, prema još uvek nezvaničnim izbornim rezultatima CIK SNSD ima 26 direktnih mandata, SDS će ostati najuticanija opoziciona stranka, koja zasad, ima 82.351 glas, što im je dovoljno za 13 mandata, što je tri manje u odnosu na rezultat prošlih izbora.
Sa 52.159 osvojena glasa, PDP će, prema istim podacima, imati osam narodnih poslanika, jedan manje u odnosu na pre četiri godine.
Sledi Socijalistička partija bi prema do sada osvojenim glasovima imala šest mandata, Demokratski savez (Demos) pet mandata, a prema dosad dostupnim informacijama po četiri poslanika imaće još četiri političke partije: Ujedinjena Srpska (US), Lista za pravdu i red – Nebojša Vukanović, DNS i koalicija Narodna partija Srpske – Darko Banjac – Pokret uspješna Srpska – Prva SDS.
Nezavisne podsećaju da je kandidat SNSD-a za srpskog člana Predsedništva BiH Željka Cvijanović izjavila je da je cilj imati dvotrećinsku većinu u Narodnoj skupštini Republike Srpske (NS RS), a sve radi podrške vitalnom interesu Srpske.
Ona je naglasila da su i rezultati opozicije na izborima ovakvi jer su delom i ignorisali institucije Republike Srpske, te pravo veta, kao i da dve trećine poslanika u NS RS treba da budu sastavljene od odgovornih lica koja razmišljaju o Republici Srpskoj, a ne zato što ih je neko ubedio da tamo budu.
Borelj: Svi politički akteri u BiH da preuzmu punu odgovornost
Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Džozef Borelj pozdravio je danas održavanje opštih izbora u Bosni i Hercegovini u ime EU i dodao da je najvažnije da se izbori sprovode u skladu sa evropskim standardima.
Za Uniju je to ključni prioritet i to stoji i u Mišljenju Evropske komisije o zahtevu Bosne i Hercegovine za članstvo u EU.
Borelj je citirao preliminarne misije za posmatranje izbora OEBS/ODIHR koji su ocenili da su izbori “u celini bili konkurentni i dobro organizovani”, ali obeleženi nepoverenjem građana u javne institucije i retorikom etničkih podela.
EU podstiče nadležne organe da se pozabave navodima o nepravilnostima kako bi se obezbedilo najveće poverenje u izborne rezultate i izbornu administraciju, preporučuje visoki predstavnik EU.
On dodaje da su građani BiH iskoristili svoje demokratsko pravo da glasaju, ali od sada vlasti imaju odgovornost da odgovore na očekivanja glasača, a to podrazumeva integraciju u EU i ekonomski prosperitet i suočavanje sa negativnim globalnim uticajem ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine.
On piše isto tako da EU prima na znanje odluku visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita da na dan izbora izmeni Ustav Federacije i Izborni zakon Bosne i Hercegovine.
Podsećamo da njegova izvršna ovlašćenja treba koristiti isključivo kao krajnju meru protiv nepopravljivih nezakonitih radnji, naveo je Borelj.
Borelj podvlači da EU očekuje od svih političkih aktera da preuzmu punu odgovornost i sarađuju na brzom uspostavljanju funkcionalnih zakonodavnih tela i vlada na državnom, entitetskom i kantonalnom nivou kako bi se fokusirali na reforme na putu ka EU, na koje su se lideri stranaka u BiH obavezali u Briselu 12. juna, uključujući ustavnu i izbornu reformu i poziva na duh saradnje između novoizabranih lidera Bosne i Hercegovine.
Zemlje članice su 23. juna navele da su spremne da daju status kandidata Bosni i Hercegovini. Evropska komisija je dobila zadatak da izveštava o primeni 14 ključnih prioriteta.
EU na kraju ponavlja svoju nedvosmislenu posvećenost EU perspektivi Bosne i Hercegovine kao jedinstvene, ujedinjene i suverene zemlje.