in

Шок! ЗНА СЕ ГДЕ СЕ КРИЈЕ АЗОВ! Путин није тек тако забранио уништење фабрике – разлог је…

Специјални дописник Комсомолске правде Дмитриј Стешин открио је шта се крије у дубини гигантске фабрике Азовстал, где се крију припадници батаљона Азов и колико им је времена остало.

Ни садашња Украјина, ни олигарх Ринат Ахметов немају везе са Азовстаљем. Огромни комплекс је изградио СССР. 1930 је положен темељ прве високе пећи. Истовремено је почела изградња луке и пловног канала – Азовско море је на овим местима плитко. Мариупољ, тихи и успавани трговачки град у близини Азовског мора, претворио се у гигантско градилиште.

Велики комбинат није преживео немачку окупацију, у септембру 1943. Немци су одлазећи из Мариупоља дигли у ваздух скоро све: високе пећи, ложиште, коксне батерије, електрану. Али две године касније Азовстал је обновљен, а производња је била све већа.

1996. године немачка филијала легендарног поморског осигуравача Лојд признала је фабрику као произвођача бродског челика. Након тога, Американци су сертификовали челик високе чврстоће за платформе за бушење. само четири светскА произвођача у свету су добиле такво признање. Азовстал је био један од њих.

Од првог дана специјалне операције у Украјини, одмах од 24. фебруара, милитанти Националног пука Азов почели су да довозе тешку војну опрему у Азовстаљ и минирају радионице. Високе пећи су заустављене. Сама фабрика је већ други месец без струје, запослени, који су могли побегли су.

Нема сумње да се управо Азовстаљ сматрао главним и последњим одбрамбеним центром Мариупоља. Ту је можда утицала величина индустријске зоне од 11 квадратних километара и две природне баријере – море и широка поплавна равница реке Калмиус, која избија из фабрике. Приватне зграде и вишеспратнице су биле близу Азовстала само са једне стране.

Пре око месец дана, пре јуриша, батаљон ДПР „Восток“ је очистио приватне куће дуж границе погона. Штавише, чистка и битка су се кретале паралелно.

Како наводи репортер Комсомолске правде, тада је први пут срео људе који су му поставили чудно питање: „Када ће наша омладина бити пуштена из Азовстала?“

Испоставило се да су од почетка марта, док су мобилне комуникације још увек радиле у Мариупољу, претплатници млађи од 20 година почели да добијају СМС позиве: „Дођите у Азовстал, имамо поуздана склоништа, има интернета, хране, воде и доброг друштва“.

На срећу, то је био трик. Нацистима је било важно да покажу да, заједно са њима, урбана омладина борави у фабрици као „живи штит“. Али, нису хтели да троше ресурсе на таоце.

Према причи једног фабричког радника из округа Левобережни, са друге стране Мариупоља, за одбрану су се спремали од 2015. године.

– Да, возили су нешто, у зеленим камионима, возили су то годинама. Сви са посебним пропусницама, нису прегледани на пункту, у погон су пуштани у било које време. Видео сам да носе воду и неке зелене кутије, рекао је тај радник.

Медији су говорили о посебним шестоспратним склоништима, мистериозној биолошкој лабораторији и сличном. Али истина је у суштини једноставна.

Репортер Комсомолске правде разговарао је и са Виталијем, некадашњим радником ваљаонице у Азовстаљу, снажним пензионером који је преживео два месеца у подруму.

Виталија је 2014. гласао за ДНР на референдуму, али је после тога у граду уследио терор националиста.

– Моја жена је радила у Азосвстаљу до задњег дана, видела је како камиони улазе и одлазе, и тенкови су улазили на главни улаз. Испод је цео град! Много тунела, испод каблова. Постојао је паровод из термоелектране, кроз њега је довођена пара, пречника један и по метар. Постоји и много склоништа, за нашу смену је постојало склониште за 60 људи. Имали смо и малу продавницу. Постојала је и климатизација, ручна и електрична.

Да ли је могуће кретати се кроз ове тунеле?

– Наравно требало их је опслуживати!

Прича се да су 2014. године ови тунели наводно били поплављени? Да ли су их нацисти испумпали и исушили?

– Нико их није потопио Једина ствар које се сећам, био је прекид паровода, а тада је дошло до поплаве.

Виталиј је потврдио да је било радника из Азовстаља који су учестоввали у борбама на украјинској страни 2014. и претпоставља да су те раднике припадници Азова користили као водиче за постројења, ако нису успели да побегну.

Сада ваздушно извиђање нон-стоп прати Азовстаљ. Али, према речима војника који надгледају, људи на површни нема, већ су остали под земљом.

Генерално, цела одбрана Азовстаља је изграђена на два утврђена подручја – Бастион и Југ, уз мања упоришта. У срцу сваког упоришта је наслеђе совјетског система цивилне одбране, склониште за бомбе. После Великог отаџбинског рата, рестаурација Азовстала је завршена тек 50-их година, када је атомски рат већ био изгледан.

Дакле, чак и испод споредних управних зграда постоје склоништа за бомбе или једноставно велики подруми.

Према речима особе која је добро упозната са системом фабричких склоништа, информација да су склоништа међусобно повезана је бесмислица, јер је то у супротности са концептом заштите од атомског и хемијског напада. Али, у фабрици постоји један тунел, који од средишта фабрике води до главног улаза.. Он је био предвиђен за евакуацију инжењера и руководилаца. Други његов задатак је кретање велике масе људи учини скривеним.

Где се крије Азов?

– Највероватније се ради о два склоништа – испод ваљаонице великог пресека и испод конверторског одељења. Могу да приме 1780 људи. То су склоништа 1. и 2. класе. Налазе се на дубини од 6-10 метара, покривена су бетонском кушуљицом. Систем за филтрирање ваздуха је дизајниран за месец дана рада. Постоје просторије за дизел агрегат, амбуланта, за штаб и командно особље, бунар са водом и канализацијом… Може се претпоставити да се управо ту крије цео Азовски батаљон, а са њим и западни саветници и плаћеници. Сви остали, укључујући и фабричке раднике, склањају се у склоништа 3. класе . У Азовсталу их има још 24. Та склоништа се могу препознати по ниским плафонима, на оним снимцима на којима нацисти доносе храну цивилима, каже саговорник.

Судећи по читавом низу притужби изгладнелих „Азовићана“, посредно се потврђују и незваничне информације да им је артиљерија уништила складишта хране. А ту је и проблем са рањеницима – има их на стотине, мање и не може бити са таквим интензитетом борби и гранатирања. Лекови су одавно нестали. И нацистима понестаје муниције, као што је с правом приметио један борац из јуришне групе Восток – „колико год да се има на залихама, није довољно“.

Али постоји интернет – Илон Маск је Украјини и њеној војсци поклонио 200 сателитских модема. Зато на светску мрежу можете пренети како изгледа ускршњи колач „Азов“ – парче хлеба са капљицом џема. Или још један захтев за“помоћ.

Шта ће се даље дешавати? Претварање Азовстаља у рушевине зауставио је Путин. То није изговорено наглас, али ако се уништи Азовстаљ, постојање Мариупоља и његова обнова може изгубити сваки економски смисао. До сада степен уништења постројења није дошао до критичне тачке.

Према речима команданта батаљона Восток Александра Ходаковског, Руси сада „секу репове“ око фабрике како би смањили радијус територије са које „мува не би смела да прође“:

– Повлачимо јединице на друге правце и остављамо око Азовстаља таман толико снага да држимо непријатеља са свих страна. Колико ће они остати тамо? Не задуго.

 

 

 

 

 

 

Извор: Новости.рс