in

У Републици Српској не верују у правду за Добровољачку

Тужилаштво БиХ је, 30 година након овог злочина, подигло оптужницу против 10 лица осумњичених да су извршили напад на мешовиту војно-цивилну колону, која је била под пратњом мировних снага УН, 3. маја 1992. године.

Оптужница не обухвата догађаје од 2. маја, који су претходили нападу на колону у Добровољачкој. У та два дана убијена су 42 припадника тадашње ?НА.

Сећања на агонију коју је преживео 3. маја 1992. године, генералу ?НА Душану Ковачевићу не бледе. Био је у колони која је, према раније потписаном споразуму, требало да безбедно напусти Сарајево, али је то повлачење било све осим безбедног. Заседа их је дочекала у Добровољачкој улици.

„Био сам у санитетском возилу и знам добро шта се дешавало. Тамо су убили пуковника Сокића, разнели су му главу, његова крв је била свуда по мени и то је једна невиђена траума. Убили су пуковника Радуловића, једну жену, Нурмелу, после кад смо путовали“, присећа се Ковачевић, који је такође био рањен.

Он је за РТРС испричао да је право чудо да је преживео, јер су на санитетском возилу којим је путовао, пронађене рупе од чак 52 метка. 30 година касније, нема дилему ко је одговоран за тај напад.

„То је одлучило државно руководство БиХ да се изврши тај терористички напад на припаднике ?НА, да они не могу изаћи из Сарајева. Постоје многи докази, многи снимци, од којих неке и ја имам“, каже Ковачевић.

Оптужница је подигнута против Ејупа Ганића, Заима Бацковића, Хамида Бахта, Хасана Ефендића, Фикрета Муслимовића, ?усуфа Пушине, Бакира Алиспахића, Енеса Бездроба, Исмета Дахића и Махира Жишка, који се сумњиче да су планирали, подстрекавали и извршили напад на небрањену колону, да нису спречили убиства и рањавања војника и цивила, те да су пропустили да казне убице. Иако је прикупљено више од 500 материјалних доказа и 277 изјава сведока.

У осуђујуће пресуде не верују ни породице жртава, али ни у републичком Центру за истраживање рата, који је активно учествовао у прикупљању доказа и припреми оптужнице.

„Шта да кажем, након 30 година, ето, не знам, видите и сами да никад ништа нисмо успели, никога да оптужимо“, каже за РТРС Богдана Томовић, мајка убијеног војника ?НА Здравка Томовића.

Милорад Којић, директор Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске, каже да нема поверења у Суд БиХ.

„Имајући у виду праксу Суда БиХ, ту апсолутно имамо неповерење да ће уопште доћи до потврђивања оптужнице од самог Суда БиХ, а ако дође до потврђивања сумњамо у коначан исход, дакле у правоснажну пресуду“, навео је Којић.

Вероватније је да ће овим поступком само бити опране биографије оптужених, сматра председница Српске Жељка Цвијановић.

„До сада много пута видела да овакви процеси служе као машине за прање биографија оних који би требало да буду најжешће кажњени. И сада очекујем да ће бити тако“, рекла је Цвијановић.

Тако је недавно учињено и у случају „Велики парк“, у поступку против Драгана Викића и осталих. Да ли ће се још једном показати да је правда за српске жртве не само спора, већ често и недостижна, пита РТРС.